Pismo sa Kosova ili povratak „veselih osamdesetih“

Kada su Albanci navodno otrovani pre 30 i više godina, bila sam svedok tih budalaština. Kod njih se, izgleda, ništa nije promenilo

Ne pamtim da me je skoro nešto nasmejalo kao vest o navodnom trovanju  pojedinih albanskih članova takozvane Centralne izborne komisije Kosova, nastalog usled dodira sa kovertama u kojima su bili glasovi pristigli iz ostatka Srbije. Priznajem, smejala sam se na sav glas i na kraju rekla: „o, majko moja“.

„Vratile se vesele osamdesete“ u šali mi je rekla prijateljica kada smo se videle, aludirajući na pomenutu vest o trovanju. Zbijale smo šale o „pametnim kovertama“ i otrovu koji je toliko moćan da deluje kada ga Albanac ili Albanka uzmu u ruke, za sve druge on je potpuno bezopasan. Stvarno,  zamislite sve ruke kroz koje su koverte prošle, pa „preskakanje“ Srba koji broje glasove a koji su iste koverte imali u rukama, i onda, odjednom, kada dođu u ruke Albanaca – prištinski mediji prenose da su Albanci koverte mirisali – one oslobađaju otrov. Počinje smrad, svrab, mučnina… I svima dobro oko njih, ali njima nije. Onda dolazi policija sa maskama i počinje istraga. Tu je i bolnica, prenemaganje, doktorka koja neke čudne simptome potvrđuje pred kamerama. „Otrovani“ se zadržavaju u bolnici zbog ispitivanja, vest o njima ide u etar, i sve već viđeno toliko puta. (Da nije Albanaca, stvarno ne bih znala šta sve čoveku može na pamet da padne.)

TRADICIONALNO TROVANjE
Predstavnici Srpske liste koja je, bez više od tri hiljade glasova spakovanih u „sumnjive koverte“, osvojila svih 10 mandata, kao i zvanični Beograd, tvrde da će se izvršiti zloupotreba sa glasovima, odnosno da će se progurati neko od Srba koje Aljbin Kurti danima pominje – Rašić, Petrović, Jablanović, Trajković. Podsetiću da je 1500 glasova dovoljno da se osvoji poslaničko mesto, odnosno sada je, Rašiću na primer, potrebno još oko 800 glasova. Ništa od svega ovoga nije nemoguće, naprotiv.

Kada su se trovali pre 30 i više godina bila sam svedok tih budalaština. (Bila je i moja prijateljica, i zato na ovaj način prilazimo ovoj najnovijoj farsi.) „Kladam se da se Aljbin Kurti trovao tada kao učenik. On za drugo ne zna. To su ga naučili i to radi“, rekla je ona. U jednom od svojih tekstova na Novom Standardu pre sedam-osam godina zapitala sam se (pisala sam o lažnim trovanjima i medijskoj pažnji koju su dobijali, o tome kako se sve odvijalo po unapred napisanom scenariju) u kakvu osobu odrastete ako vam već sa 15 godina narede da glumite trovanje? Lider pokreta „Samoopredeljenje“  Aljbin Kurti pobedio je na vanrednim izborima i vratio nam „vesele osamdesete“. Tri decenije posle, nije gas, ni voda, nego „otrovne koverte“ to što truje odrasle Albance.

Demonstracije pokreta Samoopredeljenje na čelu sa Aljbinom Kurtijem protiv dijaloga u Briselu, Priština, maj 2011. (Foto: Janja Gaćeša/Novi Standard)

Taj večiti demonstrant je dočekao da ga hapse ne samo Srbi i UNMIK policajci – konkretno Amerikanci – kada je organizovao proteste ispred glavnog štaba UNMIK misije u centru Prištine, već i Albanci zbog bacanja suzavca u parlamentu. Ako bi me neko pitao da ga u dve-tri rečenice opišem to bi bilo: čovek je idealista i to one najteže vrste – marksista. Večiti buntovnik koji je protiv svih, ali koji je u odnosu na ostale albanske političare urban.

Smeh koji sam pomenula na početku teksta bio je prva reakcija ogromne većine Srba koji još uvek žive na Kosovu i Metohiji, zaista. Posle njega usledilo je pitanje: zašto smo mi deo svega ovoga? Elem, od trenutka kada su prvi izbori raspisani u takozvanoj državi Kosovo, među Srbima na Kosmetu vodi se polemika oko toga da li je trebalo uopšte učestvovati na njima – lokalnim ili parlamentarnim. Tako je i danas. Jedni smatraju da je učešće na lokalnim izborima bilo biranje manjeg zla, odnosno da su oni neophodni jer su direktno vezani za opstanak. Drugim rečima, opštine sa srpskom većinom nisu smele da se prepuste Albancima. Kada su parlamentarni izbori u pitanju, oni su odlučni da je njih trebalo bojkotovati, odnosno da je to direktno priznavanje „državnosti“.

PONAVLjANjE PROŠLOSTI
Drugi pak misle da je trebalo bojkotovati sve što dolazi od separatističkih institucija u Prištini. (Sve što se u praksi dešava a vezano je za navedeno – odziv i glasanje Srba – je posebna tema, vrlo mučna i ne bih o tome. Reći ću samo da dok god ljudi misle da im se plata daje, a da je ne zarađuju, ako ničim onda svojim bitisanjem u getima, izlaziće i glasati.)

Kakav bi nam život bio u jednom i drugom slučaju? Iskreno, ne vidim neku veliku razliku. Na kraju svega je da Srbi sa Kosova i Metohije odlaze, posebno mladi. Opština Gračanica je jedna od većih srpskih opština, na primer, i imate situaciju da se kuće i imanja prodaju u okolnim selima i onda kupuje plac u Gračanici i pravi kuća. Reč je o većim srpskim mestima poput Čaglavice, Preoca ili Ugljara. Raste broj đaka u školi u Gračanici, ali se osipa u pomenutim mestima. U njima raste broj Albanaca, samim tim i u ovoj lokalnoj samoupravi, jer po završenoj školi pomenuta deca odlaze. Uglavnim ostaju roditelji zbog posla. Kada je u pitanju učestvovanje u institucijama u Prištini, pomenuću samo da povratka nema, a Dalibor Jevtić je ministar. Fomirana je i takozvana Vojska Kosova dok su Srbi učestvovali u radu parlamenta, nisu ga potpuno napustili zbog toga, već su bojkotovali tu sednicu.

Mogu do sutra da nabrajam i sve se svodi na činjenicu da nam je za jedno ili drugo trebala podrška države Srbije. Želja da nas podrži oko bojkota separatističkih institucija nije nam se ispunila, iako smo svojim opstankom ovde poručili i njima i celom svetu da smo ostali da se borimo – pa ko izdrži najduže. Razbijeni po selima, bez slobode kretanja, sami ne možemo ništa, potpuno smo zavisni od zvaničnog Beograda. Samo, nikada se nije radilo o Srbima sa Kosova i Metohije, uvek je bilo izvući nešto preko Srba sa Kosova i Metohije.

Tako smo došli u situaciju da nam se ponavljaju stvari iz prošlosti, izmišljotine koje su satanizovale tadašnju vlast i dovele do čega su dovele. Što se Albanaca tiče, oni su spremni na sve jer imaju jasan cilj pred sobom – Veliku Albaniju. Aljbin Kurti samo u tom pravcu gleda. A mi? Šta je naš nacionalni interes?

Demonstracije pokreta Samoopredeljenje na čelu sa Aljbinom Kurtijem protiv dijaloga u Briselu, Priština, maj 2011. (Foto: Janja Gaćeša/Novi Standard)

Sve što se na Kosovu i Metohiji dešava decenijama unazad – verovatno i čitav vek – davno je prevazišlo formu sapunice čiji su producenti, scenaristi i režiseri SAD i njihovi evropski sateliti, koji, da pomenem i to, još uvek ćute po pitanju najnovije epizode njihovih poslušnika.

 

Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice

 

Naslovna fotografija: REUTERS/Laura Hasani

 

Izvor Novi Standard

Pratite nas na YouTube-u