Na adresu predsednika Srbije Aleksandra Vučića još nije stigao poziv iz Poljske da prvog septembra prisustvuje obeležavanju osamdesete godišnjice od početka Drugog svetskog rata, saznaje Politika u predsedništvu. Kako za naš list pojašnjavaju u Ministarstvu spoljnih poslova, od ambasade Srbije u Varšavi su dobili informaciju da su pozivi upućeni samo članicama EU, NATO-a i Istočnog partnerstva.
Tako će ovo biti drugi važan događaj na kome Srbija neće biti zastupljena u skladu sa svojom istorijskom ulogom i statusom sile pobednice. Podsetimo, na proslavi stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu 11. novembra prošle godine, Francuska je predsednika Srbije smestila u neke od sporednih redova dok je „kosovski predsednik” Hašim Tači sedeo tik iza Vladimira Putina. U prvi red zvanični Pariz je smestio i hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović.
Oštre kritike na račun Poljske stižu iz Moskve. Naime, pozivnicu za događaj, kome će, kako se najavljuje, prisustvovati oko 20 svetskih lidera, nije dobio ni Vladimir Putin. Dmitrij Peskov, sekretar za štampu predsednika Rusije, rekao je da „bilo kakvi memorijalni događaji u bilo kojoj zemlji na svetu koji su posvećeni godišnjicama ili Velikog rata ili Drugog svetskog rata se ne mogu smatrati potpunim bez učešća Rusije, jer se njena uloga u okončanju Drugog svetskog rata ne može preceniti”. On je podsetio da je samo za oslobađanje Poljske od nacista koji su je zarobili 1939. godine, život dalo 600.000 sovjetskih vojnika.
Šef kancelarije poljskog predsednika Kristof Šćerski je rekao da se očekuje prisustvo 40 inostranih delegacija, oko 250 gostiju iz celog sveta, među njima predsednici, premijeri, predsednici parlamenata, ministri spoljnih poslova, ministri odbrane, ali i izaslanici evropskih kraljevskih porodica. Odgovarajući na pitanja zašto nije pozvana Rusija, on je, prenosi Tas, rekao da je „predsednik (Poljske) odlučio da pozove države Evropske unije i Istočnog partnerstva, Azerbejdžan, Jermeniju, Belorusiju, Gruziju, Moldaviju, Ukrajinu. A Rusija ne učestvuje ni u jednoj od ovih organizacija”.
Ranije su poljske vlasti svoju odluku da ne pozovu ruske predstavnike, obrazložile i time da prvog septembra 1939. godine Rusija još nije učestvovala u ratu, a Poljska želi da obeleži godišnjicu sa onim zemljama sa kojima sada blisko sarađuje. Poljska konzervativna stranka Pravo i Pravda koja je na vlasti u Poljskoj, kako prenose mediji, odabrala je ovaj format obeležavanja godišnjice napada na Poljsku i početak izbijanja rata u krugu današnjih saveznika iz NATO i Evropske unije, kako bi izbegla predsednika Rusije koji je bio pozvan na prethodnu, okruglu 70. godišnjicu.
Prvi put je svečanost pomerena iz Gdanjska, odnosno sa poluostrva Vesterplate, u Varšavu, zbog ranijih sporova sa vlastima Gdanjska gde vlada poljska opozicija. Programom je predviđeno da u svitanje prvog septembra nemački i poljski predsednik zajedno odaju poštu civilnim žrtvama Drugog svetskog rata u gradu Vjelunj u centralnoj Poljskoj, koji su nacisti prvo bombardovali u 4.40 ujutru, iznenada, dok još Nemačka nije objavila rat Poljskoj.
U Moskvi, međutim, smatraju da je upravo sve suprotno od onoga što u Poljskoj najavljuju te da je reč o klasičnoj reviziji istorije. General pukovnik Leontij Ševcov, član saveza novinara Rusije, u autorskom tekstu ističe da je „ očigledno da bez učešća Rusije, drugih republika bivšeg SSSR, Srbije, Kine i drugih zemalja koje su ponele najveći teret rata, format koji predlaže Poljska izaziva nedoumice”, jer „po logici manipulacije Varšave, organizator tog rata Nemačka i njeni saveznici učestvuju u manifestaciji, a zemlje antihitlerovske koalicije nisu pozvane. Pogledajmo spisak zvanica i setimo se te daleke 1939. godine. O kakvom NATO-u, EU, a tim više Istočnom partnerstvu kao počasnih gostiju može biti govora?”.
Dovoljno je, kaže, samo setiti se priznanja predsednika vlade Velike Britanije Vinstona Čerčila „koji nije nikada imao simpatije prema SSSR: ’Sve naše vojne operacije se ostvaruju u vrlo ograničenim razmerama u poređenju sa gigantskim naporima Rusije’”.
SOKOLOVSKI: POZIV SMO UPUTILI SAMO NAJBLIŽIM PARTNERIMA
U ambasadi Poljske su potvrdili naša saznanja iz Ministarstva spoljnih poslova. Na pitanje novinara Politike da li je poziv upućen nekome od zvaničnika iz Beograda i zašto nije pozvan niko iz Rusije, Pavel Sokolovski, otpravnik poslova ambasade, nam je odgovorio da su „pozivnice upućene najbližim poljskim partnerima iz EU, NATO i zemljama Istočnog partnerstva”.
HLADNI RAT NA TVITERU
Ovih dana su se oko Drugog svetskog na Tviteru sporili i ruski i američki ambasador, Aleksandar Bocan-Harčenko i Kajl Skot. Ruski ambasador je reagovao je na objavu američkog kolege povodom 80. godišnjice potpisivanja pakta Molotov–Ribentrop. Skot je napisao da su „dva diktatora tajno podelili Istočnu Evropu na nacističku i sovjetsku sferu uticaja”, a da je nedelju dana kasnije usledila invazija na Poljsku i užasi Drugog svetskog rata.
Bocan-Harčenko mu je uzvratio da je tragedija mogla biti izbegnuta da su zapadne sile uspostavile sistem kolektivne bezbednosti koji je predlagao SSSR. „Zapadne sile odlučile su se za ciničnu politiku smirivanja kojom bi se Hitlerova agresija preusmerila na istok”, napisao je ruski ambasador. Pokušaj da se Sovjetski Savez predstavi kao izazivač Drugog svetskog rata, kako je istakao, skrnavi sećanje na milione žrtava koje su doprinele slamanju nacizma i oslobođenju svog naroda i naroda Evrope.
Autor Jelena Cerovina
Izvor Politika, 28. avgust 2019.
