Rusija počinje testiranje nezavisnog interneta

Rusija je počela da radi na smanjenju zavisnosti od zapadne tehnologije još 2014. godine, kada je Vladimir Putin opisao internet kao „projekat CIA”

Zakon koji je proletos izveo na ulice Moskve 15.000 ljudi usvojen je uprkos masovnim protestima i počinje da se primenjuje od novembra. Do tada će biti testirano kako funkcioniše nezavisni ruski internet ako vlada odluči da ga „isključi” s globalne mreže u slučaju velikog sajber-napada ili ako u daljem zaoštravanju sa Zapadom protivnici namerno budu izolovali Rusiju.

Šef federalne nadzorne službe za medije i telekomunikacije Roskomnadzor rekao je ove sedmice na forumu u Sočiju da je u toku postavljanje opreme kod svih provajdera i da je uspostavljen centar za monitoring i kontrolu komunikacija.

Suočena sa stalnim optužbama da vrši sajber-napade i s pretnjama NATO-a da će na njih oštrije odgovoriti, Rusija je u aprilu posle složene procedure konačno usvojila zakon o suverenom ruskom internetu, kako ga nazivaju ruski mediji.

Pošto dosad nijedna zemlja nije namerno isključena sa interneta, kritičari upozoravaju da je krajnji cilj puna kontrola nad internetom, to jest da Moskva polako pravi „vatreni zid” po uzoru na kineski kako bi cenzurom otklonila pretnju izazivanja društvene nestabilnosti preko društvenih mreža.

Narednih sedmica videće se da li provajderi mogu da održe lokalnu mrežu. Trebalo bi da pokažu da saobraćaj mogu da preusmere sa stranih servera i provuku kroz filtere koje kontroliše Roskomnadzor. Tokom planiranih proba podaci koji se budu razmenjivali između ruskih građana i organizacija ostali bi u okviru nacionalnih granica.

Prvo će biti obavljene tehničke probe da bi se videlo kako saobraćaj funkcioniše i da li svi servisi rade, a potom i u „borbenom režimu” za slučaj napada. Okosnica ruskog interneta (runeta) biće „rezervna kopija” sistema internet domena, globalnog adresara koji predstavlja „koren” interneta i formalno je pod upravom nevladine kalifornijske organizacije „Ajkan”.

Iako se naglašava da će se Rusija isključiti sa globalnog interneta samo kada se proceni da je sistem u opasnosti, pitanje je ko će i na osnovu čega doneti takvu odluku jer su potencijalne opasnosti široko definisane, piše „Forbs”.

Američki magazin podseća da Rusija već šestu godinu zaredom pada na listama po slobodi interneta usled pokušaja blokiranja popularne aplikacije „telegram” i brojnih nastojanja da zakonima ograniči anonimnost na internetu i pojača cenzuru.

Zagovornici novog zakona pozdravljaju ga kao važan korak ka nezavisnom ruskom internetu, koji neće zavisiti od „tranzita” kroz druge zemlje. To je, tvrde ruski zvaničnici, izuzetno važno zbog sajber-terorizma i „agresivne” sajber-politike SAD, usvojene prošle godine.

Za analitičare je „nacionalizacija” interneta očekivani trend jer je, s obzirom na rastuću geopolitičku multipolarnost, postalo važno gde se nalaze serveri i kuda prolaze kablovi.

Rusija je počela da radi na smanjenju zavisnosti od zapadne tehnologije još 2014. godine, kada je Vladimir Putin opisao internet kao „projekat CIA”. Prema jednom planu, do 2020. godine bi 95 odsto ruskog internet saobraćaja trebalo da se obavlja kroz domaću infrastrukturu.

Pre dve godine iz Rusije je potekla ideja o paralalnom, nezavisnom internetu za zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafričke Republike), izvan kontrole međunarodnih organizacija u kojima dominiraju SAD, ali se o tome sada manje govori.

 

Autor Jelena Kavaja

 

Izvor Politika, 28. septembar 2019.

 

Dnevne vesti
Pratite nas na YouTube-u