„Ima da opozovemo… (psovka)“.
Kongresmenka iz Mičigena, Rašida Tlaib, prošlog januara je izjavila da je to cilj demokratskog kokusa u 2019. godini. U sredu uveče, predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi je ispunila ovo obećanje. Ovaj dom je, duž oštrih partijskih linija, izglasao opoziv predsednika Donalda Trampa. Nijedan republikanac nije glasao za ovaj najispolitizovaniji opoziv u američkoj istoriji.
Međutim, kako se stvari kreću ka glasanju u okvirima Senata, demokrate deluju kao da ih muče nervozna premišljanja o tome šta su zaista učinili. Lider manjine u Senatu, demokrata Čak Šumer, apelovao je na Senat da uruči pozive za svedočenje četvorici novih svedoka za koje se nikad ranije nije čulo. Nensi Pelosi je u sredu uveče nagovestila da možda neće Senatu poslati akt o opozivu koji je upravo izglasao Predstavnički dom.
„KOŠMARNI PRESEDAN“
Lider većine, Mič Mekonel, obratio se u sredu uveče i u četvrtak ujutru. Kada bi Senat – koji po pitanju opoziva ima ulogu sudije i porote – sada počeo da poziva svedoke koje su tužioci Predstavničkog doma propustili da ispitaju, „to bi moglo da se pretvori u košmarni presedan“.
Kako ističe Mekonel, „Šumer bi po svemu sudeći želeo da naše telo obavi domaći zadatak demokrata iz Predstavničkog doma umesto njih“. Šumerov poziv za izvođenje novih svedoka je priznanje da je argumentacija Predstavničkog doma za opoziv Trampa neadekvatna i falična, pa bi mogla da se pokaže kao totalno nekredibilna za američki narod. Na kraju krajeva, ako vam treba još svedoka, to znači da verovatno još uvek nemate krunski dokaz.
Poruka koju Pelosi i Šumer šalju traženjem dodatnog vremena pre suđenja u Senatu pozivanjem na nove svedoke jeste poruke straha, ne samo od moguće propasti celog poduhvata opoziva, nego i od toga da će pokušaj impičmenta u Senatu biti ismejan. A američki narod verovatno ne bi imao ništa protiv.
Demokratska stranka je sve stavila na kocku opoziva i uklanjanja Trampa zbog ugrožavanja naše „nacionalne bezbednosti“. Međutim, da li se Šumer i Pelosi ponašaju kao da je republika u smrtnoj opasnosti?
Šumerov poziv za dovođenje novih svedoka ističe i klimavost prvog člana dokumenta o opozivu – navodnu Trampovu „zloupotrebu vlasti“. Ispod člana broj jedan ne navodi se nijedno krivično delo – nema izdaje, nema podmićivanja, nema ucene ili teških zločina. Kakav je to zakon o opozivu kad u njemu nema nijednog zločina koji su očevi osnivači utvrdili kao krivična dela koja za sobom povlače opoziv?
Zašto demokratski Predstavnički dom nije opozvao Trampa zbog zavere sa Rusijom sa ciljem da se nameste predsednički izbori 2016. godine? Odgovor je da Predstavnički dom nije mogao da ponudi bolje dokaze nego Robert Maler nakon dve godine istrage.
ZAVERA DUBOKE DRŽAVE
A sada i drugi događaji idu Trampu naruku. Komijeva istraga koju je nasledio Maler počela je da poprima odlike zavere „duboke države“. Prema generalnom inspektoru Ministarstva pravde Majklu Horovicu, FISA (engl. „Foreign Intelligence Surveillance Act“, odnosno Zakon o nadzoru inostranih obaveštajnih službi iz 1978. godine, po kome su osnovani federalni sudovi sa ovlašćenjem da odlučuju o zahtevima američkih kontraobaveštajnih struktura za nadzor potencijalnih stranih špijuna na teritoriji SAD, prim. prev.) sudski nalozi koji su korišćeni za pravdanje FBI špijunaže nisu samo proizvod nesposobnosti, nego i lažljivosti, a možda i kriminala.
„Esencijalni“ dokaz koji je FBI koristio kako bi naterao FISA sudije da donesu naloge za nadzor i praćenje je bio tzv. „Stilov dosije“. Kao bivši britanski špijun, Kristofer Stil je sredinom 2016. učestvovao u prljavoj operaciji Demokratskog nacionalnog saveta i predizborne kampanje tima Hilari Klinton protiv Trampa. Njegova ultimativna kreacija – dosije – kako smo od Horovica mogli da saznamo, bio je papazjanija fabrikacija, glasina i laži kojim je Stila hranio ruski „podizvor“.
U četiri zahteva FBI prema FISA sudovima da izdaju naloge za praćenje Kartera Pejdža, bilo je „najmanje 17 značajnih grešaka ili propusta“. A svih 17 bilo je na Trampovu štetu.
Osim toga, upravo je počela diskreditacija Komijeve istrage. Državni tužilac Džon Duram će ovog proleća podneti izveštaj svoje temeljne istrage o korenima Komijeve istrage. Kao generalnom inspektoru Ministarstva pravde, Horovicova istraga je bila ograničena okvirima tog resora, ali i FBI-ja. No, Durem proučava involviranost američkih i stranih obaveštajno-bezbednosnih struktura od prvih dana istrage FBI-ja.
I vrhovni tužilac Bil Bar i Duram su izjavili da ne dele Horovicov stav da nije bilo političke pristrasnosti na početku istrage Trampove predizborne kampanje. Duramove ingerencije su daleko šire od Horovicovih jer on ima moć da saziva velike porote i podnosi krivične optužnice.
Među materijalima koje Duram „češlja“ su i izveštaji o tome da su agenti i alati FBI i CIA možda bili korišćeni da „smeste“ Trampovom spoljnopolitičkom savetniku Džordžu Papadopulosu. Moguća namera: nahraniti ga informacijama da Rusija poseduje kompromitujuća saznanja o Hilari Klinton, a onda ga uhvatiti u klopku, izložiti ga zakonskom udaru i pretvoriti u instrument istrage protiv Trampa.
Kako je Horovicov izveštaj potvrdio ono što su Trampove pristalice godinama govorile o Komijevoj istrazi, a dokazi o manipulacijama FISA sudovima isplivavaju, izgleda da mediji manje galame da su sve to „desničarske teorije zavere“.
Karter Pejdž, nekada smatran čovekom kog su izigrali Rusi, sada se tretira kao patriota koji je pomogao obaveštajnim strukturama svoje zemlje, da bi potom postao žrtva nepravde i doživeo da sama njegova vlada pogazi njegova građanska prava.
Izgleda da Tramp ima jače karte.
Preveo Vladan Mirković
IzvorBuchanan.org
