Osamdeset godina posle početka Drugog svetskog rata suočavamo se pitanjem potpune revizije istorije. Zločinci i žrtve zajedno obeležavaju taj dan, zanemarujući ulogu Sovjetskog Saveza koji je oslobodio svet od fašizma. To je bio i povod za razgovor sa Aleksandrom Bocan-Harčenkom. Međutim, ne može se voditi razgovor sa ruskim ambasadorom, a da se ne postavi pitanje Kosova i Metohije. Podrška Rusije je nesporna, ali su pritisci sa drugih strana sve jači. Amerika je poslala specijalnog predstavnika za rešavanje problema Balkana, čime su pritisci postali još intenzivniji. Aleksandar Bocan-Harčenka pitali smo i da li smatra da Srbija, kao mala zemljama, može da im odoli.
— Odgovoriću direktno. Rekli ste da svaki razgovor sa ruskim ambasadorom mora da sadrži i pitanje Kosova, a ja bih rekao da naš razgovor, koji je vezan za obeležavanje 80. godišnjice početka Drugog svetskog rata, obavezuje da popričamo malo o Kosovu. Bombardovanje i agresija na SR Jugoslaviju su tragovi liberalnog međunarodnog poretka i sadašnje Kosovo je takođe jedan od eksperimenata tog liberalnog poretka. To pitanje mora da bude rešeno, jer bez toga nema ni dugoročne stabilnosti na Balkanu. Mi smo ubeđeni da je neophodno vratiti čitav taj proces u međunarodno pravni okvir. Kosovo je globalno pitanje koje za rešavanje traži povoljne globalne uslove.
Nama se ponekad učini da se međunarodna klima promenila, da su šanse Srbije da se izbori za pravednije rešenje – veće?
— Nemam osećaj da sada postoji povoljnija međunarodna situacija i uslovi za rešavanje pitanja Kosova. Pogotovo kad vidimo kako je protekao događaj u Poljskoj. Ipak, sve zavisi od država, ljudi, napora, želja i dobre volje, jer ako sve to postoji, onda ključne zemlje i naravno Srbija mogu i moraju da rešavaju to pitanje u okviru međunarodnog prava i na osnovu Rezolucije 1244, koja i dalje ima odlučujuću ulogu za rešavanje tog pitanja. Iz medija se vidi da SAD i druge zemlje žele „na brzaka“ da pronađu rešenje za KiM, ali ja sumnjam u to. Ipak, moje sumnje ne znače da nema želje da se problem Kosova reši. Možda i na neki čarobni način. Zašto da ne?
Čitajući naše medije možemo zaključiti da su se na Zapadu uplašili što je Rusija poslala velikog eksperta za Balkan, dakle Vas, i rešila da vam parira, šaljući Palmera? Njegov dolazak posmatra se i kao pokušaj Amerike da direktno učestvuje u pregovorima. Srbija želi da, u tom slučaju, učestvuje i Rusija. Da li je takva promena formata moguća?
— Ja nisam pomenuo Palmera, Vi ste, ali sam pročitao ono što je Palmer rekao, uključujući i ono za Tanjug, i nisam pronašao nešto novo. Zaista sam hteo da pronađem neki novi stav, jako ohrabrujući stav… Nisam to pronašao. Međutim, ako želje postoje, što se tiče formata razgovora, mi smo smatrali, pa i sada smatramo, da je ovaj format razgovora Beograd-Priština, uz posredovanje Evropske unije, davao rezultat. I na papiru ima rezultata. Najveći problem, onaj koji je na kraju krajeva uveo ove razgovore u ćorsokak, jeste to što nema realizacije i implementacije. U životu ne postoji ništa ili uglavnom ništa od toga, od rezultata. Problem je, naravno, i pritisak na Beograd, kao i ranije. U svakom slučaju, ako taj dijalog bude uspostavljen ponovo, uz poštovanje zahteva Beograda, koji su pravno i zakonski potpuno utemeljeni – povlačenje takse, poreza i drugo, on je sposoban da da rezultat.
A promena formata?
— Ako dođe do promene formata, treba imati u vidu da je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti i mi ozbiljno prilazimo svakom pitanju za koje je nadležan SB. Jedno od njih je Kosovo. Naravno, mi moramo i želimo da učestvujemo i naravno da ćemo razmotriti ovu mogućnost ako Beograd to bude zahtevao, ali nema nikakve sumnje, ne želimo i ne smemo da učestvujemo u nečemu, u nekom razgovoru, koji nije utemeljen na međunarodnom pravu. Mi ćemo odlučno tražiti temelj i preduslove u okviru Rezolucije 1244, sve ostalo će biti uzalud.
Sporazume koje ste pomenuli ne poštuje albanska strana i, kada je reč o taksama, Amerika i neke evropske zemlje tobože vrše pritisak na njih da ih ukinu. A oni neće. Da li vi verujete da Amerika koja je stvorila tu takozvanu državu, bez koje ne bi mogli da opstanu, ne može da utiče na njih?
— To je, isto kao u Varšavi, revizija istorije. Cilj je da se utvrditi dominacija jedne zemlje. Između ostalog, razlog Drugog svetskog rata je bio dominacija jedne zemlje. I do sada se smatralo da postoji jedna superdržava, a sada se, evo, desilo da je „superdržava” druga, mala, koja i nije država, ali je „supersila” i utiče na „superdržavu”.
Autor Ljubinka Milinčić
Naslovna fotografija: Tviter/Ambasada Rusije u Srbiji
Izvor Politika, 04. septembar 2019.
