Pre tačno 30 godina zverski je – u Pragu, za vreme rasterivanja demonstracija studenata i omladine – bio ubijen student Martin Šmit. Njegova smrt je bila ono što je studentske proteste pretvorilo u plišanu revoluciju koja je dovela do rušenja uređenja Čehoslovačke, a i do nestanka nje same. Ta tragedija je aktuelna i za nas danas, možda kao nikad ranije, jer:
1) Nikakvog Martina Šmita niko nije ubio. U Pragu su u novembru 1989. bila dva studenta sa tim imenom i oba su bila krajnje začuđena kada su sutradan saznala šta im se „dogodilo“.
2) Ulogu ubijenog studenta odigrao je mladi poručnik čehoslovačke državne bezbednosti koji je bio ubačen među učesnike protesta. On je 17. novembra profesionalno odglumio „smrt od udarca policijskog pendreka“. Potom je širenje fame o sakralnoj žrtvi bilo stvar tehnike i blistavo je odrađeno.
„Nevino ubijeni Martin Šmit“ bio je, u nekom smislu, prvi i najsenzacionalniji virtual novije istorije. Nije postojao, ali je uništio celu jednu državu. Otada se dogodilo mnogo revolucija. Neke od njih su bile plišane, a neke i nisu baš. Ponegde rušenje ranijeg uređenja nije dovelo do velike nesreće (Češka je danas prilično prosperitetna zemlja), ali negde jeste (bivša Libija je podeljena između komandanata vojnih grupacija).
Negde je kratku pucnjavu zamenio mir, a elita koja je zadržala pozicije samo je (kao u Rumuniji) promenila partijsku pripadnost. Negde je izbio građanski rat i nikako da se (kao u Ukrajini) završi. Međutim, `recept uspeha` pokušavaju da primene na novim tačkama – od Hongkonga do Bolivije, od Bejruta do Moskve.
Sve počinje od gibanja među mladima povodom nečega konkretnog. Slede sukobi sa policijom i „nevino ubijeni“ (može i izmišljeni, može jedan a može i 100). Snage reda se demonizuju, broj učesnika protesta naglo povećava, a oni počinju da traže promenu vlasti ili uređenja. Tada na stranu protesta prelazi posebno gajena stvaralačka inteligencija koja drži kontrolni paket umetničkog izražavanja emocija (bez nje nikako ne može).
Pasivnost specijalnih službi postaje sve izraženija. isto kao i izdaja u delu državne elite koja računa da će profitirati od prekomponovanja vlasti. Međutim, u Rusiji sve ovo šlajfuje već u prvog etapi. Specijalne službe i državna elita uporno odbijaju da rizikuju sudbinu zemlje. U Rusiji su profesionalni menadžeri protesta veći buržuji i alaviji na novac od svakog državnog funkcionera. Ruska „stvaralačka inteligencija“ uopšte ne liči na mršave momke sa gitarama koji nemaju šta da izgube.
Najtragičnije stvari stoje sa „revolucionarnim masama“. Jer, buntovni deo ruske mladeži pripada najbolje situiranim porodicama. Povrh svega, najavangardniji ruski revolucionari nosioci su najavangardnijih zapadnih ideja, a te ideje se slabo primaju u Rusiji. Te ideje podrazumevaju način života (ekologiju, solarne panele, veganstvo, skutere, hodanje bosim i ležanje nasred ulica. Takođe: gej-parade, insistiranje na garantovanim prihodima, dekriminalizaciji droge i MeToo.
Sve to prilično dobro može da zvuči u Njujorku ili u Kaliforniji. Ali, Rusija nije klimatski podesna za veganstvo, solarnu energetiku, voženje skutera cele godine… Osim toga, oni koji sada imaju bar 40 godina odlično znaju koliko njihovih vršnjaka nije doživelo ni do prve sezone „Igre prestola“. U Rusiji slabo funkcioniše i radikalni feminizam i nikako da se zahukti LGBT+. A nema ni progonjenih rasnih manjina.
Sve u svemu, oni koji bi da u ruskim mraznim gradovima primene avangardne kalifornijske ideje – u zapadnim medijima se, dakako, predstavljaju kao „borci buduće revolucije“. Samo, u Rusiji za njih saznaju preko Bi-Bi-Sija i dugo se grohotom smeju. Oni kojima je do tih ideja, lako ih mogu naći na Zapadu. Neki od njih to i čine. Izvode svoju ličnu plišanu revoluciju. Uzimaju pasoš i odlaze: da tamo hodaju bosi i jedu šnicle od soje. Samim tim, smanjuju borbeni potencijal potencijalnih `majdana`.
Paradoksalno je što je baš sloboda jedan od glavnih razloga što `ratnika slobode` nema dovoljno da ispune trgove i da državi pokažu svoju moć. Rusija je slobodna zemlja. I upravo ta sloboda i jeste najstrašnije oružje države Rusije.
Autor Viktor Marahovski
Izvor Fakti, 20. novembar 2019.
