G. Grujić: Nepouzdani podaci o zagađenosti vazduha u Srbiji

Nacionalna i lokalne monitoring mreže u Srbiji ne pružaju potpune i pouzdane podatke o zagađenju vazduha zbog nekoliko razloga

Zbog nedovoljno razvijene svesti o izvorima emisije zagađujućih materija i posledicama po zdravlje ljudi i životnu sredinu, nikakvih poboljšanja u poslednjoj deceniji nije bilo u politici kvaliteta vazduha u Srbiji. Naprotiv, došlo je do nazadovanja.

U drugoj polovini oktobra zabeleženo je alarmantno zagađenje vazduha visokim koncentracijama suspendovanih čestica PM 2.5 i PM 10 u gradovima širom Srbije. Tek nakon objavljivanja vesti o indeksu zagađenja vazduha za Srbiju na sajtu „Air Visual”, javnost je saznala da se Beograd našao na prvom mestu na listi najzagađenijih gradova na svetu. Spekulisali su nadležni o potencijalnim izvorima zagađenja: industrijsko zagađenje, požar na deponiji u Vinči, emisija iz termoelektrana, saobraćaj. Nije bilo ni govora o potencijalnom prekoračenju drugih zagađujućih materija i to pre svega azot-dioksida i organskih jedinjenja, koje su pored PM čestica rangirane kao glavni uzroci pojave akutnih i hroničnih oboljenja respiratornog i kardiovaskularnog sistema, kancerogenih bolesti i, na kraju, povećane stope smrtnosti.

Dominantni izvori emisija azot-dioksida su procesi sagorevanja, i to pre svega iz avionskog i drumskog saobraćaja (dizel-motori i vozila starijeg datuma proizvodnje) zatim iz termoelektrana na ugalj, industrijskih postrojenja i nešto manje iz individualnih ložišta. Nacionalna i lokalne monitoring mreže u Srbiji ne pružaju potpune i pouzdane podatke o zagađenju vazduha i to zbog malog broja automatskih stanica za merenje (ukupno 33 za celu Srbiju), njihove upitne kalibracije, lošeg odabira reprezentativnih lokacija.

Problem zagađenja vazduha je bio prisutan širom Evrope. Zbog toga se pristupilo širokoj upotrebi pasivnih mernih stanica za određivanje azot-dioksida i benzena u vazduhu. Te stanice su sastavni deo nacionalne monitoring mreže u državama EU ali i projekata tzv. građanskog merenja. Ova metoda merenja je visoko pouzdana jer je akreditovana u skladu sa međunarodnim standardima EU (EN 13528 , EN 16339) i obavlja se u dve faze – prikupljanje azot-dioksida pomoću pasivnih stanica, a zatim merenje u akreditovanoj laboratoriji (ISO/IEC 17025) Passam AG u Švajcarskoj. Merne stanice su lake za rukovanje i postavljanje na bilo kojoj željenoj lokaciji i rade bez električnog napajanja. Pomoću međunarodnog istraživačkog projekta za građansko merenje koji se finansira iz budžeta EU, a njime rukovodi nemačka organizacija Deutsche Umwelthilfe u saradnji sa lokalnim strukovnim organizacijama, sprovodi se u nekoliko evropskih država pa i Srbija. Na pažljivo odabranim lokacijama u nekoliko gradova širom Srbije pored glavnih saobraćajnica i drugih potencijalnih izvora zagađenja.

Projektni rezultati merenja tokom perioda od jula do oktobra pokazali su da je Savski venac najzagađenija opština Beograda, gde se prosečna koncentracija azot-dioksida kretala od 112 do 78.2 (μg/m3), a u Brankovoj ulici je zabeležen najveći pik od čak vrtoglavih 131 (μg/m3) u oktobru. Prema Direktivi EU o kvalitetu vazduha (2008/50/EK) granična vrednost na godišnjem nivou iznosi 40 μg/m3 . Sledeće najzagađenije opštine, Stari grad sa 81(μg /m3), Voždovac sa 77 (μg /m3), Vračar i Zemun dele četvrto mesto sa 71.5 (μg /m3), onda Čukarica sa 62.6 (μg /m3), Novi Beograd od 60 (μg /m3) itd. Što se tiče drugih gradova, najzagađeniji je ulaz u Pančevo sa koncentracijom od 81 do 49 (μg /m3), slede Niš sa 69 (μg /m3), Leskovac sa 63.5 (μg /m3), Užice sa 55 (μg /m3), Novi Sad sa 50 (μg /m3), Valjevo sa 49 (μg /m3), Subotica sa 42 (μg /m3). Značajno je napomenuti da se u istom periodu koncentracija azot-dioksida u neposrednoj okolini TENT-a kod Obrenovca kretala ispod 20 (μg /m3).

Dobijeni prosečni rezultati višemesečnog merenja ukazuju na znatno više koncentracije nego što su to pokazali rezultati državne monitoring mreže koju sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA). Na primer, dostupni podaci SEPA su pokazali značajno niže koncentracije azot-dioksida u vazduhu za Beograd za isti period. Primera radi, najveća zabeležena koncentracija u Beogradu bila je na Mostarskoj petlji, 44.92 (µ/m3).

Dobijeni rezultati projekta nepobitno ukazuju da je saobraćaj glavni uzrok zagađenja vazduha azot-dioksidom u Beogradu. Na to upućuju izmerene veće koncentracije tokom jesenjeg perioda u odnosu na letnji period, kada je vozni park gradskog saobraćaja bio redukovan za više od 30 odsto, ali i značajno niže vrednosti u sporednim ulicama.

Najave nadležnih ministarstava da će do izmena propisa o zabrani uvoza korišćenih motornih vozila možda doći tek 2021 godine govore da će do tada i dalje na snazi biti populacione mere u cilju kupovine socijalnog mira, ali nauštrb kvaliteta vazduha i zdravlja ljudi. Uvođenje međunarodnih standarda za poboljšanje monitoring mreže i hitna izmena propisa nema alternativu, imajući u vidu neumoljivu statistiku prema kojoj 6.000 ljudi u Srbiji godišnje umre od posledica zagađenosti vazduha.

 

Autorka Gordana Grujić

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub

 

Izvor Politika, 15. decembar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u