Koliko smo daleko od rešenja pitanja nestalih beba

Na istinu o svojoj deci roditelji čekaju između dvadeset i pedeset godina, a ovo je prvi put da je njihov problem stigao u Skupštinu Srbije

U Skupštini je održano i prvo javno slušanje Predloga zakona o utvrđivanju činjenica o bebama za koje se sumnja da su nestale iz porodilišta. Država želi da zaštiti prava građana i suoči se s jednim od najtežih kršenja ljudskih prava, kaže predsedica parlamenta. Udruženja roditelja nestalih beba nezadovoljna su predloženim rešenjem, jer, kako isitiču, ne daje odgovore za kojima godinama tragaju.

Na istinu o svojoj deci roditelji čekaju između dvadeset i pedeset godina. Prvi put njihov problem stigao je u Skupštinu Srbije.
Mirjana Novkomet iz udruženja „Beogradska grupa roditelja nestalih beba“ smatra da treba sprovesti istragu sa posebnim ovlašćenjima.

Ovim rešenjem samo bi se produžila patnja, bol i agoniju nas i naših porodica. Ne želimo da nadoknadom štete prodamo poslednju nadu o sudbini naše dece. To je poslednja nada, naglašava Novokmetova. Prethodno pocepavši tekst predloga zakona, Vladimir Čičarević iz „Roditelja nestalih beba Srbije“ poručuje državi da donese zakon koji će rešiti trgovinu decom u Srbiji, poručuje Čičarević.

I poslanici kažu predlog Zakona mora da se doradi. „Ovaj zakon ne rešava pitanje nestalih beba jer će dovesti roditelje da za svoji emotivni odnos prema svemu i državu kojoj su vezane ruke ili nema političku volju, nadoknadi novcem“, smatra posalnica Stranka moderne Srbije Tatjana Macura.

Kako dodaje, primenom člana 21 stav 3 reći će se da je nemoguće sprovesti istragu i time je priča završena. Nataša Mihailović iz SDPS-a ističe da ako se nema sluha za roditelje nestalih beba, onda je svaka rasprava uzaludna. „Na kraju, zašto donosimo ovaj zakon? Zato što je tako rekao Strazbur. Država će doneti zakon ali zakon mora da zadovolji obe strane“, naglašava Mihailovićeva.

OD STRAZBURA ODŠTETA, OD DRŽAVE – MUK
U Strazburu Zorica Jovanović i njen suprug dobili su presudu od Suda za ljudska prava – određeno im je pravo na porodični život. Državi je naloženo da u roku od godinu dana utvrdi šta se dogodilo sa njihovim detetom. Dobili su 10.000 evra, kao nadoknadu za nematerijalnu štetu. Pet godina kasnije oni i dalje čekaju.

Fredrik Sundberg iz Odeljenja za izvršenje presuda Evropskog suda pravde kaže da je neophodno uspostaviti dobre mehanizme za utvrđivanje činjenica, a da je zakon samo prvi korak. „Ne gledajte na ovaj zakon kao na kraj, to je početak. Kašnjenje nije samo srpski problem, to je i evropski problem u Savetu Evrope i mali je stepen razumevanja dugog odlaganja“, ukazuje Sundberg.

„Ne možete da nastavite razgovore, a da nemate rešenje i da imate kredibilitet u Evropi“, poručuje Sundberg. Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović navodi da se zakon se donosi kako bi se ispitalo ponašanje u smislu podele nadležnosti izvršne vlasti u Srbiji, institucija koje su pod nadzorom Ministarstva zdravlja, MUP-a, kao i našeg pravosuđa. Naredne nedelje komitet ministara u Strazburu ponovo će razmatrati slučaj beba zbog nečinjenja.

 

Autor Milica Pujkilović 

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Zoran Žestić

 

Izvor RTS, 28. novembar 2019.

Dnevne vesti
Pratite nas na YouTube-u