„Turski tok” spasilac privrednog rasta Srbije

Rast bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu 4,8 odsto, a najveći je doprinos građevinarstva s rastom od 34,7 odsto

Posle „mršave” privredne aktivnosti u prvom polugođu, koja je dovodila u pitanje planirane stope rasta, treći kvartal pokazuje se kao spasilac. Republički zavod za statistiku je saopštio da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem kvartalu 2019. godine, u odnosu na isti period prethodne, iznosio 4,8 odsto.

Posmatrano po delatnostima, značajan realni rast bruto dodate vrednosti ima građevinarstvo (34,7 odsto), drugim rečima – gradnja „Turskog toka”, zatim sektor informisanja i komunikacija (7,7 odsto) i sektor trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane (5,4 odsto).

Na zvaničan podatak o rastu privredne aktivnosti u trećem kvartalu poprilično se čekalo, jer statistika više ne objavljuje fleš procenu. Iako nje nije bilo, o ovom podatku već nedeljama pričaju i predsednik države i ministar finansija.

Podsećanja radi, u prvom polugođu privredni rast iznosio je 2,8 odsto, i to 2,7 odsto u prvom i 2,9 u drugom kvartalu. Planirani rast BDP-a za ovu godinu je bio 3,5 odsto, zvaničnici uveliko pričaju da će biti četiri i više od četiri odsto, a Narodna banka je promenila svoju procenu rasta na 3,6 odsto. Podaci statistike pokazuju i da je rast BDP-a u trećem kvartalu 2,2 odsto veći u odnosu na prethodni kvartal.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je bilo očekivano da rezultati privredne aktivnosti u trećem kvartalu budu bolji nego u prvom polugođu, ali da je stopa rasta ipak iznenađujuće visoka.

– Očigledno je reč o efektu gradnje „Turskog toka”. Međutim, taj efekat je ograničenog trajanja i završava se do kraja ove ili početkom naredne godine. Kod rasta građevinarstva iznenađuje to što rast bruto dodate vrednosti prevazilazi rast mase plata. Kod bruto dodate vrednosti u građevinarstvu najveći deo čine zarade. Prema kretanju zarada, koje su u masi povećane 20-25 odsto, može se zaključiti da je sličan bio i rast u građevinarstvu, a ne gotovo 35 odsto, kako pokazuje statistika – smatra Arsić.

Što se tiče građevinarstva, statistika navodi da je, prema podacima koji su prikupljeni u trećem kvartalu 2019. godine, vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije porasla za 39,6 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 39,9 odsto u odnosu na treći kvartal 2018. godine.

Posmatrano prema regionima, vrednost izvedenih radova, u stalnim cenama, najviše je povećana u regionu Južne i Istočne Srbije (70,2 odsto), zatim u regionu Vojvodine (57,6 odsto), regionu Šumadije i Zapadne Srbije (49,2 odsto), i u Beogradskom regionu (6,3 odsto), u odnosu na isti kvartal 2018. godine.

Statistika saopštava da je, posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u trećem kvartalu 2019. godine u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen kod svih agregata: izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava – 3,1 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima – 2,3 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države – 4,6 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva – 17,3 odsto, izvoz robe i usluga –– 10,2 odsto i uvoz robe i usluga 11,4 odsto.

Bilo da će privredni rast ove godine iznositi planiranih 3,5 odsto ili više od toga, ostaje činjenica da je to i dalje nizak privredni rast i da smo po ekonomskom razvoju i životnom standardu stanovnika pri samom dnu među evropskim zemljama.

Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, nedavno je govoreći o budžetu za narednu godinu rekao da je privredni rast od četiri odsto u nekom kvartalu samo izuzetak i posledica jednokratnih faktora, a da je dugoročni trend rasta srpske ekonomije tri do 3,5 odsto.

– BDP po stanovniku Srbije upola je manji od zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) i tek je na trećini nivoa razvijenih zemalja zapadne Evrope. Iako bi trebalo da Srbija ove zaostatke postepeno nadoknađuje bržim privrednim rastom, to se ne dešava. Naprotiv, zemlje CIE su u prethodnoj deceniji imale osetno brži privredni rast u odnosu na Srbiju, pa su joj u ekonomskom razvoju dodatno odmakle. BDP po stanovniku u Srbiji bio je na početku decenije na nivou od oko 62 odsto proseka zemalja CIE, a u 2017. je pao na manje od 55 odsto. Srbija bi trebalo da ostvaruje dugoročne stope privrednog rasta od oko pet odsto. Privredni rast Srbije nije adekvatno porediti sa ekonomski razvijenim evropskim zemljama poput Nemačke ili Holandije, jer evropske zemlje na nižem nivou razvoja moraju da imaju znatno veće stope rasta – rekao je Brčerević

 

Autorka Jovana Rabrenović

 

Naslovna fotografija: Srbijagas

 

Izvor Politika, 03. decembar 2019.

Dnevne vesti
Pratite nas na YouTube-u