Samit Organizacije severnoatlantskog sporazuma (NATO) koji će se održati 3. i 4. decembra u Londonu liči na novo porodično ujedinjenje nakon disonantnih tonova koji su se čuli oko pitanja novčanih izdvajanja od strane američkih saveznika iz Evrope. Postoji tendencija povećanja izdvajanja za odbranu među mnogim evropskim članicama pakta, kao i u Kanadi. Očekuje se da će do kraja 2020. budžet za odbranu država članica biti bogatiji za dodatnih više od 100 milijardi dolara.
Što je još važnije, sastanak ministara spoljnih poslova NATO članica u Briselu 19. i 20. novembra pokazao je da su – uprkos rastućim razmimoilaženjima – članice Alijanse ipak našle zajednički jezik oko tri ključne tačke američke globalne agende: eskalacije agresivne politike prema Rusiji, militarizacije svemira i suprotstavljanja kineskom usponu.
OD SVEMIRA DO PACIFIKA
NATO će pratiti vođstvo Vašingtona za uspostavljanjem svemirske komande, zvanično proglašavajući svemir „novim operativnim domenom“. Prema rečima generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, ova odluka „može omogućiti planerima u okviru NATO-a da upute zahtev saveznicima za pružanje pomoći i usluga, poput satelitskih komunikacija i snimanja podataka.“
Stoltenberg je rekao, „Svemir je takođe od presudnog značaja za odvraćanje neprijatelja i odbranu saveza, uključujući sposobnost navigacije, prikupljanje obaveštajnih podataka i otkrivanje lansiranih raketa. Oko 2.000 satelita trenutno orbitira oko Zemlje. A otprilike polovina njih je u vlasništvu zemalja članica NATO pakta.“
Vašington je podjednako vršio pritisak na NATO da uspon Kine zvanično proglasi dugoročnim izazovom. Prema izveštajima medija, na sastanku u Briselu prihvaćeni su zahtevi SAD i odlučeno je da se zvanično krene sa vojnim nadzorom Kine.
Američki državni sekretar Majk Pompeo obrušio se na Kinu nakon sastanka u Briselu: „Napokon se naš savez mora suočiti sa trenutnom i potencijalno dugoročnom pretnjom koju je nametnula Komunistička partija Kine. Pre sedamdeset godina, države osnivači NATO pakta okupile su se radi slobode i demokratije. Ne možemo ignorisati fundamentalne razlike i uverenja koja postoje između naših zemalja i Komunističke partije Kine.“
Za sada ide dobro. Međutim, ostaje da se vidi hoće li velika zamisao Vašingtona da uvuče NATO u svoju „indo-pacifičku strategiju“ (čitaj strategiju zauzdavanja Kine) naići na pozitivan odgovor. Očigledno da SAD nameravaju da se umešaju u rastući trend poslovne i ekonomske saradnje njihovih evropskih saveznika i Kine, ne bi li ograničili kineski uticaj u Evropi. Američka kampanja za suzbijanje 5G tehnologije iz Kine susrela se sa oštrim otporom nekoliko evropskih zemalja.
S druge strane evropski projekat je počeo da se urušava, a francusko-nemačka osovina koja je činila njegovo okosnicu postala je nestabilna. Procep koji je nastao u odnosima Pariza i Berlina ide u korist Vašingtonu, ali, paradoksalno, takođe i sputava sistem zapadne alijanse.
Francuski predsednik Emanuel Makron izazvao je duboko nezadovoljstvo Nemačke svojim nedavnim apelima za uspostavljanje boljih odnosa sa Rusijom, kako bi se „sprečilo da svet sklizne u ponor“; svojim brutalno iskrenim primedbama da je NATO „moždano mrtav“ i da je američka politika prema Rusiji „državna, politička i istorijska histerija“; kao i svojim upornim insistiranjem na vojnoj nezavisnosti Evrope od SAD-a.
Podudarnost interesa Vašingtona i Berlina naspram Makronovog stanovišta manifestovala se kada je Francuska poprilično uskratila svoju podršku u NATO-u po pitanju američke eskalacije protiv Rusije i Kine. Međutim, ta će se podudarnost vrlo brzo naći na proveri, već prilikom samita Normandijskog formata 9. decembra po pitanju Ukrajine, čiji će domaćin biti Francuska odmah nakon samita NATO alijanse u Londonu. Francuska pomaže Rusiji da ispregovara sporazum sa Ukrajinom.
RUSKO-KINESKO ZBLIŽAVANjE
Nedavni telefonski pozivi ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog ukrajinskog kolege Vladimira Zelenskog istakli su sve veću zainteresovanost državnog vrha Moskve i Kijeva za poboljšanjem odnosa dve zemlje.
U konačnoj analizi, francusko-nemački odnosi su od presudnog značaja ne samo za stratešku budućnost Evrope, već i za sami sistem zapadnog savezništva. Ako su i postojale bilo kakve sumnje, francuski veto iz oktobra ozvaničio je iznenadnu smrt predloga o pristupanju Severne Makedonije Evropskoj uniji, koju NATO integriše kao najnoviju članicu. Berlin i Vašington su izrazito gnevni, ali veto je veto.
Pošto je Vašington stavio NATO u stanje borbene gotovosti, Rusija i Kina neće spustiti gard. Obraćajući se prisutnima na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost Ruske Federacije 22. novembra, Putin je rekao: „Postoje mnogi faktori koji izazivaju nesigurnost… konkurencija i rivalstvo postaju sve izraženiji i poprimaju nove forme(…). Vodeće zemlje sveta aktivno razvijaju svoje ofanzivno naoružanje (…). Tzv. ‘nuklearni klub’ dobija nove članove, kao što svi znamo. Takođe, ozbiljno smo zabrinuti zbog infrastrukture NATO-a koja se gradi sve bliže našim granicama, kao i zbog pokušaja militarizacije svemira.“
Posebno je naglasio: „U ovakvim uslovima, važno je praviti adekvatne i precizne prognoze, analizirati moguće promene na globalnom planu i koristiti ta predviđanja i zaključke za razvoj našeg vojnog potencijala.“
Američko pokazivanje vojnih mišića Rusiji i Kini ispoljiće se naredne godine kroz dve velike vojne vežbe kodnog imena „Zaštitnik Evrope 2020“ i „Zaštitnik Pacifika 2020“.
Važno je reći da je samo četiri dana pre gorepomenutih Putinovih zapažanja kineski predsednik Si Đinping na sastanku u Braziliji – na marginama BRIKS samita – ruskom predsedniku rekao da „složene i duboke promene na međunarodnoj sceni, sa rastućim nestabilnošću i neizvesnošću, primoravaju Rusiju i Kinu da uspostave bližu stratešku saradnju kako bi zajednički mogle da očuvaju osnovne norme upravljanja međunarodnim odnosima, da se suprotstave unilateralizmu, maltretiranju slabijih i mešanju u unutrašnja pitanja drugih zemalja, kao i da zaštite suverenitet i bezbednost i stvore fer i pravedno međunarodno okruženje.“
Putin mu je odgovorio rekavši da „Rusija i Kina imaju značajan konsenzus i zajedničke interese u održavanju strateške bezbednosti i stabilnosti u svetu. U trenutnoj situaciji, dve strane bi trebalo da nastave da održavaju blisku stratešku komunikaciju i čvrsto podržavaju jedna drugu u očuvanju suvereniteta, bezbednosti i prava na razvoj”. (kineska MFA)
Ruski odgovor vidljiv je i na terenu. Udeo modernog naoružanja i opreme u ruskoj vojsci i mornarici dostigao je impresivnih 70 odsto. Prva probna serija tenkova sledeće generacije (T-14 Armata) ući će u upotrebu ruske vojske krajem 2019 ili početkom 2020. godine. Dana 26. novembra 2019. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da će revolucionarni raketni sistem „Avangard“ sa hipersoničnim raketnim blokom u decembru biti raspoređen u borbeno dežurstvo u Strateškim raketnim snagama.
Po prvi put će sistemi elektronskog ratovanja u ruskoj vojnoj bazi u Tadžikistanu biti ojačani najnovijim sistemom „Pole-21“, koji može da se suprotstavi krstarećim raketama, bespilotnim letelicama, vođenim vazdušnim bombama i preciznim sistemima za navođenje. Moskva gradi svoju odbranu od prisustva SAD i NATO-a u Avganistanu.
Preveo Luka Ugrica
Izvor Indianpunchline.com
