Vašingtonski zvaničnici su postigli dogovor sa talibanima o delimičnom povlačenju američkih trupa iz Avganistana u roku od pet meseci, ali sporazum još čega da ga aminuje predsednik Donald Tramp.
Kako je specijalni Trampov izaslanik za Avganistan Zalmaj Kalizad prekjuče objavio u intervjuu za avganistansku televiziju Tolo njuz, dogovoreno je da Pentagon vrati kući 5.400 vojnika iz pet baza u roku od 135 dana. U Avganistanu bi posle toga ostalo oko 8.600 američkih vojnika, čije bi dalje povlačenje zavisilo od toga da li talibani poštuju svoj deo pogodbe – da neće štititi Al Kaidu i Islamsku državu.
Rat u Avganistanu traje 18 godina i najduži je rat u istoriji SAD. Koštao je bilion dolara i odneo živote 2.300 američkih vojnika, 32.000 avganistanskih civila i oko 100.000 avganistanskih vojnika, policajaca i talibana. Delimičnim povlačenjem, Tramp bi sveo američke vojnike u Avganistanu na broj koji je zatekao kad je preuzeo vlast. Iako se protivio intervencionizmu, šef Bele kuće je pod pritiskom generala i savetnika odobrio slanje dodatnih trupa. Ukoliko sporazum zaživi, biće to početak kraja avganistanskog rata i šef vašingtonske administracije će poručiti glasačima da je ispunio predizborno obećanje, ocenjuje Si-En-En.
Protivnici sporazuma smatraju da predsednik želi da proglasi kraj rata pre izbora sledeće godine i da je zato smetnuo s uma da se talibanima ne sme verovati na reč da neće pružiti utočište teroristima. Posle terorističkih napada 11. septembra, tadašnji šef Bele kuće Džordž Buš svrgao je talibansku vladu, tvrdeći da je podržavala i štitila Al Kaidu. Američki mediji su ranije pisali da Trampova administracija namerava da sve trupe povuče za pet godina, a sada prenose da bi to moglo da se dogodi već do kraja sledeće godine.
Ipak, šef Bele kuće je prošle nedelje kazao za Foks njuz da će Amerika, i pored toga što će povući veliki deo trupa, ostati u Avganistanu jer je Avganistan „Harvard za terorizam”. Načelnik združenog generalštaba američke vojske Džozef Danford istovremeno je izjavio da je „povlačenje” zasad prejaka reč jer talibani moraju da dokažu da neće Avganistan pretvoriti u sigurnu luku za terorizam.
I pored američko-talibanskih pregovora u Kataru, nasilje u Avganistanu nije prestajalo. Talibani su nedavno organizovali dva napada u dva grada na severu i udar na Kabul u poslednjim trenucima Kalizadovog intervjua. U eksploziji u četvrti u kojoj se nalaze sedišta brojnih stranih organizacija nastradalo je 16 ljudi, a vinovnici su saopštili da je to njihova poruka strancima da napuste Avganistan, prenosi AP.
Pregovori u Dohi nisu uključivali avganistansku vladu, zbog čega je predsednik Ašraf Gani izrazio skepsu u njihov uspeh. Dogovor iz Dohe podrazumeva da će talibani ubrzo započeti pregovore sa vladom u Kabulu, što su oni dosad odbijali, tražeći da prvo svi američki vojnici napuste Avganistan. Vašington je spreman da prihvati talibane kao političku stranku koja će ući u avganistansku vladu, ali je američki uslov da talibani ne nameću šerijatsko pravo kao prošli put kad su vladali. Jedan od glavnih razloga zašto se deo avganistanske javnosti protivi sporazumu iz Katara jeste povratak talibana i strogih islamskih zakona.
Kako saznaje Njujork tajms, Trampova vlada je tražila od Centralno obaveštajne agencije (CIA) da pojača prisustvo i antiterorističke akcije u Avganistanu čim prvi pripadnici Pentagona budu napustili zemlju. Administracija smatra da CIA treba da se pobrine da Al Kaida i Islamska država ponovo ne osnaže, ali direktorka agencije Džina Haspel nije ubeđena da je to ispravna odluka. Prema njoj, nema razloga za dublje uplitanje jer je Islamska država slaba pretnja za Zapad, a i obaveštajci svakako zavise od vojske (pokrivanje iz vazduha, tehnička i medicinska pomoć).
Za kritičare aktuelnog Zapadnog krila, neprihvatljivo je što su vašingtonski zvaničnici seli za okrugli sto sa avganistanskom milicijom sa kojom je Amerika ratovala 18 godina. Ipak, deo javnosti smatra da SAD nisu imale drugog izbora nego da prihvate talibane kao političku snagu u Avganistanu. I pored toga što je na vrhuncu borbi Pentagon tamo imao oko 100.000 vojnika (plus trupe saveznika), talibani su opstali i danas kontrolišu polovinu teritorije, što je više nego što su ikad držali otkako su svrgnuti 2001.
Autor Jelena Stevanović
Naslovna fotografija: U.S. Army/Sgt. Ashley Bell
Izvor Politika, 04. septembar 2019.
