Predstavnički dom američkog Kongresa pokrenuće formalnu istragu o tome da li bi predsednik Donald Tramp trebalo da bude opozvan.
Pokretanje istrage najavila je predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi.
Prethodno je demokratski kongresmen Ričard Nil posle razgovora sa Pelosijevom rekao da se istraga pokreće zbog toga što je Tramp tražio stranu pomoć kako bi naškodio svom političkom rivalu.
Nil nije izneo detalje o tome kako će se voditi formalna istraga o mogućem opozivu, impičmentu Trampa, prenosi Rojters.
Demokrate su najavile da će pozvati Trampa na odgovornost zbog navodne pretnje Ukrajini koja uključuje prekid američke pomoći, ako ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ne pokrene „istragu“ protiv bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena koji je i mogući kandidat demokrata na sledećim predsedničkim izborima.
Proces opoziva predsednika može da se pokrene u slučaju veleizdaje, korupcije, kriminala. Iako su procesi impičmenta pokretani i ranije, nijedan američki predsednik nije tako smenjen.
TRAMP O ISTRAZI I IMPIČMENTU: LOV NA VEŠTICE
Američki predsednik Donald Tramp kritikovao je odluku demokrata u Predstavničkom domu Kongresa da pokrenu formalnu istragu protiv njega koja bi mogla da dovede do njegovog opoziva, ocenivši da je reč o „lovu na veštice“.
„Tako važan dan u Ujedinjenim nacijama, toliko posla i toliki uspeh, a demokrate su namerno morale da unište i ponize sve sa više udarnih vesti. Đubre od lova na veštice“, napisao je Tramp na Tviteru.
To je, dodao je, loše za Ameriku.
Naveo je i da pokretači peticije nisu videli transkript njegovog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, koji će, kako je najavio, sutra objaviti.
Kako prenose svetski mediji, uzbunjivač iz obaveštajnih krugova je otkrio da je Tramp polovinom leta razgovarao sa ukrajinskim kolegom Volodomirom Zelenskim, tražeći od njega kompromitujuće informacije o Hanteru Bajdenu, sinu Džoa Bajdena, jednog od kandidata demokrata za izbore 2020.
Iako nema dokaza o navodnoj korupciji Bajdena ili njegovog sina, koji je bio u odboru ukrajinske energetske kompanije „Burizma holdings“, Trampov razgovor može predstavljati zloupotrebu predsedničke moći, navodi CNN.
Sam Bajden izjavio je danas da se zalaže za impičment Trampa, ako on ne ispuni zahtev Kongresa o pružanju informacija o Ukrajini i drugim pitanjima, rekao je Bajdenov portparol.
Izvor B92, 25. septembar 2019
DA LI JE NA POMOLU „UKRAJINAGEJT“?
Kada je Viktor Šokin u martu 2016. godine smenjen s mesta generalnog tužioca Ukrajine, to se smatralo ključnim za suzbijanje korupcije u toj zemlji.
Tri i po godine kasnije to je u središtu političkog vrtloga u Vašingtonu koji je zaljuljao predsednikovanje Donalda Trampa i utiče na trku za Belu kuću 2020, piše Radio slobodna Evropa na svom sajtu.
Tramp vodi spor protiv bivšeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena, glavnog pretkandidata Demokratske stranke za predsednika na izborima naredne godine, na kojima Tramp očekuje da bude reizabran.
Tramp i njegovi saveznici optužuju Bajdena da je iskoristio svoju funkciju potpredsednika i glavnog zvaničnika za odnose s Kijevom 2016. godine, da bi ukrajinskoj energetskoj kompaniji „Burismi“ koja je plaćala Bajdenovog sina Hantera kao člana svog upravnog odbora, pomogao da izbegne krivičnu istragu.
Oni tvrde da je Šokin nadgledao krivičnu istragu protiv „Burisme“ i da je Bajden tada rekao tadašnjem ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku da će SAD povući milijardu dolara garancija za kredit ukoliko Šokin ne bude otpušten. Međutim, ukrajinski tužioci i antikorupcijski aktivisti upoznati s tim pitanjem, tvrde da se vremenski tok događaja u slučaju „Burisme“ i Šokina kao glavnog tužioca jednostavno ne uklapa u tvrdnje Trampa i njegovih saveznika.
Štaviše, kažu da je sam Šokin bio najveća prepreka istrage poslovanja „Burisme“.
Daria Kalenjuk, izvršna direktorka Centra za borbu protiv korupcije (AntAC), u Kijevu, rekla je za RSE da je upravo Šokin „odbacio važne krivične istrage korupcije u vezi s (bivšim predsednikom Viktorom) Janukovičem, uključujući slučaj ‘Burisme'“.
Tramp i njegovi saveznici su ipak ponovili svoje tvrdnje poslednjih dana, usred izveštaja da je američki predsednik vršio pritisak na novog ukrajinskog predsednika, Volodimira Zelenskog, da pokrene istragu protiv Bajdena, što je tražio u telefonskom razgovoru 25. jula, za šta se saznalo iz prijave jednog američkog obaveštajnog zvaničnika.
Do tog telefonskog razgovora je došlo dok Kijev čeka odobrenje 400 miliona dolara pomoći Pentagona i vojne pomoći Stejt departmenta Ukrajini koja se bori protiv ruskih separatista. „Vašington post“ je 23. septembra izvestio da je najmanje nedelju dana pre tog razgovora sa Zelenskim, Tramp šefu svog kabineta rekao da zadrži taj paket pomoći, navodno zbog „zabrinutosti“ kako će se novac koristiti.
Ali, „Njujork tams“ je objavio da Tramp sa Zelenskim nije razgovarao o odlaganju te pomoći. Raša tudej pak celu aferu naziva „Ukrajinagejt“ Ipak, tvrdnje da su Tramp i saveznici vršili pritisak na Zelenskog da istraži Bajdena, dovele su do zahteva Demokrata za istragu, a ona može dovesti do smenjivanja američkog predsednika.
Tramp ovih dana tvrdi da pritiska nije bilo i da o tome svedoče izjave ukrajinskih zvaničnika. Ali Bajden je 2016. tražio smenjivanje Šokina i 2018. godine se hvalio da je tokom posete Kijevu krajem 2015. ukrajinskim zvaničnicima rekao: „Ako tužilac ne bude otpušten, nećete dobiti novac“. Šokin je zaista otpušten, ali tek u martu naredne godine.
Međutim, piše RSE, po aktivistima u Ukrajini i drugima, dva su velika problema s tvrdnjama Trampa i njegovih saveznika.
Kao prvo, ukrajinski tužioci i zagovornici borbe protiv korupcije koji su podstakli istragu o poslovanju „Burisme“ i njenog vlasnika, Mikola Zločevskog, rekli su da je istraga bila „sklonjena u fioku“ mnogo pre no što je Bajden izneo zahtev za smenjivanje Šokina.
„Nije bilo pritiska nikoga iz Sjedinjenih Država“ da se zatvori slučaj protiv Zločevskog i „Burisme“, izjavio je Vitalij Kasko, tadašnji zamenik generalnog tužioca Šokina. „Ukrajinski tužioci su taj predmet odložili još 2014. godine“, dodao je on. Aktivisti kažu da je slučaj „Burisme“, te i Bajdena mlađeg, sabotirao sam Šokin. Kao primer, oni kažu da su dva meseca pre no što je Hanter Bajden ušao u odbor „Burisme“, britanske vlasti tražile informacije od Šokinove kancelarije u okviru istrage protov Zločevskog zbog pranja novca. Šokin ih je ignorisao.
Kalenjuk i AntAC su objavili detaljan vremenski niz događaja oko slučaja „Burisma“, koji dokazuje da su čak tri uzastopna glavna tužioca Ukrajine – prvo Šokinov prethodnik, zatim Šokin, a potom i njegov naslednik, radili na tome da pokopaju tu istragu.
Upravo „Bajden je tražio od Šokina da ode jer nije sproveo istragu o ‘Burismi’ (te potencijalno i o Bajdenovom sinu), a ne jer je Šokin bio čvrst i aktivan u tom slučaju“, rekla je Kalenjuk.
Ukrajinski tužioci nisu naveli nijedan dokaz koji bi ukazivao na to da je Bajden zahtevom za smenjivanje Šokina pokušao da pomogne svom sinu.
Uz to dugačak je spisak zapadnih organizacija, vlada i diplomata, kao i ukrajinskih antikorupcijskih grupa koje su tražile da Šokin dobije otkaz. Među njima su Međunarodni monetarni fond, EU, vlada SAD, strani investitori, ukrajinski političari, piše RSE.
Izvor Beta/B92, 25. septembar 2019.
