Predsednik Aleksandar Vučić rekao je u Ženevi da Srbija jeste na evropskom putu, ali da želi jasan odgovor od EU – da li je želi ili ne u svom članstvu. Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da Hrvatska ima nameru da pomogne svojim susedima. Predsednik i član Upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma Berge Brende smatra da bi region Zapadnog Balkana bez investicija i ekonomskog razvoja bio znatno ranjiviji.
Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare posle skupa „Strateški dijalog o Zapadnom Balkanu“, u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma, rekao da je mnoge unutar EU pitao kada možemo da računamo da postanemo članica EU.
„Moramo da znamo, i to je ono što pitam mnoge unutar EU. I – ako rešimo naše probleme sa Prištinom – kada možemo da računamo na to postanemo članica Unije, 2025. ili neke druge godine? Nismo dobili odgovore“, rekao je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare posle skupa „Strateški dijalog o Zapadnom Balkanu“ u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma.
Vučić dodaje da se nada određenim odgovorima na zagrebačkom samitu EU 2020. godine i da očekuje i neke političke odluke u EU, a ne samo tehnički, birokratski pristup. Podsetio je da su neke zemlje članice EU u periodu od 2005. do 2007. bile siromašnije od nas, a da čak ni danas Srbija ne bi bila najsiromašnija zemlja EU. „Znamo da je pred nama još posla – od vladavine prava, ekonomskih reformi.. Spremni smo da to uradimo. Samo nam recite, nećemo biti razočarani kao naši partneri, da li nas želite ili ne, želimo jasnu situaciju i pobrinućemo se za sebe, za građane, za to smo izabrani“, poručio je Vučić.
Srbija nije u tolikoj meri „evrooptimistična“ kao Severna Makedonija i Albanija, jesmo na evropskom putu, ali ne molimo nikog ništa samo insistiramo da „jasnom putu i jasnoj budućnosti“, zaključio je Vučić. Srbija nastavlja sa reformama zbog svojih građana i svoje budućnosti, rekao je Vučić u izjavi novinarima i istakao da od predstavnika svetskih centara političke moći nije mogao da dobije odgovor na pitanje kakva je budućnost našeg regiona.
Predsednik i član Upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma Berge Brende rekao je da bi region Zapadnog Balkana bez investicija i ekonomskog razvoja bio znatno ranjiviji. „Ono što smo danas saznali jeste da kada se radi o ekonomskom rastu i investicijama stvari ne izgledaju tako loše na Zapadnom Balkanu“, rekao je Brende i dodao da lideri u regionu čine određene korake, a sve s ciljem jače integracije u regionu. „Postoje brojne prilike, kao i izazovi“, rekao je Brende dodajući da se na skupu razgovaralo i o inicijativi za uspostavljanje unutrašnjeg tržišta u regionu, inovacijama, povezivanju i konkurentnosti.
PLENKOVIĆ; HRVATSKA NAMERAVA DA POMOGNE SUSEDIMA
Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da „Hrvatska ima nameru da pomogne svojim susedima“ i da bi bilo „idealno postići konsenzus“ o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom do maja, prenosi Hina.
„Mi nismo preterani optimisti, a ni veliki entuzijasti. Ali taj proces treba da ide dalje. Bez te perspektive ne možemo računati na ubrzani ekonomski razvoj, prave demokratske vrednosti i saradnju, a u skladu s tim, na dalje jačanje stabilnosti i bezbednosti našeg neposrednog susedstva“, istakao je Plenković. Evropski savet u oktobru nije postigao dogovor o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Većina zemalja je bila za, ali odluka mora da bude jednoglasna. Francuska kao najglasnija protivnica skorog evropskog proširenja, kao i Holandija i Danska, nisu podržale dve balkanske zemlje.
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev podsetio je da su učinjene „mnoge promene u želji za napredovanjem i približavanju evropskoj integraciji“. Polaže nade u hrvatsko predsedavanje Savetu EU, jer smatra da će biti „više fokusa na celi region“ i ističe da će Severna Makedonija „nastaviti da sprovodi reforme“.
Albanski premijer Edi Rama rekao je da se osećaju kao da su „ostali bez kompasa“, ali je članstvo u EU „ono što Albanija i njeni građani žele“. Crnogorski vicepremijer Zoran Pažin poručio da je u Podgorici ne očekuju da EU „zažmiri na naše slabosti“. „Baš suprotno, želimo da izgradimo zajednicu koja poštuje evropska pravila i standarde“, rekao je Pažin.
Predsednik bosanskohercegovačke vlade u tehničkom mandatu Denis Zvizdić ponovio je da „članstvo u EU nema alternative i da EU treba da nastavi da podržava i ulaže u jugoistočnu Evropu“. Zvizdić je komentarisao izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da je „BiH tempirana bomba koja kuca tik uz Hrvatsku i suočava se s problemom povratka džihadista“ i istakao da u poslednje tri godine nijedan državljanin BiH nije otišao na strano ratište i nije učestvovao u terorističkom činu. „Napravili smo ozbiljan iskorak u borbi protiv terorizma“, rekao je Zvizdić i dodao da je Sarajevo otvoreno za saradnju s Francuskom.
Izvor Tanjug/RTS, 08. novembar 2019.
PLENKOVIĆ PROTESTUJE ZBOG SPOMEN-PLOČE BRATIĆU
Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je u Ženevi da će Hrvatska uputiti Srbiji protestnu notu zbog otkrivanja spomen-ploče u Novom Sadu Mladenu Bratiću, general-majoru i komandantu Novosadskog korpusa nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, koji je komandovao napadom na Vukovar.
„Činjenica da se u Novom Sadu otkriva spomenik čoveku koji je bio komandant u Vukovaru u kojem je ubijeno 2.200 ljudi, biće predmet formalnog protesta Srbiji, i to sam već rekao srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću”, rekao je Plenković u Ženevi gde je na Svetskom ekonomskom forumu, prenela je Beta.
Hrvatski mediji su preneli da je Vučić, komentarišući postavljanje spomen-ploče Bratiću, rekao da Hrvatska ima ulice nazvane po Miletu Budaku. „Pitali su me novinari iz Srbije kako nije sramota hrvatske novinare da me pitaju za to dok u Hrvatskoj postoje ulice Mileta Budaka”, rekao je Vučić, prenela je agencija Hina. Otkrivanje spomen-ploče Bratiću danas je oštro osudio i ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman, ocenivši da je to „skandalozan čin” koji ne doprinosi dobrosusedskim odnosima.
ŠTA PIŠE U DIPLOMATSKOJ NOTI HRVATSKE
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske uputilo je danas diplomatsku notu ambasadi Srbije u Zagrebu, zbog otkrivanja spomen ploče Mladenu Bratiću, komandantu bivše JNA u, kako navode, napadu na Vukovar, u novosadskom kompleksu Vojske Srbije. Hrvatska je u noti osudila taj čin i izrazila očekivanje od Srbije i njenih institucija da, kako kažu, „odbace politiku relativizovanja i veličanja zločina”, čime se, smatraju, „dodatno vređaju žrtve agresije na Hrvatsku”.
„Srbija je ponovno pozvana da se usmeri na proces suočavanja s vlastitom prošlošću i ulogom u ratovima koje je pokrenula u devedesetim godinama prošloga veka”, stoji u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu tog resora. Navodi se da je notom Ministarstvo ponovo ukazalo na neprihvatljivost ovakvih odluka i poteza srpskih vlasti, koje su „u suprotnosti s nastojanjima Republike Hrvatske da, bez obzira na ne tako davnu agresiju Republike Srbije i bivše JNA na Republiku Hrvatsku, izgrađuje dobrosusedske odnose”, prenosi Tanjug.
Naslovna fotografija: Predsedništvo/Tanjug/Dimitrije Goll
Izvor Politika, 08. novembar 2019.
