Dušan Buković: Rusija u planovima i namerama rusofoba

I dan-danas važi formula evropskog i američkog rukovodstva da Rusi predstavljaju „narod druge ili treće klase“, kako to reče Banjanin

U ovom kontekstu ukazali bismo na rusofobičnu delatnost Mihaila Aleksandroviča Bakunjina (1814-1876), teoretičara anarhizma i jednog između ostalih ruskih ideologa narodnjaka i socijalista. Bakunjin je svuda podbadao na društvene nerede. Mreža njegovih agenata ili saučesnika bila je razgranata ne samo u unutrašnjosti podzemne i podrivene oligarhske Rusije, već i na njenim granicama, naročito u Poljskoj. Nije dakle iznenađujuće, što je 1862. godine Bakunjin preuzeo program Katehizisa Ujedinjenih Slovena, već ga i proširio. U jednoj brošuri koju je izdao pod naslovom Mojim ruskim i poljskim prijateljima, on izjavljuje:

“… Mi Sloveni, mi moramo da ostvarimo put Velikim Izabranicima…” Jasno je da se pod “Velikim izabranicima” podrazumevaju čarobnjaci međunarodne Masonerije. Ne zaboravimo da je ruski nihilizam samo ogranak Republikanskog univerzalnog saveza (Alliance-republicaine-universelle in America), koji je osnovan 1865. godine, čije sedište je u Njujorku, a osnivač upravo Mazini, italijanski revolucionar, saradnik masona Alberta Pajka.

Bakunjin je znao na šta može da računa, jer Rusi – ne nacija vodič, već narod za eksperimente, imali su misiju da potresu svet, da se pripremi i da se podvrgne pod jaram Cvetske vlade tzv. “Velikih izabranika”, „velikih kadrova“ evropskog i američkog trijalističkog, idolatriskog, okultnog, ezoterijskog, reakcionarnog, multi-korporativnog i revolucionarnog imperijalističkog rukovodstva u ostvarenju ovog programa „visoke paladističke masonerije i velikih međunarodnih finansijera” (Imperium universel – Novus ordo saeculorum) – “La revolution, la haute maconnere du Palladisme, la haute finance internationale, tout est la, comme a un rendezvous fixe d’avance a cette meme époque, en ce meme lieu” (Vidi: Pierre Virion, Bientot un gouvernemet mondial? – une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, str. 131).

Da bi se ovo postiglo, ruski narod je morao u 20. stoleću da bude potčinjen Svetskoj vladi tzv. „Velikih izabranika“ i da pred njima padne na kolena. To je imao u vidu između ostalih i američki senator Džems P. Varburg (J. P. Warbourg ), kad je u toku 1950. godine doslovno rekao:

“Bez obzira na to, da li to neko hoće ili neće, mi ćemo imati svetsku vladu! Jedino pitanje koje se postavlja jeste: da li će ta vlada biti uspostavljena na osnovu njenog prihvatanja ili pak pobedom…” (Vidi: William P. Hoar, Architects of conspiracy – An intriguing history, Boston – Los Angeles, 1984, str. 317).

Za ostvarenja tih planova i namera ukazali bismo na knjigu Olega A. Platonova, koju je objavio pod naslovom Rusija pod vlašću masona, gde između ostalog stoji: „Prvi korak svetske masonske zakulise u uspostavljanju masonske mreže na teritoriji SSSR bila je operacija pronalaženja lica u našoj zemlji, koji mogu postati uticajni agent…

Novi procvat masonskih loža desio se za vreme takozvane perestrojke. Specijalnim ukazima M. S. Gorbačova, a malo kasnije i B. N. Jeljcina masonstvo je ponovo legalizovano i snažno proširilo sferu svoje delatnosti na račun masonskih klubova i drugih organizacija osnovanih radi postizanja masonskih ciljeva. U postojećem obliku masonstvo predstavlja ogromnu pretnju ruskom društvu…

Bedem današnjeg zapadnog svetskog poretka su Sjedinjene Američke Države, koje slobodni zidari čitavog sveta smatraju za masonsku državu, za veliku masonsku naddržavu. Predsednik i vlada SAD sastoje se od visokih dostojanstvenika članova masonskih loža. Današnji predsednik SAD B. Klinton – poznat čitavom svetu nemoralan, dugih prstiju – član je elitne masonske lože Lobanja i kosti. Njegov prethodnik Dž. Buš – član je nekoliko loža škotskog i jorškog reda. Jedan od najpoštovanijih američkih masona predsednik H. Truman izjavljivao je da gradi svoj državnički rad na principima masonstva i želi da se ti principi prošire na čitav svet…“ (Vidi: Oleg A. Platonov, Rusija pod vlašću masona, Beograd, 2002, str. 7, 69 -71).

Polazeći od činjenice, konstatovali bismo da je u toku 1992. godine objavljena fotografija Gorbačova u društvu moćnika Rokfelerove „trilateralne komisije“ (tajne nadvlade „novog svetskog poretka“) i članak u beogradskom listu Osmici pod naslovom Gorbačov pion masonerije?, gde između ostalog stoji:

„Mnogi eksperti su opazili da je avgustovski puč protiv Gorbačova bio zapravo lažan i da su njegovi organizatori ostali u senci. Istraživač ruskog lista Rusko delo otkrio je na stranicama promasonskog lista Čas pik, od 24 juna prošle godine, rebus koji najavljuje sve elemente pa čak i datum puča, izvedenog za račun protiv ruske strategije masonske internacionale kapitala…

Zavera ima mnogo širi, naddržavni karakter. Datum puča slaže se sa datumom potpisivanja Direktive Službe nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država br. 20/I od 18. avgusta 1948. godine, pod imenom ‘Ciljevi Sjedinjenih Američkih Država u odnosu prema Rusiji’. Narečena Direktiva, u izvodima glasi:

‘Naši osnovni ciljevi u odnosu prema Rusiji, u suštini, svode se na dve stvari:
a) svesti na minimum snagu i uticaj Moskve;
b) sprovesti korenite promene u teoriji i praksi unutrašnje politike, kojih se
pridržava sadašnja vlast u Moskvi (…)

Naši napori da Moskva prihvati naše koncepcije, po snazi su jednaki načelu: naš cilj – to je zbacivanje Sovjetske vlasti (…) Kao prvo, mi nismo vezani određenim rokom za postizanje naših ciljeva, u mirnodopsko vreme (…) Kao drugo, mi, s pravom, ne moramo da osećamo nikakvu krivicu… Nije naša stvar da brinemo o unutrašnjim posledicama do kojih može dovesti prihvatanje ove koncepcije u drugoj zemlji, isto kao što ne moramo sebe opterećivati bilo kakvom odgovornošću za te događaje. Naš posao se svodi da radimo i ostvarimo ono što bi tamo pomoglo da se izvrše unutrašnje promene…

Ako uzmemo najgoru mogućnost, to jest, očuvanje Sovjetske vlasti nad celokupnom sadašnjom sovjetskom teritorijom (reč je o raščlanjenju Rusije), onda moramo zahtevati:

a) Ispunjenje čisto vojnih zahteva (predaja naoružanja, evakuacija iz ključnih rejona, itd.), s ciljem da za dugo vreme obezbedimo njihovu vojnu nemoć.
b) Ispunjenje uslova koji dovode do obezbeđenja značajne ekonomske zavisnosti od spoljnog sveta.

… Mi moramo imati automatske garancije koje obezbeđuju, da čak i nekomunistički i nominalno prijateljski režim:

a) ne raspolaže u buduće nikakvom vojnom moći,
b) u ekonomskim odnosima silno zavisi od spoljnog sveta,
v) nema ozbiljnu vlast nad glavnim nacionalnim manjinama,
g) ne ne uspostavi ništa nalik na gvozdenu zavesu…

Ali mi moramo, ako ne milom, onda silom, da ih pridobijemo, radi zaštite naših interesa’…

Evo kome je bio potreban ‘puč’! Eto odakle vetar duva!

Istorija uči da je post-staljinsko rukovodstvo ispunjavalo i ispunjava sve do danas, Direktivu Tajne službe SAD br. 20/I, od 18. avgusta 1948. godine… To rečito govori o činjenici da, budući da četrdesetogodišnja direktiva bolje opisuje stanje i događaje u SSSR-u nego li sve direktive CK KPSS i Sovjetske Vlade, nad SSSR-om nije postojao, i ne postoji nikakav realni suverenitet. Realni suverenitet neće postići ni tek obrazovane ‘nezavisne’ republike, koje je masonerija 1917.godine potčinila. One ga neće postići, kako u sastavu SSSR-a, tako i izvan njegovog sastava. Vrhovnim Sovjetima republika, saveznih i ‘nezavisnih’, odavno je vreme da se zamisle nad menanizmom i načinima upravljanja SSSR-om, po direktivama Službe nacionalne bezbednosti SAD. Za koga rade Gorbačov, Jeljcin, Krujčov i njihovi potčinjeni?

Sve što se desilo u zemlji od 18-22. avgusta – to je gnusna, provoikaciona farsa, čiji je cilj bio rasturiti KPSS, iz razloga njene nepodobnosti za masoneriju u savremenim uslovima. Takođe, razvlastiti i uništiti Oružane snage, KGB, MVF i njihovu infrastrukturu. Napraviti u zemlji haos da bi se profitiralo na neserći, kao što se to već jednom desilo posle 1917, godine, kad su Rusiju pljačkali svi, kako je ko želeo.

Za neke je ovo što se desilo – rušenje životnih ideala. Za neke – poraz u borbi za jaslice vlasti. Za neke- pobeda u hladnom ratu. A za ostale – istorijski piknik, farsa, propisana odozgo, koja je samo epizoda u gradnji ‘vaseljenskog Solomonovog hrama’. Sve je to, – cinizam, tačnije jeljcinizam – čak i pod uslovom da Boris Nikolajevič Jeljcin do rano ujutru, devetnaestog avgusta, i nije znao da će ga dovesti i postaviti na tenk, da bi ga potom izlili u bronzi.

Pobedila je koncepcija Javlinskog koja je predviđala predaju zemlje, kao eksploatacione zone, svetskoj internacionali kapitala. Posle 1917. godine, Lurije i Liberman, i drugi, podučavali su narode naše zemlje kako da uređuju svoja domaćinstva i privredu. Danas to čini Javlinski. Ništa se nije promenilo. Prevrata nije bilo. Došlo je do promene firme na ruskoj filijali dućančića… To je jedna ista kompanija koja samo radi svoj posao. U ‘demokratskoj’ štampi već odavno se čuje da ‘Rusi ne samo da su ljudi drugog reda, već uopšte i nisu ljudi…’ (Prevod iz Ruskog dela)…“ (Vidi: Osmica, Beograd, broj 615 od 21. januara 1992. godine).

Da samo napomenemo, da i dan-danas važi ista formula izvesnog evropskog i američkog rukovodstva, da Rusi predstavljaju „narod druge ili treće klase“, kako to reče Jovan Banjanin, zato su podržali, finansirali i održavali kratkoročni i eksperimentalni fabijanski, bundističko-boljševički program u osakaćenoj Sovjetskoj Rusiji (Vidi: Jovan Banjanin, Politika jugoslovenskog jedinstva protiv punktacija, razdora i mržnje, Beograd, 1933, str. 5).

U poređenju na zbivanja koja su se odvijala u toku 1991. godine u osakaćenoj Sovjetskoj Rusiji, ipak se do sada situacija možda u izvesnoj meri izmenila što potvrđuju i Platonova posmatranja i podaci, koji i danas nesumnjivo potvrđuju njegove teze.

 

Autor Dušan Buković

 

Izvor Vidovdan, 27. avgust 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u