Kako obnoviti Siriju u kojoj američka vojska „čuva“ naftu?

Ostaje da se vidi hoće li američka duboka država biti spremna da se upusti u otvoreni rat sa Rusijom zbog nekoliko naftnih polja u Siriji

Ono što se zbilo u Ženevi ove srede – prvo zasedanje Sirijskog ustavnog odbora – ne može biti od većeg značaja u pogledu konačnog uspostavljanja mira u Siriji. Sirijski ustavni odbor proistekao je iz rezolucije usvojene u januaru 2018. u Sočiju, na predlog tela pod nazivom Sirijski kongres za nacionalni dijalog.

Odbor koji je brojao 150 ljudi podelio se na 50 članova sirijske opozicije, 50 predstavnika vlasti u Damasku i 50 predstavnika civilnog društva, a svaka od grupacija imenovala je po 15 predstavnika za sastanak u Ženevi, održan iza zatvorenih vrata. Ovakav razvoj situacije direktna je posledica mučnog procesa iz Astane – koji je organizovan u režiji Rusije, Irana i Turske. Inicijalna ideja potekla je od bivšeg izaslanika UN za Siriju Stafana de Misture. Trenutni specijalni izaslanik UN za Siriju Geir Pedersen igra ulogu posrednika.  Odbor je krenuo sa radom početkom 2019. u Ženevi.

Važno je istaći da u njemu nema viših zvaničnika ni iz administracije u Damasku, niti iz redova opozicije, osim Ahmeta Faruka Arnusa, niskorangiranog diplomate pri Ministarstvu spoljnih poslova Sirije. Očekivano, među predstavnicima opozicije nema bivših lidera oružanih frakcija, kao ni „umerenih pobunjenika“. Delegati su nekoliko bivših i aktuelnih parlamentaraca, rektora univerziteta i novinara. Nakon prve runde pregovora, predsedavajući odbora Ahmed Kuzbari je istakao: „Nadamo se da bi se naš sledeći sastanak mogao održati u našoj rodnoj zemlji, u voljenom Damasku, najstarijoj naseljenoj prestonici u istoriji.“

Čak i opozicija koja je deo odbora nada se da će politički dogovor biti postignut naredne godine. Predsedavajući Hadi el Bahr ističe: „Nadamo se da će sledeće godine obeležavanje 75 godina od osnivanja Ujedinjenih nacija biti prilika da se proslavi još jedno dostignuće ove međunarodne organizacije, a tu mislim na uspeh procesa koji se odvija pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika UN, koji će svim Sirijcima doneti mir i pravdu.“

UDRUŽENE PATROLE
Rad odbora u Ženevi odvija se paralelno sa svakodnevnom promenom činjeničnog stanja na terenu. To će sigurno dovesti do novih sastanaka u četiri oka predsednika Erdogana i Putina, što potvrđuju i reči samog Erdogana: „Razgovor sa Putinom je moguć u svako doba. Sve zavisi od razvoja toka događaja.“

Deluje da ti „događaji“ za sada nisu toliko usijani, iako je Erdogan, očekivano, izneo određene pretnje u saopštenju: „Zadržavamo pravo da nastavimo vojne operacije u Siriji ukoliko se teroristi približe na 30 kilometara od naše granice ili nastave sa napadima sa bilo kog drugog područja Sirije.“ On je takođe napomenuo da bi de fakto sigurna zona duž tursko-sirijske granice mogla biti „proširena“, o čemu bi se morao detaljnije konsultovati sa Moskvom.

Ruska oklopna vozila patroliraju u blizini Kamišlija na severoistoku Sirije, blizu granice sa Turskom, 26. oktobar 2019. (Foto: AFP)
Ruska oklopna vozila patroliraju u blizini Kamišlija na severoistoku Sirije, blizu granice sa Turskom, 26. oktobar 2019. (Foto: AFP)

Erdoganove pretnje već su se obistinile na terenu. U sredu su Turska i savezničke islamističke frakcije pokrenuli ofanzivu na Tal Tamr, istorijsku enklavu asirskih hrišćana, koja se nalazi 50 kilometara u dubini sirijske teritorije – znatno izvan opsega od 10 kilometara patrolne zone ili 30 kilometara „zone bezbednosti“.

Loše naoružane sirijske snage povukle su se pred žestokim napadom, i bez vidljive ruske podrške. Sirijska vojska je istog dana izdala saopštenje za javnost u kojem poziva Sirijske demokratske snage da se reintegrišu pod njenu komandu. SDF (Sirijske demokratske snage) odgovorile su da najpre mora doći do postizanja sporazuma po pitanju poluautonomije za severoistočni region. Hiljade stanovnika je u međuvremenu izbeglo ka jugu, u zaštićeniji grad Hasaku.

Dve su činjenice apsolutno ključne. Sirijski Kurdi su okončali povlačenje pre roka, što je potvrdio ruski ministar odbrane Sergej Šojgu. A od ovog petka, Rusija i Turska pokrenule su zajedničke vojne patrole na rastojanju do sedam kilometara od granice, što je de fakto deo zone bezbednosti u severoistočnoj Siriji. Ono što ostaje velika nepoznanica jeste na koji će način Ankara upravljati teritorijama koje trenutno zapravo kontroliše, i na koje namerava da preseli dva miliona sirijskih izbeglica.

TVOJA NAFTA, MOJA NAFTA
A tu je i jedno iritirajuće pitanje koje nikako da bude skinuta sa agende: pitanje namere Amerike da „obezbedi naftu“ (Tramp) i „zaštiti“ sirijska naftna polja (Pentagon) za sve praktične potrebe u Siriji. U Ženevi, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov (uz Džavada Zarifa iz Irana i Mevluta Čavušoglua iz Turske) nije mogao biti direktniji. Lavrov je istakao da je američki plan „arogantan“ i da se njime krši međunarodno pravo. Samo prisustvo Amerike na tlu Sirije je „nelegalno“, rekao je on.

Širom južne hemisfere, naročito među državama članicama Pokreta nesvrstanih, to pitanje je ogoljeno do koske i shvaćeno na pravi način: vlada SAD ilegalno dolazi u posed prirodnih resursa treće zemlje putem vojne okupacije. A Pentagon usput upozorava da će svako ko pokuša da ospori tu praksu biti ubijen na licu mesta. Ostaje da se vidi hoće li američka duboka država biti spremna da se upusti u otvoreni rat sa Rusijom zbog nekoliko naftnih polja u Siriji.

Po međunarodnom pravu, čitava ujdurma oko „obezbeđivanja nafte“ je samo eufemizam za pljačku, prosto i jednostavno. Ironično, svaka takfiristička/džihadistička organizacija širom „Velikog Bliskog istoka“ došla je do istog zaključka: „napori“ SAD širom islamskih zemalja tiču se samo nafte.

Američko vojno vozili u blizini bilborda sa likom Bašara al Asada, Kamišli, 26. oktobar 2019.

Uporedite to sa aktivnim učešćem Rusije, Irana i Turske u normalizaciji i pronalaženju političkog rešenja za Siriju – da i ne pominjemo Kinu, koja iza scene diskretno donira pirinač i planira sveobuhvatne investicije u posleratnu Siriju, kao glavni čvor istočnog Mediterana u projektu Novog puta svile.

 

Preveo Luka Ugrica

 

Naslovna fotografija: Baderkhan Ahmad/AP

 

Izvor Asia Times

Svet
Pratite nas na YouTube-u