Grčka je dobila podršku Evropske unije, koja je tursko-libijski sporazum o prekrajanju ekskluzivne ekonomske zone u istočnom Mediteranu proglasila nezakonitim i suprotnim odredbama međunarodnog pomorskog prava.
Atina se, tako, formalno izborila za zajednički stav evropskih partnera u trenutku ozbiljnog zaoštravanja njenih odnosa sa Ankarom. Međutim, mnogo više nego da podrže premijera Kirijakosa Micotakisa, koji poručuje da će Grčka braniti svoja suverena prava od onoga što smatra pokušajem Turske da se domogne čitave grupe grčkih ostrva, evropski lideri su požurili da pre svega zaštite svoje ekonomske interese. Reč je o ekskluzivnim pravima na istraživanja i korišćenje energetskih resursa iz morskih dubina nedaleko od Krita, gde francuske i italijanske firme već uveliko imaju bušotine čiji rad mogu da dovedu u pitanje namere Turske da diktira nova pravila oko podele istočnog Mediterana.
Lideri 27 zemalja, učesnici samita EU, zaključili su da sporazum između Turske i Libije narušava suverena prava trećih zemalja, te da ne može imati nikakvo pravno dejstvo na te države jer je u suprotnosti s međunarodnim pomorskim pravom. Takođe, podsetili su na raniju odluku da je nezakonita svaka aktivnost Turske i pokretanje bušotina u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Kipra.
Evropska unija je posebno naglasila to da podržava Grčku i Kipar u naporima da se problem reši, što, kako se tumači u Atini, uz činjenicu da je sporazum proglašen nezakonitim, za Grčku predstavlja važan diplomatski štit pred turskim pokušajima. Stvorena je i osnova za zavođenje sankcija Ankari i Tripoliju ukoliko se ne povinuju zahtevima EU.
Na samitu u Briselu je bilo jasno da potezi Turske izazivaju ozbiljnu zabrinutost u evropskim metropolama. Ovo je bio već treći skup na kojem se tragalo za rešenjima ovog problema. Prvi put u junu, kada su bila narušena ekskluzivna prava Kipra u ekonomskoj zoni oko ostrva. U oktobru se opet diskutovalo o tom problemu, ali i o pitanju migranata koje Turska koristi u političkim pritiscima na Evropu. Konačno, tu je sada i ovaj poslednji samit, sa zaključcima koji ne odgovaraju Turskoj.
Poslednja odluka EU smatra se vrlo decidiranom i upozoravajućom za Ankaru. U isto vreme, jasno je da EU ne želi potpunu izolaciju Turske jer mora da sačuva pregovarački kanal s njom zbog migrantskog problema.
„Odluka samita je jasna poruka Turskoj da je prešla sve dozvoljene granice. Uz mogućnost sankcija, podignuta je diplomatska barijera protiv turske samovolje u istočnom Mediteranu”, izjavio je za TV Skaj zamenik grčkog ministra za zaštitu građana Jorgos Kumucakos i naglasio da, kada je reč o opasnosti od eventualnog vojnog incidenta, treba pokazati maksimalnu uzdržanost uz očekivanje da „Turska neće preduzeti nešto nelogično”.
Ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas kreće na „diplomatski maraton” kako bi ublažio moguće posledice tursko-libijskog sporazuma i eventualno dalje njegovo potpisivanje s drugim zemljama u regionu. Dendijas putuje u Ženevu, sreće se s generalnim sekretarom UN Antoniom Guteresom, ide u Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Jordan…
Autorka Jasmina Pavlović Stamenić
Naslovna fotografija: ekathimerini.com
Izvor Politika, 14. decembar 2019.
