Specijalni izaslanici SAD po Balkanu: Svi predsednikovi ljudi

Ko su najpoznatiji „predsednikovi ljudi“, odnosno, šatl-diplomate koje su često krojile sudbine naroda na Balkanu

Sjedinjene Američke Države su za dve decenije ozbiljnih kriza na krhotinama bivše Jugoslavije imenovale sijaset specijalnih i manje posebnih izaslanika. Petorica će, svakako, ostati upamćeni po mirovnim sporazumima kojima su okončani sukobi, ali i po masi manje diplomatskih poteza, koji su, kako se čini, produbljivali krize. To su Ričard Holbruk, Džejms Perdju, Kristover Hil, Frenk Vizner, Robert Gelbard. Poslednji, šesti, u ovoj grupi je Metju Palmer.

ŠATL-DIPLOMATA
Kristofer Hil je u žižu interesovanja svetske javnosti upao prilično iznenada, kao ambasador u Makedoniji, kada ga je Bil Klinton imenovao za specijalnog predstavnika u dozlaboga komplikovanim pregovorima koje je tadašnja Jugoslavija, uz posredovanje čitave mase diplomata, vodila sa kosovskim Albancima.

Meseci njegove šatl-diplomatije rezultirali su pregovorima u Rambujeu, koji su, prema mišljenju čitavog niza evropskih diplomata zakazani prerano da bi bili iole uspešni. Ostaće zapamćen kao čovek koji se sa predstavnicima Oslobodilačke vojske Kosova sastajao po kosovskim šumama, nagovarajući ih da je za prekid sukoba dovoljno da poskidaju uniforme i zakopaju oružje. Albanci nisu imali previše sluha za te predloge, a njegova šatl-diplomatija je ostala jednako neuspešna i u pokušajima da ubedi Beograd na seriju ustupaka kosovskim Albancima.

Posle propasti pregovora u Rambujeu, šatl-diplomatiju zamenilo je bombardovanje, a Kris Hil je prekomandovan na korejsko poluostrvo u pokušaju da izdejstvuje ukidanje nuklearnog naoružanja u tom delu sveta. Posle sjajnog početka, okolnosti su se promenile i Hilova korejska misija ostala je neuspešna.

DžEJMS PERDJU
Bosna, Kosovo, i na kraju Makedonija, bio je diplomatski put Džejmsa Perjua koji se u ulozi ključnog operativca u BiH našao igrom slučaja, pošto je u saobraćajnoj nesreći 1995. godine poginuo njegov prethodnik Džozef Kruzel. Brzo je napredovao pa je bio jedan od glavnih posrednika u pregovorima koji su, na koncu, doveli do potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Odmah zatim, bio je jedan od glavnih američkih predstavnika u komplikovanom i 500 miliona vrednom programu uspostavljanja oružanih snaga Federacije BiH, smišljenog kako bi se smanjio uticaj ekstremista u redovima tih snaga i rasteretio američke snage, za koje je Vašington, tada, cenio da su preterano angažovane u Bosni.

Perdju je bio i deo složenih pregovora vlasti Slobodana Miloševića sa kosovskim Albancima i odmah zatim koordinator u procesu koji je prethodio raspoređivanje Kosovske verifikatorske misije OEBS-a na Kosovu. Perdju je bio i jedan od najuticajnijih Amerikanaca u formiranju misija UN i NATO na Kosovu posle potpisavanja Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Dve godine kasnije, rame uz rame sa Francuzom Fransoa Leotarom dirigovao je serijom diplomatskih aktivnosti koje su dovele do potpisivanja Ohridskog sporazuma, kojim je okončana albanska pobuna u Makedoniji. Posle pola godine sukoba i oko 200 mrtvih, Pardju je iskoristio „kosovsku formulu“ i pripadnike Oslobodilačke nacionalne armije prekomandovao u poslaničke klupe, što je uz seriju zakona kojima je Albancima garantovana ozbiljnija zastupljenost u institucijama sistema, u potpunosti prekinulo tenzije u toj državi.

„TRIKI DIK“
Iako je nadimak nasledio od Ričarda Niksona, koji je aferom „Votergejt“ neslavno završio avanturu u Beloj kući, Ričard Holbruk je svojevremeno važio za najuticajnijeg diplomatu u nizu različitih ambasadora i specijalnih predstavika koji su tokom devedesetih godina prošlog veka pohodili Balkan.

Najambiciozniji i bez dileme najbezobzirniji od svih američkih diplomata koji su ikada zagazili na Balkan, Holbruk je diplomatsku karijeru počeo još u vreme administracije Džimija Kartera, kada je prozvan „čudo od deteta“ i kao najmlađi zamenik državnog sekretara u istoriji SAD upućen u Vijetnam da sredi odnose sa tom državom. Ta ideja neslavno je okončana, ali neuspeh na prvom zadatku nije preterano uzdrmao Holbruka.

„Najotrovnija ličnost koju sam sreo u ovom gradu“, kako ga je opisao jednako nezgodni Henri Kisindžer, Holbruk je koristio laktove veštije od Bila Lembira (slavnog razbijača u šampionskom timu Detroit Pistonsa) kao bi se našao na sastancima na kojima mu nije bilo mesto.

U Vašingtonu se godinama prepričavana epizoda iz vremena kada je po drugi put postavljen za zamenika državnog sekretara, pa je ušao u kancelarije podređenih i ustanovio da je neophodno krečenje, samo da bi tadašnje službenike nekako isterao iz kancelarija i kasnije ih smenio.

Navodno je bio toliko nepodnošljiv da je tadašnji državni sekretar Sajrus Vens napisao poruku svim zaposlenim u kojoj se navodi da Holbruka „nipošto ne puštaju u njegov automobil ukoliko državni sekretar to izričito ne zatraži“.

Jedan je od prvih američkih zvaničnika koji je tražio da SAD intervenišu u ratovima koji su usledili nakon raspada bivše Jugoslavije što mu je na kraju i uspelo ali je umesto ulica i spomenika, koje su dobili Bil Klinton, Džordž Buš pa čak i Bob Dol, po njemu nazvan samo kafić u centru Prištine.

Ipak, kombinacijom pijančenja, dranja i otvorenih pretnji uspeo je da nagovori Srbe, Hrvate i Bošnjake da prihvate Dejtonski sporazum, a nekoliko godina kasnije vodio je i pregovore koji su okončani vazdušnim napadima NATO na SR Jugoslaviju. Bil Klinton, za čijeg je protežea godinama važio u balkanskim političkim krugovia, ga nikada nije postavio na čelo Stejt departmenta iako je to Holbruk žarko želeo. Klinton je, tvrde upućeni, bio uveren da mu Holbruk neće biti dovoljno lojalan pa je na to mesto postavio Madlen Olbrajt.

Poslednja Holbrukova diplomatska avantura završila se neslavno u Avganistanu i Pakistanu gde je, kako se navodi u biografiji koju je napisao Džordž Parker, na kraju preklinjao pakistanskog ministra spoljnih poslova da ubedi Hilari Klinton kako obavlja sjajan posao. Parker navodi i da ga je Obama mrzeo od prvog trenutka.

ROBERT GELBARD
Još jedan iz serije američkih diplomata čija je karijera usko vezana u Dejtonski sporazum i nešto kasnije rat na Kosovu. Bio je čuven po tome što je Oslobodilačku vojsku Kosova nazivao terorističkom grupom i pre nego što je to zvanično objavio Stejt department. Vašington je, kasnije, obrisao OVK sa liste terorističkih organizacija, a Gelbard je ostao upamćen kao jedan od brojnih zapadnih diplomata koje Milošević, ukoliko nije baš morao, izbegavao da vidi.

Najmanje pet puta se sastajao sa predstavnicima srpske opozicije tokom burnih protesta u drugoj polovini devedesetih, ali je opozicija njegovo angažovanje više videla kao pomoć vlasti Slobodana Miloševića, nego kakav smisleni pokušaj demokratizacije tadašnje Srbije. Na Kosovu je ostao upamćen kao prethodnik Ričarda Holbruka i čovek koji nikada nije poželeo da se sastane sa predstavnicima OVK.

FRENK VIZNER
Frenk Vizner je bio poslednji specijalni izaslanik SAD pre nego što je administracija Donalda Trampa na tu funkciju imenovala Metjua Palmera. Viznerova uloga u balkanskoj krizi nije bila preterano značajna, ali je na neki način otvorio vrata jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, jer je bio deo međunarodne trojke koja je, pod patronatom UN, vodila pregovore o rešavanju kosovske krize.

METJU PALMER
Na mesto specijalnog predstavnika SAD za Balkan postavljen je posle nekoliko godina gotovo potpune nezainteresovanosti Vašingtona razvojem događaja na Balkanu. Analitičari njegovo imenovanje povezuju sa novom dinamikom u rešavanju kosovske krize, koju navodno očekuje administracija Donalda Trampa.

Slovi za ozbiljnog poznavaoca prilika na Balkanu, ali se čini da su poređenja sa prethodnicima, posebno Ričardom Holbrukom, pomalo neumesna, jer Palmer u diplomatskim krugovima važi za pristojnog, profesionalnog diplomatu. Njegov uspeh, kako se čini zavisiće od nekoliko faktora, uključujući rešenost Vašingtona da se reše višedecenijski problemi na Balkanu, kao i od uloga koje će ostale velike sile imati u tom procesu.

 

Autor Rade Maroević

 

Naslovna fotografija: Mario Tama/Getty

 

Izvor RTS, 01. septembar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u