Svaki treći učenik u Srbiji je funkcionalno je nepismen, jer naučeno ne zna da primeni u praksi, pokazali su rezultati PISA testiranja koji su objavljeni danas.
Ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti je 40 odsto učenika, 38 odsto ne zadovoljava minimume u čitalačkoj pismenosti i 38 odsto u naučnoj pismenosti.
Srbija je zauzela 45. mesto od 79 zemalja, koliko je učestvovalo u PISA testiranju.
Na prethodnom testiranju 2015. godine Srbija nije učestvovala zbog nedostatka novca, a u 2012. godini zauzela je 43. mesto od 65 zemalja koliko je tada učestvovalo.
PISA testiranje služi za procenu kvaliteta znanja koje su učenici stekli tokom školovanja, odnosno mogu li naučeno da primene u praksi.
U Srbiji je testirano više od 8.000 15-godišnjaka i to su uglavnom učenici prvog razreda srednje škole.
Osim osnovnih domena: matematičke, čitalačke i naučne pismenosti, učenici su prvi put raditi i test iz finansijske pismenosti i opšte kompetencije.
Danas su predstavljeni rezultati tri glavna i obavezna domena – matematike, čitanja i prirodnih nauka, a rezultati finansijske pismenosti i opšte kompentencije biće predstavljeni kasnije.
Marija Videnović iz Instituta za psihologiju navodi da je prosečno postignuće učenika u zemljama OECD-a oko 500 bodova, da je u Srbiji posebno postignuće na skali matematičke pismenosti 448, na skali čitalačke pismenosti 439, na skali naučne pismenosti 440 bodova.
Videnović pojašnjava da učenici koji nisu dostigli osnovni nivo pismenosti znaju da čitaju, da računaju, ali ne znaju naučeno da primene u realnim uslovima, u praksi.
Srbija , kako kaže, za zemljama OECD-a zaostaje više od 40 poena, što znači da učenicima u Srbiji potrebno još godinu i po školovanja da bi tu razliku sustigli.
Gledano regionalno, postignuće učenika u Srbiji bolje je od učenika u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, BiH, ali je lošije od Mađarske, Hrvatske, Slovenije.
„Statistički postigli smo iste rezultate kao i 2012. godine, nema pomaka ni na gore, ni na dole”, rekla je Videnović novinarima na predstavljanju rezultata.
Za to što smo u odnosu na 2012. godinu pali za dva mesta, Videnović kaže da se ne može tretirati kao pad, jer je tada učestvovalo 65 zemalja, a u testiranju prošle godine 79 zemalja.
Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je umereni optimista da će se rezultati popraviti 2021. godine, ali da se ozbiljniji pomak očekuje 2024. godine, zbog reformi koje su sprovedene.
Kaže da je dosta toga već urađeno, da je reforma plana i programa krenula u školskoj 2018/19, i to za prvi, peti i prvi razred gimnazija, dok ove godine po reformisanom programu ide drugi, šesti i druga godina gimnazija.
Ministar je rekao da je stiglo vreme da se mnogo više ulaže u obrazovanje i da budžeti moraju da se „drastično povećaju”.
U poslednjem ciklusu istraživanja učestvovalo je više od 600.000 učenika iz 76 zemalja, uglavnom članica OECD-a.
PISA testiranje radi se na svake tri godine. Đaci u Srbiji nisu učestvovali 2015. godine, a prethodno testiranje iz 2012. godine pokazalo je da je ispod praga funkcionalne pismenosti 38,9 odsto mladih što se tiče matematičke pismenosti, 33,1 odsto u čitalačkoj pismenosti i 36,8 odsto u naučnoj pismenosti.
PISA testiranje realizuje se u organizaciji OECD-a u trogodišnjim ciklusima, a prva istraživačka studija realizovana je 2000. godine.
Izvor Politika, 3. decembar 2019.
„JAKO LOŠ ZNAK ZA SRBIJU“
Rezultati PISA testiranja postignuća učenika, koje je sprovedeno u 79 zemalja sveta, a na kojem je Srbija zauzela 45. mesto, nisu dobri za nas kao društvo, pokazatelj su da tapkamo u mestu veoma dugo i da ne napredujemo, kaže prof. dr Aleksander Baucal sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Dodaje da je ovo testiranje dokaz da učenici ne znaju da primene stečeno znanje.
Aleksander Baucal je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da ga nisu iznenadili rezultati PISA testiranja u kojem su učestvovala 8.442 petnaestogodišnjaka iz Srbije.
„Rezultati nisu dobri za nas kao društvo“, smatra prof. dr Aleksandar Baucal, „treba da na neki način probamo da diskutujemo o obrazovanju ozbiljno i nezavisno od raznih dnevnopolitičkih podela koje imamo.“
Ukazao je da nam „ovi rezultati pokazuju da mi od dvehiljaditih godina lutamo, ništa nismo uradili“.
Dodao je da se mnogo radi, ali da nismo daleko odmakli. „Praktično mi tapkamo u istom mestu već jako dugo, što je jako loš znak za nas. Dakle, ne napredujemo“, naglasio je profesor.
Naveo je da smo od 2000. godine isprobali razne reforme i dodaje da je glavni problem nedostatak kontinuiteta.
„To prepoznajemo svi, čak i kada se promene ministri koji su formalno iz iste garniture i političke grupacije manje-više svaki ministar započinje nešto svoje. Ima tu puno entuzijazma, ima tu puno rada, međutim problem je što je obrazovanje kumulativni proces –dakle one zemlje koje napreduju u ovim istraživanjeima su zemlje koje su uspostavile neku vrstu dogovora i to širokog dogovora o tome šta hoće da menjaju, kako će to da rade, imaju kontinutet u dužem periodu“, objasnio je Baucal.
Tvrdi da to kod nas ne postoji, kao i da „kod nas ako i postoji neka ideja šta hoćemo da menjamo to obično traje koliko i određeno ministarstvo, a kada dođe neko drugo ministarstvo onda se menjaju i ideje“.
Smatra da je i veliki broj nastavnika iznenađen nekim reformama, tako da se ne može očekivati da će ih sprovoditi sa velikim entuzijazmom i razumevanjem.
„Moj utisak je da se nastavnici sada uglavnom ‘prave mrtvi’, kada god dođe neka nova ideja reformska kažu ‘sačekaj da vidim ovi će još par godina pa će da odu, onda će doći neko novi najbolje, da mi ništa ne diramo’“, rekao je Baucal.
UČENICI MANjE VREDNUJU OBRAZOVANjE
Sadašnji rezultati PISA testiranja su na istom nivou kao i prethodni, tvrdi profesor.
„Mi se nismo pomakli, čak smo u nekom apsolutnom smislu i pali, ali to nije statistički značajno. Loša vest je što to znači da naši učenici imaju mnogo slabije obrazovanje nego deca u evropskim zemljama“, istakao je Baucal.
Naglasio je da naši učenici i kada nešto znaju, i pokažu to znanje na časovima ocenjivanja i reprodukuju ga, to znanje, kako pokazuje ovo testiranje, ne umeju da upotrebe.
„PISA testiranje ispituje ne koliko učenik može da reprodukuje onoga što je učio, nego koliko može na osnovu onoga što je učio u školi da prepozna i reši neke životne probleme. Dakle, pre svega je fokus na tome koliko učenici umeju da primene ono što su naučili u školi, a ne koliko umeju da reprodukuju“, objasnio je Baucal.
Drugi zabrinjavajući podatak je, kada se ispituju stavovi učenika, da oni manje vrednuju školu i obrazovanje nego u drugim zemljama.
„Što znači da smo mi na neki način izgubili njihovo poverenje i nama predostoji da probamo opet da napravimo takvo obrazovanje koje će moći da korespondira sa njihovim interesovanjima i načinom kako oni razmišljaju, da bi uopšte učenici mogli da se zainteresuju za to obrazovanje“, poručio je prof. dr Aleksander Baucal, dodajući da je očigledno da njih sada više zanimaju sve druge stvari nego škola.
Izvor RTS, 3. decembar 2019.
ŠARČEVIĆ: OZBILjNIJI POMAK 2024. GODINE
Ministar prosvete Mladen Šarčević istakao je da su vodeće zemlje na listi PISA testiranja decenijama ulagale u obrazovanje, zato to čeka i Srbiju. Umereni je optimista da će se rezultati popraviti 2021. godine, ali ozbiljniji pomak očekuje 2024. godine, zbog reformi koje su sprovedene.
Mladen Šarčević je na konferenciji za medije na kojoj su predstavljeni rezultati PISA testiranja učenika, prema kojima je Srbija zauzela 45. mesto, rekao da je dosta toga urađeno.
„Dosta toga je već urađeno, reforma plana i programa krenula u školskoj 2018/19, i to za prvi, peti i prvi razred gimnazija, dok ove godine po reformisanom programu ide drugi, šesti i druga godina gimnazija“, poručio je Šarčević.
Dodao je da je stiglo vreme da se mnogo više ulaže u obrazovanje i da budžeti moraju da se drastično povećaju.
Navodi da su vodeće zemlje na listi PISA testiranja decenijama ulagale u obrazovanje, zato to čeka i Srbiju.
„Obezbedili smo sredstva iz sektorske budžetske podrške da možemo da krenemo u onaj najvažniji deo reforme vezane za obuke nastavnika. Ovde je promena paradigme u načinu prenošenja znanja. Ono o čemu stalno govorimo, i to je suština onoga što Srbija radi, da napustimo prenošenje sadržaja i reprodukciju istih. Poenta je da se dođe do projektne nastave, da se rade međupredmetne veze u okviru predmeta koji se sada uče“, rekao je ministar.
„Infrastruktura škola je katastrofa bila, to se podiže. Oprema i digitalna pismenost nastavnika nisu prelazile 30 odsto. Znači obuka samo u zavodima koje se rade svake godine su ogromne. Došli smo do 10.000 digitalnih učionica, dogodine 20.000, one tamo treće godine 30.000. To je proces. Prvi put imamo ozbiljna sredstva, skoro 900 miliona dinara za kupovinu računara. Ozbiljno se trudimo da se sve redizajnira, obnovi“, dodao je Šarčević.
Svaki treći učenik u Srbiji je funkcionalno nepismen, naučeno ne zna da primeni u praksi –to su pokazali rezultati PISA testiranja sprovedenog prošle godine. U našoj zemlji je testirano više od 8.000 petnaestogodišnjaka, uglavnom učenika prvog razreda srednje škole.
Ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti je 40 odsto učenika, 38 odsto ne zadovoljava minimume u čitalačkoj pismenosti i 38 odsto u naučnoj pismenosti – pokazali su podaci PISA testa.
„Prosečno postignuće učenika u zemljama OECD-a oko 500 bodova, dok u Srbiji na skali matematičke pismenosti 448, na skali čitalačke pismenosti 439, na skali naučne pismenosti 440 bodova. U odnosu na 2012. godinu, naša zemlja nije napravila značajnu razliku, nema pomaka ni na gore, ni na dole“, kaže Marija Videnović iz Instituta za psihologiju.
Srbija zaostaje oko 40 bodova za zemljama OECD-a.
„Jedan od načina da se to približi jeste procena da je potrebno oko godinu dana, godinu i po dodatnog školovanja kako bismo ćtu razliku uspeli da sustignemo“, ističe Videnovićeva.
PISA testiranje se radi na svake tri godine. Đaci u Srbiji nisu učestvovali 2015. godine zbog nedostatka novca, a u 2012. godini Srbija je zauzela 43. mesto od 65 zemalja koliko je tada učestvovalo.
PISA testiranje služi za procenu kvaliteta znanja koje su učenici stekli tokom školovanja, odnosno mogu li naučeno da primene u praksi.
Autor Nikolina Rakić
Naslovna fotografija: Tanjug
Izvor RTS, 3. decembar 2019.
