Kina podržala zahtev Grčke da joj London vrati ukradeno blago s Akropolja

Si Đinping stao uz grčki zahtev da Velika Britanija pošalje natrag u postojbinu umetnine ukradene pre 200 godina

Akropolj je očarao i Kineze. Predsednik Si Đinping je tokom nedavne zvanične večere u restoranu „Dionis” u njegovom podnožju zadivljeno posmatrao drevni spomenik kulture i domaćinu, premijeru Kirijakosu Micotakisu, poručio: „Podržavamo vaš pravedni zahtev i decenijske napore da se skulpture i fragmenti Partenona vrate u postojbinu.”

Kineska delegacija, koja je tokom dvodnevne zvanične posete Grčkoj potpisala više od deset značajnih sporazuma, između ostalog i u oblasti kulture i turizma, prema pisanju grčkih medija pokazala je da ima sluha i za neprekidnu borbu Atine da joj London vrati ukradeno „blago” s Akropolja koje se više od dva veka nalazi u posedu Britanskog muzeja.

Nekako u isto vreme, ovih dana, pojavio se i članak u listu Independent u kojem novinar Denis Makšin pod naslovom Hoće li Boris Džonson ispraviti greške kolonijalizma otvoreno pita dokle će London zatvarati oči pred istinom da su Britanci Atini na najgrublji način ’ukrali umetnost’”. Novinar koristi nemačku reč „raubkunst”, koja u bukvalnom prevodu znači upravo „ukradena umetnost” i koja opisuje nacističku krađu umetnina od nemačkih Jevreja do 1939. godine, a kasnije po celoj Evropi za vreme Drugog svetskog rata. Ti predmeti su, kako novinar podseća, kasnije u dvadesetom veku vraćeni vlasnicima, muzejima i istorijskim mestima sa kojih su ukradeni.

„Mermer i skulpture Partenona koje su deo Akropolja, drevnog spomenika kulture starog 2.500 godina, simbol su jedne epohe neprocenjive vrednosti”, piše list i podseća da su osvajači dolazili i odlazili, ali da su Partenon ostavljali netaknutim i da ga nisu dirali čak ni nacisti, te da su samo Britanci 1801. oskrnavili Partenon, poslavši radnike da ga pijucima i čekićima razaraju kako bi oteli njegove delove.

Makšin dodaje da ni danas britanska vlada ne reaguje na zahteve Atine da joj se ukradeni fragmenti sa Partenona vrate jer im nije mesto u Britanskom muzeju. London je nedavno još jednom odbio takav zahtev Atine, koji je, u pomirljivoj formi, ovog puta uputio premijer Micotakis. On je Britancima praktično ponudio „trampu” dragocenih skulptura i artefakata iz grčkih muzeja koji nikada nisu napuštali zemlju za mermerne fragmente Partenona koji se nalaze u Britanskom muzeju. Njih je početkom devetnaestog veka, deo po deo, nezakonito iz Grčke izvezao tadašnji britanski ambasador u Carigradu, lord Elgin, koji za to nije imao dozvolu ni Atine ni Carigrada.

Obraćajući se nedavno direktno Borisu Džonsonu, Micotakis je očigledno računao na to da će britanski premijer, kao poklonik antičke umetnosti, čovek koji je na Oksfordu studirao klasičnu kulturu i koji se ponosi činjenicom da zna napamet stotinu stihova iz „Ilijade”, imati više sluha od svojih prethodnika za grčke zahteve. To se nije desilo, mada Džonson na svom radnom stolu u Dauning stritu čak drži i bistu Perikla.

Poručivši da je odluka o tome u isključivoj nadležnosti Britanskog muzeja, Džonson je izbegao direktan odgovor Micotakisu, koji ga je u intervjuu britanskom Obzerveru podsetio na to da je pre mnogo godina, kao mladi aktivista u susretu s tadašnjom grčkom ministarkom kulture, glumicom Melinom Merkuri, zdušno branio ideju da se blago s Akropolja vrati u postojbinu. U svom provokativnom odgovoru, predstavnici Britanskog muzeja poručuju da je „neophodni uslov za početak bilo kakvih debata o skulpturama sa Partenona zvanično priznanje da one ne pripadaju Grčkoj već da je Velika Britanija zakonski vlasnik”.

Originalni friz na Partenonu bio je dugačak 160 metara i prikazivao je borbu između božanstava i ljudi. Međutim, lord Elgin je odsekao i prisvojio 80 metara, a u Atini se u Muzeju Akropolja čuva pedesetak metara tog friza. Delovi koji nedostaju zamenjeni su gipsanim kopijama koje se po boji razlikuju od originala. Preostali delovi friza čuvali su se na još osam mesta širom Evrope – u Luvru, muzejima u Palermu, Vatikanu, Beču i Minhenu, s tim što su neki već vraćeni u Grčku.

Francuska je takođe pristala da vrati sve ono što se nalazi u Luvru jer je to, kako je obrazložila svoju odluku, u interesu celog čovečanstva. Mermerne gromade koje su nestale činile su friz, metope i 19 statua s Partenona i kamenih reljefa iz atinskog hrama Nike Apteros. Sve u svemu, Grčka je ostala bez polovine umetničkog blaga iz Partenona.

 

Autorka Jasmina Pavlović Stamenić

 

Naslovna fotografija: AP

 

Izvor Politika, 17. novembar 2019.

Pratite nas na YouTube-u