Otkako je predsednik Si Đinping najavio Inicijativu pojas i put u Kazahstanu 2013. godine, formulišući je kao kopnenu strategiju za povezivanje Azije sa Evropom, kineski prodor na Zapadnom Balkanu postaje sve dublje ukorenjen. Kroz projekte izgradnje mostova u Hrvatskoj, investicije u energetsku infrastrukturu BiH i ponudu za razvoj 5G mreže u Srbiji, Peking je pretvorio Balkan u kritični tranzitni put u nastojanju da poveća izvoz svoje robe u Evropu i da stimuliše priliv direktnih stranih investicija u Kinu. Međutim, njegove diplomatske i ekonomske aktivnosti na Balkanu lišene su razumevanja složenog mozaika etničkih, političkih i istorijskih nasleđa koja definišu region – u tolikoj meri da će to verovatno izazvati nestabilnost u ionako već uzburkanom regionu.
SRBIJA I RS, STRATEŠKA UPORIŠTA
Kineske spone sa Zapadnim Balkanom nisu nove. Nakon Drugog svetskog rata i neuspešnog zbližavanja između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, Mao Cedung i Josip Broz Tito izrastaju u „komunističke disidente“ u regionu. Tako su započeli burni odnosi između Kine i Jugoslavije, jer su se dve zemlje borile za uticaj u Jugoistočnoj Evropi, povremeno se ujedinjujući protiv zajedničkih rivala. Kina je uglavnom ostala neutralna u nizu etničkih sukoba početkom devedesetih – uključujući etničko čišćenje bosanskih muslimana – i ratova za nezavisnost koji su pratili raspad Jugoslavije. Međutim, nakon NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine, Narodna Republika Kina se javno pridružila pružanju paketa pomoći od 300 miliona dolara za obnovu infrastrukture. Danas se prisustvo Kine na Zapadnom Balkanu najsnažnije oseća u Srbiji, gde je Peking uspostavio strateško uporište.
Ali bliske veze koje Kina neguje sa Srbijom, zajedno sa njenim skandaloznim kršnjem ljudskih prava muslimanske manjinske populacije u Sinkjangu, može pogoršati regionalnu nestabilnost usled rastućeg rivalstva između Srbije i Bosne i Hercegovine. Ovo se posebno odnosi na to što entitet sa većinskim srpskim stanovništvom u BiH – Republika Srpska (RS) – ponovo osnažuje secesionistički pokret bosanskih Srba. Od dolaska na vlast krajem 2018. godine, secesionistički stav predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika i njegova etno-nacionalistička retorika, uključujući odbranu bivšeg lidera RS proglašenog krivim za genocid u Srebrenici, izazvali su etničke tenzije.
Dok se Srbija i političko rukovodstvo bosanskih Srba sve više zbližavaju sa Kinom, ovaj ionako nestabilni region postao je talac ambicija Pekinga koji u njemu osnažuje najneliberalnije elemente. Kineska represija nad više od milion etničkih Ujgura je uglavnom prošla bez posledica; kada geopolitički gigant krene da na grub način krši prava etniče manjine i prođe nekažnjeno, to indirektno opravdava i osnažuje druge kršioce ljudskih prava koji se nalaze pod njegovim pokroviteljstvom, kao što je secesionistički pokret u RS. Sve dok se oni odgovorni za kineke zločine u Sinkjangu ne izvedu pred lice pravde, što je nažalost nemogući cilj, aktivnosti Kine na Balkanu samo će ojačati etno-nacionalističke sentimente RS i drugih bosanskih Srba. Ne zaboravimo da je nestabilnost na Balkanu konstantno vodila u nove krvave sukobe tokom cele evropske istorije. Iako rastuće prisustvo Kine u evropskom „buretu baruta“ možda neće direktno zapaliti prvu iskru, ono može postaviti osnovu za narednu balkansku krizu.
JASNA NAKLONOST SRBIJI
Peking je pokušao da zataška ove prve znake nestabilnosti svojim monolitnim narativom o spasonosnim efektima investicija u okviru Pojasa i puta – ali to je u kontradikciji sa ekonomskom realnošću regiona. Ispod sloja saradnje „u kojoj obe strane dobijaju”, Peking napreduje u svojim uskim ekonomskim interesima nauštrb regionalne stabilnosti. Kada je predsednik Si posetio Beograd 2016. godine, on je Srbe pokušao da očara obećanjem o novim radnim mestima i višem životnom standardu koji će sa sobom doneti kineske investicije. Ali Svetska banka je 2019. godine izvestila da je u većini zemalja Zapadnog Balkana nezaposlenost dostigla nove istorijske minimume (ovo je očigledna greška, autor je verovatno hteo da kaže da je nezaposlenost dostigla maksimum; prim. NS), što verovatno doprinosi protestima koji su poslednjih meseci preplavili region. Čak i u projektima poput onog u Železari Smederevo, koju je kineska državna kompanija HBIS kupila s ciljem da se navodno sačuvaju hiljade radnih mesta, radni standardi su pretrpeli udarac.
Konačno, rastući diplomatski i ekonomski aktivizam Pekinga u regionu podstaknut je skepticizmom prema mogućnosti da će EU zauzeti zajednički stav u odnosu na njegove strategije. Kina je svoj meki politički uticaj u Jugoistočnoj i Centralnoj Evropi izgradila ne samo kroz format 16+1 , već i kroz štetnije forme političkog mešanja koje se odnosi na izgradnju uticajnih mreža oko sadašnjih i bivših evropskih političara i dodvoravanje uticajnim političkim strankama u regionu. Zaista, kineski pristup Evropi i njenom primarnom političkom telu – Evropskoj uniji – svodi se na fragmentaciju. Učinio je Uniju nesposobnom za postizanje zajedničkog stanovišta o Kini, na taj način umanjivši njenu mogućnost da razvije koherentan odgovor na kineske strategije.
Balkan je, zbog svog geografskog položaja, od velike strateške važnosti za kineske kratkoročne i dugoročne ambicije u Evropi. Iako se Kina povezuje sa mnogim državama na Balkanu kroz Inicijativu pojas i put i druge diplomatske inicijative, ona je ispoljila jasnu sklonost ka Srbiji, gde iliberalizam i autokratsko političko rukovodstvo najvernije održavaju model upravljanja Komunističke partije Kine. Čineći to, Peking, bilo zbog nerazumevanja ili svesnog zanemarivanja, doprinosi političkoj otuđenosti Bosne, koja leži u srcu regionalnih političkih i etničkih tenzija. U odsustvu zajedničkog stava EU prema Kini, možemo očekivati pojačano, ali u osnovi destabilizujuće kinesko prisustvo na Balkanu.
Karina Barbesino je istraživačka pripravnica u okviru programa Džozef S. Naj, pri Centru za novu američku bezbednost.
Kristin Li je naučna saradnica u okviru Azijsko-pacifičkog programa bezbednosti pri Centru za novu američku bezbednost.
Preveo Radomir Jovanović
Naslovna fotografija: Tanjug/Rade Prelić/hbisserbia.rs
Izvor The National Interest
