Ponovo su došli dani da na Nikšić Crnogorci udariše da ne bude turski više, kao u pesmi o herojskoj pogibiji popa Mila Jovovića, i ponovo crnogorska svetovna vlast „srpske popove“ koji predvode borbu za nacionalnu slobodu i očuvanje identiteta i korena optužuju za „izdaju“ crnogorstva. Razlika je samo u tome što je ondašnji gospodar Crne Gore, knjaz Nikola, onaj što je Prizren nazivao domom u koji je nameravao „oružan poć“ da „Srbin više ne bude rob“, po pesmi popa Mila nepravedno optužio da izdaje srpstvo, dok je sadašnjem gospodaru Prizren dom ne njegov i njegovog roda nego Prizrenske lige, pa optužuje popove da srpstvom izdaju crnogorstvo.
Baš kao i u ono vreme, kada je pop Milo razjaren knjazovim optužbama na „hatu pomamnome“ odjahao u Nikšić da dokaže svoju vernost rodu i veri, pa ga je „turska straža ustavila na kapiji kod Nikšića“, tako i danas, kako javljaju mediji iz Crne Gore, policijske patrole sprečavaju narod da vozilima uđe u Nikšić i učestvuje na crkveno-narodnom saboru Srpske pravoslavne crkve, organizovanom u znak protesta zbog sramnog zakona o verskim (ne)slobodama predloženom u Skupštini Crne Gore kojim se predviđa otimanje imovine SPC.
S obzirom na to da su Srbi za svoje svetinje uvek znali da krvare i ginu, a da je kod Crnogoraca srpska krv uvek bila najvrelija, opravdana su strahovanja i upozorenja koja su u danima pred sabor mnogi iznosili. S jedne strane je stav nove „Crne Gore“, možda najbolje oličen u liku mlade perjanice crnogorske diplomatije Mirne Nikčević, koja bi „zapalila Sram“ (Hram Hristovog vaskrsenja u Podgorici) i „sva goveda tamo“. Istovremeno, lider „mlade crnogorske demokracije“ Milo Đukanović upozorava da će polomiti zube oni koji misle da ruše državu. S druge strane, desetine hiljada ljudi, koji bi po najavama organizatora trebalo da se okupe na saboru koji se odvija u vreme dok pišem ovaj tekst, izražavaju spremnost da „brane Ostrog“, a jedan od lidera opozicionog Demokratskog fronta Andrija Mandić upozorava da „više oružja ima zakopanog u Crnoj Gori nego što ima u svim vojnim i policijskim magacinima“.
Opravdan je veliki strah crnogorskih vlasti. Taj strah je toliki da su kod već poslovično prema Srbima sklonog cenzuri Fejsbuka izdejstvovali da se jednoj satiričnoj crnogorskoj prosrpskoj stranici pod nazivom „Stari Liberal“ ukine vidljivost. Teška su vremena na pomolu kada vlast počne da se plaši i komedijaša. Velika je i konfuzija. Ne zna se tačno šta da se radi sa skarednim predlogom zakona, pa se iz Skupštine pojavljuju i oprečne informacije o tome kako je Skupštinska pravna služba ocenila dotični zakon. Čas je neustavan, a čas odluka tek treba da bude doneta.
Strah je veliki i u očima Evropske unije, koja preko svoje delegacije u Podgorici uoči sabora upozorava vlasti da moraju imati u vidu i preporuke Venecijanske komisije, koja nacrt zakona i nije baš odobrila, ali i međunarodne standarde koji, ako se primene i u slučaju Srba u Crnoj Gori, potpuno odudaraju od onoga što vlasti žele da uvedu.
Strah je realan, jer ono što su lideri prosrpske struje na crnogorskoj političkoj sceni odbili da učine 21. maja 2006. i da „izvođenjem naroda“ ospore krajnje sumnjiv ishod referenduma o nezavisnosti, što bi dovelo do neizbežnih sukoba, sada možda budu primorani da učine, jer su saterani uza zid. I politikom vlasti koja je usvojila himnu sa stihovima crnogorskog Ante Pavelića, te usvojila nepostojeći „crnogorski jezik“, priznala nezavisnost „doma knjaza Nikole“, ušla u NATO ne mareći za volju naroda, izbacila Srbe i iz državnih institucija, i iz školskih programa. Ako ne budu hteli oni, još opasnije će biti samoorganizovanje naroda kojeg u provaliju gura najavljeni zakon.
Kako je Sveti Vasilije Ostroški napisao u svom zaveštanju iz 1666. godine: „I ko bi pokušao nešto da otme od manastira, oteo Gospod Bog takvom razoritelju njegov dom, kuću i stoku sa sinovima i sav imetak da mu Gospod Bog zatre i raspe odjednom u vjekove. Amin! Da njegov dom nastrada u vjekove. Amin!“ Ne plašite li se Svetog Vasilija, „Crnogorci“? Ako se već ne plašite njega, ne plašite li se rata koji možete izazvati?
Autor Filip Rodić
Naslovna fotografija: RTRS
Izvor Večernje novosti, 22. decembar 2019.
