B. Mitrinović: Liderima u EU smeta Makronov pokušaj zbližavanja sa Putinom

Pojedini evropski lideri smatraju da će i iz ove inicijative Putin izvući korist i eventualno se osloboditi razornih sankcija

Namera francuskog predsednika Emanuela Makrona da vrati Rusiju kao ravnopravnog partnera Evropske unije nije naišla na razumevanje izvesnog broja evropskih članica koje smatraju da Moskva ne samo da nije postala kooperativna pod sankcijama nego čak uspeva da izvuče korist iz trenutne situacije.

Priznanju Rusiji da je država koja ima odlučujuću ulogu u evropskim pitanjima: počevši od Ukrajine, energetske politike i odgovora na postavljanje američkih raketnih sistema u Evropi – najviše se protive Nemačka, Holandija, Poljska i baltičke zemlje. Ove države smatraju da bi trebalo istrajati u politici sankcija koja je na snazi od prisajedinjenja Krima.

Posle izbora novog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Ukrajina je postala polazna tačka zajedničkih interesa u čestim kontaktima visokih francuskih i ruskih zvaničnika. Pomeranje rusko-ukrajinskih odnosa sa mrtve tačke polako otvara vrata za projekat „strateške stabilnosti u Evropi”, koji su Vladimir Putin i Emanuel Makron označili kao cilj međusobne saradnje. Obojici lidera prodor na ukrajinskom pitanju bi doneo političku korist, što otvara mogućnost saradnje i pomoći i na drugim pitanjima. Francuskoj inicijativi u Iranu, koju američki predsednik Donald Tramp gleda da dezavuiše na svaki način, svakako bi dobro došlo rusko posredništvo i uticaj.

Francuski predsednik pokušava u nerešenom pitanju bregzita i opadajućeg uticaja nemačke kancelarke Angele Merkel da preuzme ulogu vodećeg evropskog lidera i povrati imidž jakog predsednika u samoj Francuskoj, poljuljanog razornim protestima Žutih prsluka. Ankete pokazuju da u tome i uspeva jer je u avgustu njegov rejting iznosio 34 u odnosu na 23 odsto na vrhuncu protesta, a projekcije su uzlazne. Pored toga, Makron se nameće kao glavni kreator evropske spoljne politike koja ne zavisi od anglosaksonskog mejnstrim geopolitičkog pravca.

Razmena zarobljenika i kontakti između ruskog i ukrajinskog predsednika su vidljivi pomaci, a sastanak u normandijskom formatu država koje su „zadužene” za mirovni sporazum značio bi očigledan napredak. Susret ruskih i francuskih ministara spoljnih poslova i odbrane u Moskvi pokazao je da Pariz i Kijev žele što pre da organizuju ovaj susret u Parizu. Posle razmene po 35 zarobljenika, među kojima su i 24 ukrajinska mornara zarobljena prošle godine u incidentu koji je izazvala ukrajinska mornarica u Kerčkom moreuzu, Zelenski najavljuje pravljenje novih spiskova za razmenu. Ukrajinski predsednik je najavio i novu fazu, rekavši da će pregovori o razmeni biti nastavljeni na sastanku Kontakt grupe za Ukrajinu i na sastanku šefova država „normandijske četvorke”.

Zvanična Moskva se još nije izjasnila o susretu četvorice lidera izuzev nedavne konstatacije portparola Kremlja Dmitrija Peskova da je potrebno ozbiljno pripremiti taj sastanak i da za sada nije određen datum. On je povodom nove razmene rekao da ona „zahteva početak drugog procesa, razmenu mišljenja i dugotrajan pažljiv rad”.

Kritičari Makronove spoljne politike već i u ovome nalaze potvrdu da Makron „brza”, da Putin izvlači korist iz svega i da francuski predsednik za sada može da pokaže malo konkretnih rezultata izuzev spiska lepo formulisanih želja.

Holandija je naročito uzdržana zbog toga što je u okviru razmene zarobljenika Rusiji isporučen Volodimir Cemak, bivši komandant proruskih snaga na istoku Ukrajine, koji je osumnjičen da je umešan u obaranje malezijskog aviona MH17 nad istočnom Ukrajinom 2014. godine. Tada je poginulo 288 putnika, uključujući skoro 200 holandskih državljana, koji su leteli između Amsterdama i Kuala Lumpura. Holandski istražioci su zahtevali da Cemaku ne bude dozvoljeno da putuje u Rusiju jer bi to ugrozilo tok istrage o obaranju aviona. Međutim, Cemak je u četvrtak, uz kauciju, oslobođen iz pritvora i predat Rusiji.

Izuzev što ne gledaju blagonaklono na Makronov nametljivi liderski stav, pojedini evropski lideri smatraju da će i iz ove inicijative Putin izvući korist i eventualno se osloboditi sankcija koje su ozbiljno narušile rejting njegove vlasti, naročito u srednjoj klasi koja je prilično osiromašila. Poslednji pokazatelj, izuzev pada lične popularnosti u anketama, je krah Jedinstvene Rusije na lokalnim izborima za gradsku skupštinu Moskve, na kojima je vladajuća stranka izgubila trećinu mesta.

Francuska je već odigrala glavnu ulogu u nedavnom povratku ruske delegacije i vraćanju prava glasa Rusiji u Savetu Evrope, čime je sasvim poništila, doduše neobavezujuću, rezoluciju Evropskog parlamenta, u kojoj je navedeno da se „Rusija više ne može smatrati strateškim partnerom” i da „EU ne može predvideti postepeni povratak normalnom funkcionisanju”.

 

Autor Biljana Mitrinović

 

Izvor Politika, 15. septembar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u