Srbija je najavila skoro potpisivanje trgovinskog sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), posle čega su nam stigle negativne reakcije iz EU, odakle su nas podsetili da se od Srbije na njenom putu ka Uniji očekuje da svoju spoljnu politiku u potpunosti uskladi sa Unijom.
U poslednje tri godine, procenat usklađenosti srpske spoljne politike sa EU pao je za čak 13 procenata, sa 67 na 54 odsto, rekao je nedavno Aksel Kile, predstavnik Nemačke u Komitetu za proširenje Unije. Posle najavljenog potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EAEU, čiji su članovi Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgistan, 25. oktobra može da se očekuje da taj procenat dodatno padne.
Zvaničnici EU prethodnih dana poslali su nekoliko poruka upozorenja Srbiji. Tako je šef diplomatije Slovačke Miroslav Lajčak istakao da potpisivanje tog sporazuma ne približava Srbiju njenom strateškom cilju – članstvu u EU.
DAČIĆ: ŠTITIMO SRBIJU
– Ako ste ozbiljni u svojoj evropskoj orijentaciji, onda pratite političke izbore koji vas tome približavaju. Ovaj korak nije jedan od tih – poručio je Lajčak i ocenio da je potpisivanje trgovinskog sporazuma sa „proruskom grupacijom od strane Srbije zbunjujuće“.
I predsednik spoljnopolitičkog komiteta EP Dejvid Mekalister rekao je da, ukoliko potpiše sporazum sa EAEU, Srbija mora da precizira i klauzulu o otkazivanju sporazuma prilikom ulaska u EU.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić odgovara da nije reč o tome da Srbija želi da postane član Evroazijske unije, već da štiti državne, nacionalne i ekonomske interese.
– Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa raznim zemljama, a ne samo sa EU. Kad Srbija postane član EU, ona pre toga mora da raskine sve te ugovore i poštuje spoljnotrgovinsku i carinsku politiku EU – naglasio je Dačić. Kako je rekao, pozivi šefova diplomatija EU da Srbija ne potpisuje sporazum sa EAEU ne ulaze u suštinu pitanja.
ALBANIJI NIŠTA NE VREDI
– Kad neko tako kaže, ispada da je ovde na ćošku, kod Takovske, ulazak u EU, pa sad sve da ukinemo da bismo ušli u EU. Otkad znam za sebe, svake godine su mi pričali „samo što ne uđemo“, a to je na dugačkom štapu, to nije izvesna skora budućnost, ima vremena – rekao je Dačić i apostrofirao da je Albanija 100 odsto ispunila sve što traži EU kada je reč o spoljnoj politici, ali da ne može ni da otvori pregovore.
Srbija se prošle godine uskladila sa tek 28 od 54 spoljnopolitičke deklaracije EU, što je najniža stopa među zemljama Zapadnog Balkana. Stopa usklađenosti pala je od 2016. godine od 67 odsto na 54 procenata. Čak 16 deklaracija EU koje Srbija nije podržala direktno ili indirektno se odnosi na Rusiju, a četiri na Venecuelu, dok su se dve odnosile na Kongo, koji nije glasao za prijem Prištine u Unesko. Zanimljivo je da se Srbija nije usaglasila i sa jednom deklaracijom u vezi sa Iranom i produženjem restriktivnih mera prema toj državi. Konačno, Srbija nije podržala ni deklaracije EU o Mjanmaru, Zimbabveu i Burundiju.
Minsitar Dačić kaže da neusklađenost Srbije sa deklaracijama EU proizilazi iz stavova prema Rusiji i Kini.
– To je promenljivo, zavisi od toga šta je tema, jer se mi ne pridružujemo kad je reč o osudi naših prijatelja, kao što su Rusija i Kina. To su naši nacionalni interesi, jer ne možeš da tražiš od tih zemalja da nas podržavaju, a da mi budemo protiv njih. Naša je obaveza da se uskladimo do ulaska u EU, a to nije tako blizu – napominje Dačić.
TRI RAZLOGA
I Igor Novaković, istraživač pri Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), ističe ulogu Rusije i Kine u padu stope usklađenosti.
– Postoje tri povezana razloga za to. Treći i najblaži razlog se odnosi na postjugoslovensko nasleđe, konkretno na BiH i Kosovo. Prvi razlog su Rusija i Kina, s tim što se Kina retko pominje u deklaracijama EU. Ni sa jednom deklaracijom EU o ove dve velike sile Srbija se ne slaže jer u međunarodnim okvirima ima podršku Rusije i Kine u vezi sa pitanjem Kosova. Konačno, na pad usklađenosti uticale su i deklaracije o konfliktima u Siriji, što opet ima direktne ili indirektne veze sa Rusijom – naglašava Novaković.
Poslednjih godina EU ima sve više deklaracija u vezi sa Rusijom, podvlači naš sagovornik.
– To je posebno eskaliralo nakon izbijanja krize na Krimu i rušenja malezijskog aviona iznad Ukrajine. EU uglavnom prema Rusiji primenjuje restriktivne ekonomske mere sa kojima se Srbija ne usklađuje – objašnjava Novaković.
VEĆINA GRAĐANA ZA EU – 53 ODSTO
Prema poslednjem istraživanju Ministarstva za evropske integracije, 53 odsto građana Srbije je za EU. Prema toj studiji, oni koji se protive članstvu (25 odsto) smatraju da bi Srbija više izgubila nego dobila ulaskom u Uniju i da je Brisel nekorektan prema Srbiji, odnosno da je politika uslovljavanja najveći razlog našeg sporog napredovanja ka EU, naročito u vezi sa rešavanjem kosovskog problema.
Bez obzira na to, čak 60 odsto građana smatra da treba rešavati probleme sa Prištinom, nezavisno od uslova Brisela i EU. Zanimljivo je da prvi put građani vide Kinu kao većeg donatora u Srbiji od Rusije, a čak petina građana smatra da je Kina najveći donator u Srbiji, iako je tek na devetom mestu.
POPOV: EVROSKEPTIZICAM SVE VEĆI
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da je sve veća neusklađenost spoljnih politika Srbije i EU proporcionalna tempu otvaranja pregovaračkih poglavlja.
– Kao da je došlo do evroskepticizma, kako u narodu, gde tek 50 odsto građana podržava EU, tako i u Vladi. Srbija je ranije štancovala zakone u skladu sa EU, ali se pokazalo da ih ne primenjuje. Evropska unija ima sve više prigovora na slobodu medija i rad nezavisnih institucija i zato se trenutno čini da je ulazak Srbije u EU 2025. godine, što zbog niza okolnosti kako u Briselu, tako i kod nas, daleko od realnog – ističe Popov.
Autor Marko Tašković
Naslovna fotografija: Sputnik/Sergei Guneev
Izvor Blic, 03. septembar 2019.
