Istaknuti srpski naučnik, pravnik, istoričar, književnik i političar, akademik, rektor i višedecenijski profesor Univerziteta u Beogradu, rođen i preminuo u emigraciji, jedna je od najznačajnijih ličnosti nacionalne i regionalne društvene scene prve polovine 20. veka. Prebogata biografija Slobodana Jovanovića (1869–1958) uklopila se u izložbeni prostor Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti tako da će biti podjednako interesantna i onima koji o njemu ne znaju mnogo, ali i onima koji su više nego upućeni – od večeras u 19 sati pa do 27. novembra veliki broj raznorodnih artefakata umreženih nazivom „Svet i vreme Slobodan Jovanovića” biće pred publikom.
Zamisao dr Borisa Milosavljevića, višeg naučnog saradnika Balkanološkog instituta SANU, autora ove izložbe kojom se obeležava 150 godina od rođenja Jovanovića i pratećeg kataloga, odmotava se pred posetiocem poput dokumentarnog filma – u rasponu od umetničkih sadržaja, preko papirne građe, obilja fotografija, informativnih panela i komada pokućstva, pa do retkih privatnih snimaka koji Jovanovića prikazuju u intimnijem svetlu i koji sada mogu javno biti viđeni prvi put. Postavku otvaraju dva portreta, prvi, koji je naslikao Marko Murat u vreme dok je Jovanović bio na čelu Univerziteta u Beogradu, i koji se retko viđa budući da se nalazi u Svečanoj sali Rektorata, odakle je pozajmljen za ovu priliku, i drugi, koji je potpisao Uroš Predić, a zatvaraju je retka dva filma i serija slajdova iz porodične zaostavštine putem kojih upoznajemo Jovanovića i kao velikog humanistu i ljubitelja životinja. To potvrđuju i pisma koja je slao svojim sestrićima i u kojima je, u vidu basni, govorio o brojnim dogodovštinama njegovih ljubimaca, pomenuo je pred novinarima Milosavljević. On je naglasio da je istraživanje Jovanovićevog dela i života najsličnije analizi srpske države od početka 19. pa sve do šezdesetih godina 20. veka.
– Tu su komentari njegovih savremenika, što je veoma bitno, jer je teško razumeti da je neko ko se nalazio u središtu kulturnog i intelektualnog života jednog prostora bio posle tako lako zaboravljen. Podsetili smo na citate Jovana Skerlića, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekulić. Izloženi su Jovanovićevi dokumenti koji govore o njegovoj diplomatskoj karijeri i profesorskom radu. Postavku čine i dela koja su uticala na Jovanovića, pa će tako moći da se vide i knjige njegovog pradede Konstantina Marinkovića, među kojima su i važni prevodi poput onog pod naslovom Otkriće Amerike koji se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije. Tu su i fotografije njegovog oca Vladimira Jovanovića koji je bio poslednji predsednik Srpskog učenog društva i njegove majke, rođaka, porodične kuće u Siminoj ulici, a uspeli smo da dobijemo i originalno kućno kanabe koje je njegova sestra prodala neposredno pred rušenje tog objekta šezdesetih godina prošlog veka i koje se kao vredan eksponat čuva u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu – ispričao je Milosavljević.
Jovanović je, pored svega pomenutog na početku teksta, bio i predsednik Srpske kraljevske akademije, urednik „Srpskog književnog glasnika”, a bio je i saradnik Politike. Školovao se u Minhenu, Cirihu, Ženevi i Parizu, bio je osnivač i predsednik Srpskog kulturnog kluba, u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu bio je šef Ratnog presbiroa Vrhovne komande. Učestvovao je u radu četiri naše vlade, dva puta kao predsednik i dva puta kao potpredsednik. Na političkom suđenju održanom jula 1946. osuđen je u odsustvu na dvadeset godina robije s prinudnim radom i konfiskaciju celokupne imovine da bi bio rehabilitovan 2007. godine, dok su njegovi posmrtni ostaci preneti u Beograd 2011.
Naučni skup koji se unutar naše akademije održava 7. i 8. novembra i monografija o Slobodanu Jovanoviću, koja će biti objavljena, upotpunjuju ovo akademijsko podsećanje na njega.
PRVI SLOBODAN U SRBA
Akademik Kosta Čavoški podsetio je da je junak ove izložbe prvi čovek koji je poneo ime Slobodan kada je reč o Srbima.
– Njegov otac Vladimir bio je veliki poklonik Džona Stjuarta Mila pa je u njegovu čast, odnosno u čast slobode svom prvencu dao ime Slobodan, a kćeri ime Pravda. Zanimljivo je da se njegovo ime vrlo lepo primilo među Srbima, pa danas ima mnogo Slobodana i Slobodanki, ali ime Pravda nije, možda i zbog toga što je u Srba osnovno načelo i vrednost sloboda, dok se do pravde mnogo ne drži. Jesmo slobodoljubivi, ali nismo pravdoljubivi.
Autorka Milica Dimitrijević
Naslovna fotografija: SANU
Izvor Politika, 05. novembar 2019.
