Da li je NATO zaista „klinički mrtav“?

Sedamdeset godina nakon osnivanja NATO-a stvari su se toliko promenile da se u pitanje dovodi i sama svrha postojanja Alijanse

Za nedelju dana od danas, 29 država članica „najuspešnijeg saveza u istoriji“ sastaće se kako bi proslavili sedamdesetu godišnjicu postojanja alijanse. Ipak, nije sve u najboljem redu unutar NATO-a. Umesto „samita“, okupljanje na periferiji Londona svedeno je na dva dana. Zbog čega je došlo do skraćivanja agende?

Pored ostalog, razlog je i strah da bi predsednik Donald Tramp mogao iskoristiti priliku da poremeti spokojstvo saveza time što bi ponovo kritikovao Evropljane zbog nedovoljnog doprinosa zajedničkom budžetu za odbranu.

SUKOBI U EROPI
Na stogodišnjicu primirja u Prvom svetskom ratu, francuski predsednik Emanuel Makron opisao je NATO kao organizam koji je doživeo „kliničku smrt“. Makron sada otvoreno dovodi u pitanje američku posvećenost borbi za Evropu i govori o „istinski evropskoj vojsci“, gde bi francuski nuklearni potencijal bio u mogućnosti „da samostalno brani Evropu.“

Priča se da je nemačka kancelarka Angela Merkel – čija država na odbranu odvaja 1,4 BDP-a iako se od početka Hladnog rata oslanjala na SAD i NATO kad je u pitanju zaštita od Rusije – besna zbog „remetilačke politike“ francuskog predsednika.

Takođe, u Britaniji su za početak decembra zakazani nacionalni izbori. Iako Laburistička stranka ostaje posvećena NATO savezu, njen lider Džeremi Korbin nije baš Klement Atli, koji je Britaniju uveo u NATO kad je taj savez rođen 1949. godine.  Korbin je doveo u pitanje relevantnost NATO-a u posthladnoratovsko doba. Nikola Sterdžon, potencijalna partnerka nove laburističke vlade iz Škotske nacionalne stranke, tražila je raspuštanje britanske podmorničke baze Trident u Škotskoj, kao preduslov za podršku njene partije laburistima u Parlamentu.

U Londonu će takođe biti prisutan i Redžep Tajip Erdogan, turski predsednik. Nakon pokušaja vojnog puča 2016. Erdogan je iz vojske i svog režima odstranio na hiljade ljudi, pohapsio više novinara od bilo kog autokrate, od Putina kupio PVO sistem S-400 za potrebe turske protiv-vazdušne odbrane i naredio američkim snagama da mu se sklone sa puta kad je izvršio invaziju na severnu Siriju, ubijajući kurdske borce koji su krvarili i ginuli u američkoj kampanji rušenja kalifata Islamske države.

Tokom Hladnog rata NATO je uživao široku podršku Amerikanaca i Evropljana, što je i razumljivo. SSSR je imao 20 divizija stacioniranih u Nemačkoj, opkolio je zapadni Berlin i okupirao istočnu obalu Elbe, na udaljenosti sa koje se može dejstvovati prema Rajni. Ali taj Hladni rat odavno je završen. Berlin je slobodna i ujedinjena prestonica Nemačke. Varšavski pakt je raspušten, a sve njegove nekadašnje članice pridružile su se NATO alijansi. Sovjetski Savez se raspao na 15 država. Komunistička Jugoslavija se raspala na sedam država.

Američki vojnik u Drezedenu, u Nemačkoj (Foto: DPA)
Pripadnik američkih vojnih snaga u Evropi ispred Muzeja vojne istorije u Drezdenu (Foto: DPA)

Borbeni duh komunizma je mrtav u Evropi. Zbog čega smo onda mi Amerikanci i dalje prisutni tamo? Od kraja Hladnog rata udvostručili smo veličinu NATO-a. Uveli smo u alijansu baltičke republike Estoniju, Letoniju i Litvaniju, ali nismo Finsku ili Švedsku. Obavezali smo se da ćemo se boriti za Sloveniju, Hrvatsku, Albaniju i Crnu Goru, ali ne za Srbiju, Bosnu ili Severnu Makedoniju. Rumunija i Bugarska su članice NATO-a, ali ne i Moldavija i Belorusija.

Džordž Buš mlađi držao je Ameriku van rusko-gruzijskog sukoba oko Abhazije i Južne Osetije 2008. godine, dok je Barak Obama odbio da pošalje smrtonosno oružje Ukrajini kako bi povratila Krim, Lugansk i Donjeck, iako je senator Džon Mekejn želeo da SAD uskoče u oba pomenuta konflikta.

SMRTNO OZBILjNA PITANjA
U saslušanjima Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma u vezi Trampovog opoziva, službenici koji rade u inostranstvu govorili su o „ruskoj agresiji“ protiv naših ukrajinskih „saveznika“ i o ugroženosti naše „nacionalne bezbednosti“ u ovoj borbi. Ali kada je to Ukrajina postala saveznik čije teritorijalne ratove moramo podržati vojnom pomoći, ako ne i vojnom intervencijom?  Kada je kijevska uprava nad Krimom ili Donbasom postala od ključne važnosti po nacionalnu bezbednost SAD, ako imamo u vidu da je Rusija kontrolisala Ukrajinu gotovo bez prekida od Katarine Velike u 18. veku do Mihaila Gorbačova krajem 20. veka?

Jedan od razloga zbog kojih je Tramp predsednik jeste što je postavio provokativna pitanja o NATO-u i Rusiji koja su ostala nerazjašnjena tri decenije, s obzirom da je američka politika bila na autopilotu od Hladnog rata. A ova pitanja koja ostaju bez odgovora su smrtonosno ozbiljna.

Da li zaista verujemo da bi SAD napale brodove, avione i trupe države naoružane hiljadama taktičkih i strateških nuklearnih glava ako bi Rusija umarširala u Estoniju? Da li bi saveznice NATO-a, Španija, Portugal i Italija objavili rat Rusiji?

Iz solidarnosti prema matičnoj državi Britaniji, Kanada je 1914. i 1939. objavila rat Nemačkoj. Da li bi se Kanada Džastina Trudoa odazvala na poziv NATO-a i objavila rat Putinovoj Rusiji zbog Estonije i Letonije?

Danas zbog NATO-a imamo obavezu da stupimo u rat zbog 28 država. A intervencionisti koji su nas uvukli u Irak, Siriju, Libiju i Jemen žele da se američke ratne garancije prošire i na druge države koje se nalaze još bliže Rusiji.

Pripadnik američkih vojnih snaga u Evropi pokazuje pripadnicima ukrajinske Nacionalne garde kako da koriste pušku M4 na vojnoj vežbi „Brzi trozubac“, Javoriv (Ukrajina), 16. septembar 2014. (Foto: U.S. Army/Spc. Joshua Leonard)
Pripadnik američkih vojnih snaga u Evropi pokazuje pripadnicima ukrajinske Nacionalne garde kako da koriste pušku M4 na vojnoj vežbi „Brzi trozubac“, Javorov (Ukrajina), 16. septembar 2014. (Foto: U.S. Army/Spc. Joshua Leonard)

Jednog dana neko će se pozvati na jednu od tih ratnih garancija, i tada bismo mogli shvatiti da američki narod nije bio svestan preuzetih obaveza, i da nije voljan da ih ispoštuje, naročito ako to podrazumeva veliki rat sa nuklearnom silom.

 

Preveo Luka Ugrica

 

Izvor buchanan.org

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u