Jačanje ekonomije nakon teških reformi dovelo je do toga da ojača i pozicija Srbije na međunarodnom planu. Uz to, uspeli smo da prevaziđemo brojne bezbednosne izazove i krize i sačuvamo mir. To su tri najveća uspeha, ali i razlog zbog kojeg sve radite – kaže za novogodišnji trobroj Blica predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić.
Vučić kaže da je država sistem spojenih sudova i da kada uradite jednu dobru stvar, to se odmah reflektuje na nešto drugo.
— Do jačanja srpske ekonomije došli smo teškim reformama iz 2014. godine, Zakonom o radu i merama fiskalne konsolidacije. To je ojačalo našu poziciju na međunarodnom nivou, Srbija više nije ničiji patrljak, sami donosimo odluke, imamo svoj subjektivitet na međunarodnom nebu. I treće, milion migranata nam je prošlo preko teritorije, dogodio se napad u Srebrenici, Milanovićeve sankcije protiv nas, bezbroj kriza na Kosovu koje su mogle da eskaliraju, a mi smo sačuvali mir. Ne možete da kažete da smo izgubili ijedno dete u ratu. Ne možete da kažete da nam pozicija nije snažnija, jer kad vam je ovde bio japanski premijer, izraelski predsednik, kada je neki državnik imao 16 susreta sa ruskim ili nemačkim predsednicima…
Čime niste zadovoljni?
— Činjenicom da je mnogim našim funkcionerima iz svih partija bahatost srednje ime. Nesnivanje istih snova, nemamo svi iste namere. Neki su ušli u vlast iz ličnih interesa, i to me je razočaralo. I treće, sem nekoliko ljudi koji su brzi i energični, svi drugi nisu razumeli da nam je misija da obezbedimo bolji život za sve građane.
Najavili ste izbore za 26. april ili 3. maj. Da li mislite da će izaći dovoljan broj stranaka da bi izbori bili legitimni?
— Legitimnost ne pokazuje broj stranaka nego broj ljudi koji žele da uzmu učešće na tim izborima. Uveren sam da će izbori biti legitimni. Ne možete da naterate nekog ko neće da izađe na izbore da to uradi. Svuda u svetu ljudi kada gube izbore znaju da kažu “izgubili smo izbore, idemo napred”, a ovde neki znaju da će da izgube izbore i samo to ne žele da kažu. I ne treba da vas podsećam na 2004, u kojoj sam izgubio za 0,3 odsto glasova i u 10 uveče priznao izborne rezultate i čestitao Bogdanoviću. Možete da zamislite šta bi neki drugi sada uradili.
Hoće li se bojkot dela opozicije odraziti na izlaznost?
— Izlaznost nam je u prethodna dva izborna ciklusa bila između 52 i 56 odsto. Očekujem svakako više od 50 odsto, ne mislim da će se to uopšte osetiti, jer pričate samo o jednom delu opozicije. Biće mnogo stranaka koje će dobiti znatnu podršku. Ja ću da se borim da moja stranka dobije najveću podršku, a da li ćemo uspeti, to ćemo da vidimo. Za nas su ti izbori svakako teški, laki su samo za gubitnike ili za one koji ne učestvuju.
Ipak, ostaje mrlja zbog neučestvovanja SzS…
— Na meni ne, ostaje mrlja na njima. Voleo bih da svi izađu, jer biste tako jasno mogli da izmerite koliku podršku imaju ili nemaju ti ljudi. Postoji jedan znatan deo medija koji kontrolišu tajkuni, Đilas, Šolak i Mišković, i koji prave sliku kao da oni imaju 50 odsto.
A vi kontrolišete onaj drugi deo, tabloide i televizije?
— Ne kontrolišem i nisam vlasnik nijednog medija. Oni jesu, sva trojica. Đilas je vlasnik sajta, Šolak ima televizije, Mišković je prikriveni vlasnik u Vremenu. Ne govorim an ženeral, nego vrlo konkretno. Takvih medija, koji bi bili protiv vlasti, narodnih ili tajkunskih, nije bilo pre 2012. godine. Najsmešnije je kad oni govore o medijskoj sceni i kako bi da uređuju medije, a nikad ne kažu kako bi da urede N1 ili „Novu S“ ili te svoje medije koji 24 sata rade kampanju protiv mene i Vlade Srbije.
Godinama unazad SNS ima preko 50 procenata podrške. Šta vam kažu poslednja istraživanja?
— Nije lako na takav način stvari sagledavati. Mene mnogo više zanimaju drugi podaci. Preterivanje u kampanji koju su vodili protov mene i SNS je dovelo do toga da vratimo jedan deo pozitivnih i smanjimo jedan deo negativnih poena. Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj ljudi misle da ide u dobrom pravcu, i u pravu su. To je za taj deo opozicije ključni problem. Naš plafon je mnogo viši nego njihov, jer ljudi poštuju rad. Ljudi razmišljaju o sebi, kako će moći da rade i žive od svog rada. Zato se ti ljudi raduju auto-putevima, uvećanju plata i penzija, stabilnosti, a ne mogu da se raduju kad idete i srpskom zastavom lupate prozore ili unosite testeru u Javni servis. Ili kad ne date predsedniku da uđe ili izađe s posla. To nije normalno i to ljudi vide.
Da li, kada opozicija izađe prvi put sa nekom potencijalnom aferom, odbacite to a priori ili ipak proverite navode sa svojim saradnicima?
— Iskonski nagon je da to odbacim jer su mnogo puta lagali, ali moj odnos suštinski je drugačiji prema tome. Smatram da je veoma važno da imamo ozbiljan odnos prema svakoj iznetoj informaciji. Zato sam imao ozbiljne razgovore sa Sinišom Malim. On je odličan ministar, ali sam mu nedvosmisleno rekao – svidelo ti se ili ne, iako mislim da je odluka politički motivisana, moraćeš da je poštuješ i doktorat neće više moći da stoji u tvojoj biografiji. Mnogo ozbiljnosti sam video u različitim stvarima koje su iznošene i protiv naših ljudi na lokalu i protiv mnogih naših ministara. Jedan portal, koji je protiv mene i SNS, objavio je da nisu sve majke dobile dečiji dodatak koji je trebalo da dobiju do 20. decembra.
Pozvao sam ministra Đorđevića i rekao sam mu da je nemoguće da zbog njegovih loših proračuna neka majka bude uskraćena za dečiji dodatak i da treba da čeka januar. Rekao sam mu i da ne može on da upravlja budžetima majki, roditelja, i da će biti smenjen ako to ne reši. Analizirao sam, video gde je problem, do toga nije došlo zato što nema novca, zato što smo Vlada i ja neodgovorni, nego zato što je on, umesto da radi tri sata na tome, radio sat. To je jedan primer. Imam još mnogo stvari za koje mogu da kažem da su ozbiljno problematične i da ih dnevno sagledavam. Međutim, ako neko izađe i ubeđuje me da je Babić vozio auto kada se dogodila saobraćajna nesreća, ja jedino mogu da vam kažem 100 puta da ne govorite istinu, a 101. put ću reći da s tim ljudima nešto nije u redu.
Ali tužilaštvo je reklo da su u montaži izgubljena dva minuta snimka s naplatne rampe.
— Besmislena priča. Da li vi stvarno mislite da je moguće da predsednik Srbije slaže u vezi sa nečim toliko ozbiljnim, je l’ mislite da je moguće da taj vozač hoće da dobije 10 godina robije umesto Babića? Da li znate šta pričate? Hoćete da kažete da smo Hitler i Mengele, ovo nije šala! Zašto bismo štitili nekog ko je odgovoran za tako nešto?
Pa gde su nestala dva minuta?
— Nisu nestala, to vam govorim. Sve je čisto. Tužilaštvo i MUP su komunicirali, ništa ne nedostaje.
Rekli ste da će Siniša Mali platiti političku cenu zbog doktorata?
— Siniša je moj prijatelj, ali imali smo težak razgovor.
Hoće li ostati ministar?
— To nije pitanje samo za mene. Mislim da dobro radi svoj posao, ali političku cenu ne morate da platite samo u nameštenju, već i u odnosu građana prema vama. Verujem u njegovo znanje, ali moraće da radi i da ponovo dokazuje svoje znanje, to nije mala cena.
Kada je afera „Jovanjica“ isplivala, jedan od opozicionara je izjavio da je uhapšeni Koluvija prvo pozvao vašeg brata. Jeste li pozvali brata i pitali ga da li je to tačno?
— Da, istog sekunda. Rekao je da nema pojma o čemu se radi, da zna jako mnogo ljudi u Vojvodini, ali da ovog nije ni video ni čuo. Pitao sam ga i za pozive, rekao je “evo ti oba telefona, proveri”.
Kako je moguće da takva plantaža postoji, a da niko od nadležnih ne zna?
— Što se Jovanjice tiče, mi smo kao država pronašli šta je neko uradio protivzakonito, uhapsili ga, sve koji tu rade, onda oni izmisle priču. Dali su neke realne informacije. U sve su zaista bili umešani pojedinci iz MUP-a, BIA, čak i iz vojnih struktura koji su izdavali lažne legitimacije. Dakle, taj deo informacije je tačan, ali im to nije bilo dovoljno. Neko od njihovih lidera je rekao da će sve imati smisla ako slažu nešto za mene i moju porodicu. Sad ću gurati do kraja, kao pitbul terijer. Neverovatnno je da niko od nas ne poznaje uhapšenog čoveka, čudo je da tokom obilaska Sremskog okruga nisam otišao u Jovanjicu jer je jedan od najboljih organskih farmi. Eto pogodilo se tako da nisam. Moje pitanje je – zašto lažu? Kao što ih uvek pitam šta je bilo s pričom da je moj brat oteo „Franš“, tako ću ih pitati i za Jovanjicu. Zauvek.
A subvencije države za Jovanjicu?
— To je čisto kao suza. I danas i sutra, ako nastavi legalno da se bavi tim poslom, dobijaće svako za čist i na zakonu zasnovan posao. Neće za marihuanu, ali hoće za paradajz, krompir, za to što radi.
Čudno je da takva plantaža postoji, tih razmera, a da niko ne zna?
— Zato što je mala razlika između marihuane i industrijske konoplje. Čim smo otkrili, pohapsili smo ih sve. Imali su prsten zaštite i ozbiljne kontakte o kojima sam već pričao.
U vezi sa „Krušikom“ sumnju da je bilo nešto nezakonito pojačale su i izjave da otac Nebojše Stefanovića nije angažovan u GIM-u, pa ipak jeste, pa je pravni savetnik, ali da to nije protivzakonito…
— Dobro, zaposlen je. Da li je „Krušik“ oštećen ili bilo ko?
Zašto odmah niste tako rekli?
— A šta je smisao svega? Smisao je u pitanju da li je ministar Stefanović mogao da omogući privilegovani položaj firmi u kojoj radi ili je vezan ugovorom njegov otac. To je pitanje za sukob interesa, da li ili ne. A podignuto je na nivo kao da je reč o pljački, a to nije tačno. I oni su time uništili „Krušik“, razorili, i trebaće nam godine vraćanja snage i energije da bi „Krušik“ stao na noge. A ko će to da radi? Pa mi! Ni Đilas, ni Marinika, ni Jeremić, nego ja. Evo, vi mi kažite šta je u svemu tome zaslužilo prostor?
Hapšenje Aleksandra Obradovića, uzbunjivača?
— Nije on uzbunjivač. Kome je on to prijavio?
A kome je mogao?
— Da je prijavio, ne bih imao dilemu da li mora da se istraži. Ali postoji procedura kako se to radi, postoje nadležni organi. A to nisu N1, Majić, Georgijev i bugarska novinarka.
A da li razumete njegov strah da ministra policije prijavi Ministarstvu policije i da se tako slučaj ne zataška?
— Ne mogu da razumem. Nije on bio zabrinut da se nešto zataška ili ne. Neko je hteo da isfabrikuje aferu da bi se „Krušik“ razorio, što se vidi i po posledicama. Deset dana nakon objavljivanja tog teksta, isti minobacački program ide iz bugarskih fabrika u Emirate umesto da ide iz Srbije. I kako ćemo mi sad da plaćamo plate radnicima? Kome ćemo da prodamo minobacačke rakete?
Hoćete li se kandidovati na sledećim predsedničkim izborima?
— Ako bih danas donosio odluku, moj odgovor bi bio “ne” i verujem da će tako i ostati.
Zašto?
— Potrošio sam mnogo energije, trudio sam se i radio, subote i nedelje nisam imao, nisam imao odmor, ne živim normalan život i čoveku počinje da nedostaje sve to. Investicioni plan koji smo predstavili, tri dana sam radio, do 1.45 sati sam ostao sa Anom i Sinišom. Toliko sam tome posvećen, toliko su visoki ciljevi… Mislim da se rezultati vide, ali žrtvujete privatni život, osudite sebe na to…
Deo koji je najbolje ocenjen u vašem radu tiče se ekonomije.
— Hoćete li to da stavite u intervju?
Hoću. To kažu međunarodne finansijske institucije.
— A šta mislite, zbog čega mi vladamo nego da bi ljudi živeli bolje? U drugom kvartalu Srbija će biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta. Četvrtu godinu zaredom imamo suficit u budžetu. Kad smo to imali? Nikad. I pored toga, nisam zadovoljan, treba da ide mnogo brže i zato sam izašao s ovim planom. A kad smo to imali veće plate u istoriji? Vi koji radite u privatnom sektoru? Mi u javnom? Nikad. Samo što to niko neće da kaže. Uspeh se ne priznaje.
Mnogo polažete u investicioni plan koji ste predstavili pre dva dana.
— Plan 2020-2025. je najambiciozniji plan. To je budućnost i potpuno druga zemlja. Već danas Srbija nije ista zemlja. Kada idete do Čačka ili Zlatibora, treba vam upola manje vremena, kad idete na more u Grčku ili u Bugarsku, gubite upola manje vremena nego ranije. Videćete kako će nam pruge izgledati za godinu ili dve. Ići ćemo 35 minuta sa svim stanicama od centra Beograda do centra Novog Sada. Zašto da idemo kolima, treba više od sata, gužve su. Napravili smo dva nova mosta u Beogradu, napravićemo još tri ili četiri. Napravićemo za deset godina šest mostova, što nismo 100 godina pre toga. Hoće li da bude dovoljno? Neće. Pravićemo i Adu Huju i Vinču i novi železnički most, ostružnički… Neće ni to biti dovoljno. Nekada je bilo 0,4, pa 0,7 automobila po porodici, uskoro će biti preko dva. Zato ćemo graditi metro.
Evidentno je da se mnogo ulaže u infrastrukturu, ali obične ljude ipak zanima kada će situacija biti bolja u frižideru i na računu.
— Putevi su put da dođete do boljeg stanja u frižideru i na računu. U frižideru stanje nije loše, ali stanje na računu mora da bude mnogo bolje. Nema u Srbiji više od dva odsto ljudi za koje možete da kažete da su gladni. Svakodnevno radimo da se situacija popravlja i to se vidi.
Najavili ste da će prosečna plata 2025. godine biti 900 evra. Zvuči nerealno.
— Ja sam srećan što imam plan, do kojeg smo teško došli. On mora da se izvrši.
Jeste li svesni da će to izazvati podsmeh i kritike?
— Smejali su se i kada sam govorio da će plata biti 500 evra, neka se smeju i sada. Uspeli smo teškim reformama. Imam plan. Povećaćemo rast sledeće godine između četiri i pet odsto, pa posle toga između pet i šest… Na tu stopu rasta, sa još većim nivoom investicija i kroz Zakon o deviznom poslovanju, računamo da možemo da privučemo još važnih investicija. RTB „Bor“ će da ušestostruči proizvodnju i dodatno će doprineti s procentom rasta višom od one na koju smo računali. To su precizni parametri. Imaćemo mogućnost i da podignemo deficit na jedan odsto a da time ne ugrožavamo nivo javnog duga, ali da podstičemo dodatne investicije u infrastrukturu i sve druge projekte.
Kakvi su partneri bili socijalisti?
— Korektni. Svi su korektni. Ja uvek polazim od nas. SNS je uradio istorijski važne stvari. Srbija bi u ekonomskom smislu nestala da nismo sproveli reforme 2014. godine. SNS je imao hrabrost da to provede, ali moram da kažem da su svi partneri bili u tom trenutku uz nas ma koliko tada bilo teško. Nemam nikakvih dilema da postoji mogućnost da koaliciju formiraju svi zajedno protiv SNS da bi to uradili u roku od 15 minuta. Nemam nikakvih iluzija. Zato je važno da SNS napravi što bolji rezultat. A da li mogu da kritikujem njih više nego neke ljude u SNS — neću to da radim. Prvo ću se pozabaviti ljudima iz naše partije.
Šta zamerate svojim ljudima?
— Postoji u SNS nešto što mi se ne dopada i zbog čega sam izašao sa 70 novih mladih ljudi, od toga će 20—25 njih biti na republičkoj poslaničkoj listi. Dobiće veliku šansu. Govorim o ogromnim promenama. Najteže mi je da gledam ljude koji se ne bore nikada kada je teško, ali su u stanju da medijima dostave pet informacija protiv nekog drugog iz Vlade, da time trguju i da ne budu meta napada. Ali će uvek da izaberu laku metu, za koju im neće zameriti ni po ambasadama ni na drugim mestima, a ta meta su Boško Obradović i eventualno neko od koalicionih partnera.
Jeste li vi to sada nacrtali foto-robota?
— Recite mi da li sam u pravu. A što se niste javili da kažete šta mislite o Đilasu, Jeremiću, Šolaku. Ne vodi kampanju protiv mene Obradović. On samo služi njima. Ne vode kampanju koalicioni partneri.
Kažu da ste u lošim odnosima s premijerkom?
— U odličnim smo odnosima Ana i ja. To je jedan od tekstova koje diktira takozvani PR jednog od ministara. Neki bi da vrše pritisak ko da bude novi predsednik Vlade. A ja mnogo duže i strateški razmišljam.
Hoće li Ana Brnabić ostati premijerka?
— Neću o tome da govorim. Najvažnije je da realizujemo program. U odličnim smo odnosima, poštujem njenu energiju, trud i rad.
Pojavio se snimak gde jedan poverenik SNS kaže ljudima da su došli preko stranke i da treba da se pojavljuju na štandovima…
— To je stranačka motivacija. Nisu dobili ne znam šta. Ali ako ste član veća zato što vas je stranka postavila, imate određene privilegije i primanja, ne može da vas bude baš briga za stranku.
A zaposlenja u javnim preduzećima preko stranke?
— Protiv toga se borim. Zabranili smo zapošljavanje, to je minimalno. U naše vreme se smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru, posebno u administraciji. Krah srpske ekonomije je bio kada smo ceo privatni sektor prebacivali u javni. To je razorilo zemlju.
Najavili ste i promene u Vladi nakon izbora. Je l’ možete da nam kažete ko će biti promenjen?
— Prvo da vidim hoćemo li pobediti na izborima. Ovo će za nas biti mnogo teži izbori jer će učestvovati oni koji mogu da nam uzmu glasove. Ovi koji bojkotuju ne mogu da nam uzmu nijedan glas. Neki drugi mogu. Mogu da se pojave sa finijom pričom, oni nisu napadnuti ni od koga, imaju čist prostor za propagandno delovanje i meni to već danas pravi problem kako da odgovorim. Ako pobedimo, biće velikih, velikih, velikih promena. Ne zato što su svi radili loše. Mnogi su radili dobro, ali neki su osam godina ministri, retki su ti koji posle osam godina zaslužuju da budu tu i dalje. Polazim od sebe… Siguran sam da ću uspeti da se izborim za to da imamo drastične promene u Vladi.
A postoji li šansa da zamenite SPS nekim drugim partnerom?
— Ne mogu o tome da govorim. Da je zec u šumi, a ja ražanj pripremam, to je suludo.
Ali očigledno je nepoverenje…
— Nije pitanje nepoverenja, imam dokaze. Da li mi se to dogodilo 2008. godine? Mislim da znate da jeste. Ali 2014. godine, kada smo samostalno imali većinu, ja sam rekao “idemo s njima”. U politici ne smete da se ponašate lično, morate da imate neke principe. A jesu li ti drugi s kojima bismo eventualno pravili koaliciju bolji? I drugi bi uradili nešto protiv nas. Polako…
Na pozitivne reakcije naišao je tzv. mali šengen.
— To je ideja na koju sam ponosan. To je velika politička ideja…
DRUŠTVO NIJE PODELjENO, PODELA JE 50:50
Društvo nam je jezivo podeljeno?
— Ja mislim da nije. Podeljeno je ako imate 50:50 odsto, a nije ako imate 53:10.
Ne govorim o podeli u rejtingu, govorim o atmosferi, o lošoj energiji… Je l’ možete da zamislite da postoje dva prijatelja od kojih jedan glasa za vas, a drugi za Đilasa?
— Da vam pravo kažem, malo je ljudi koji glasaju za Đilasa, pa je to razlog. Ali poznajem ljude koji glasaju za neke druge partije i imamo vrlo korektne odnose.
Ali napeto je, deluje kao da će da eksplodira.
— Sve što pominjete radio je taj deo opozicije.
Pa nije baš tako.
— Jeste. Evo imali ste promociju knjige Boška Obradovića. Niste ni čuli za to, jer je niko nije ometao, verovatno zbog visokog nivoa sadržaja i građe koju nam je Obradović ponudio. Ali niko nije ometao promociju, nije spaljivao knjigu…
NISAM FASCINIRAN KURTIJEVIM MARKSIZMOM
Kada očekujete da se vratimo za pregovarački sto s Prištinom?
— Težak posao, nisam optimista.
Atmosfera je kao da je dogovor nadohvat ruke, samo čekamo da se formira vlada u Prištini.
— To su besmislice, ne da nije gotovo nego nemamo ni ideju šta i kako da bude urađeno. Ono što je postojalo kao mogućnost, slomili su svi, razorili, jer su interesi velikih sila bili važniji od interesa malih balkanskih naroda.
Šta je podrazumevala ta ideja?
— Drugačije utvrđene granice od onoga kako velike sile zamišljaju. Oni su to slomili. Istovremeno su imali žestoku podršku iz Beograda i Prištine. I sad kad pitam šta je rešenje, ne znaju da kažu. Niko ništa ni ne predlaže. Za nas je ključna stvar da sačuvamo mir i sve ćemo uraditi.
Jeste li ikada komunicirali s Aljbinom Kurtijem?
— Nisam ga nikada ni video ni čuo, a nisam fasciniran njegovim marksističkim pristupom, niti je on za mene idol kao što nisu ni Tači ni Haradinaj. U svakom slučaju bih i što se ekonomije tiče bio protiv svega što taj čovek govori, a da ne pričam o odnosima Srba i Albanaca.
NOVINARI I PRITISCI NA MEDIJE
U izveštaju Evropske komisije navodi se da je loša situacija u medijima…
— E, neka je u njihovim zemljama mnogo bolja.
Hajde da rešimo prvo ovu našu.
— Ja ne mogu da rešavam, ali vi me pitajte.
Kako možemo da popravimo sliku, da sprečimo pritiske koji postoje…
— Pritiske? Evo kažite mi da li neko vrši pritiske na vas.
Ne govorimo o meni… Desetine novinara, prvenstveno na lokalu, strahuju dok rade svoj posao. Milanu Jovanoviću je zapaljena kuća.
— Znači tema je lokal. Dajte mi još neki primer? Da li neko vrši pritisak na Dragana J. Vučićevića ili Jugoslava Ćosića?
U dvorište N1 ubacuju letke…
— Čekajte! Žalite se na letke s kojima ja i država nikakve veze nemamo? Vučićeviću ne lepe letke, nego mu ulaze u kancelariju. Ovi opkoljavaju „Pink“, tukli su novinarke…
A vaš odnos prema novinarima?
— Recite mi jesam li ikada uvredio nekog novinara ili odbio da odgovorim na neko pitanje, za razliku od svih drugih?
Bio je problem s reporterom N1, nedavno…
— Dvadeset minuta sam odgovarao, onda sam ga pitao koje je to krivično delo. On je rekao “slagao vas je Stefanović”. E, dobro ako me je slagao.
Da li možete svojim funkcionerima da pošaljete poruku da su bilo kakvi pritisci na novinare neprihvatljivi?
— Naša reakcija po pitanju gospodina Jovanovića je bila najbolja poruka. Poruka države. Tada je delovala država i uhapsila predsednika opštine iz najjače stranke. Bodrim sve novinare i vas – evo, pitajte me sve što želite. Oni, s druge strane, poštuju samo svoje potrčke, ne razgovaraju s novinarima koji nisu njihovi.
GOVOREĆI KINESKI NISAM NANEO ŠTETU SRBIJI
Nedavno ste se obratili na kineskom i doživeli kritike. Zašto to radite?
— Zašto bi neko to kritikovao? Obraćam se najvećoj zemlji na svetu i time govorim o posebnom poštovanju. Ekselencija Čen Bo je rekla da sam veliki i iskren prijatelj Kine i da to Kina ceni. Smetalo je i kad sam govorio u Rusiji ruski i kada govorim engleski. Nisam Srbiji naneo štetu, naprotiv. I šta god i kako god da uradim, biće kritike…
PRIČALI SU DA ĆE SRBIJA BITI PARKING ZA IZBEGLICE
I oko migranata imamo podele.
— Na čemu je ta podela zasnovana? Na glupostima koje neko izmišlja svakog dana? A gde vi imate probleme s migrantima? Imate pojedine incidente, uglavnom međusobne tuče migranata. Neko mora da pokaže solidarnost s tim nesrećnim ljudima. Sećate se da su pričali da će Srbija biti parking za izbeglice, da ćemo da naselimo milion Avganistanaca. I baš ih briga za laži koje su govorili.
Šta će biti naša politika po tom pitanju u narednom periodu?
— U zavisnosti od toga šta se bude dešavalo, donosićemo odluke. Srbija će uvek pokazivati solidarnost s ljudima koji su napaćeni, ali će umeti i da čuva svoj državni i nacionalni interes. To će biti pametna i odmerena politika.
POMAŽEMO KLUBOVIMA, ZA LEČENjE DECE DAJEMO 10 PUTA VIŠE NEGO 2012.
Šta očekujete od Dejana Stankovića na klupi Zvezde?
— Mogu kao navijač da kažem da se nadam uspesima Zvezde i da čestitam Milojeviću na svim uspesima. Navijam za Zvezdu, ali u svim evropskim utakmicama navijam za Partizan i radujem se uspehu Partizana zato što je to uspeh Srbije. Znam, kada dođe pet miliona u Partizan, toliko manje će dati država. I sve što pričaju kako država malo ili nedovoljno pomaže, lažu.
Problem je što država pomaže previše.
— To? E, pa dobro. Znate kako ide, odu na televiziju, kritikuju državu, onda dođu iz kluba i kažu “pusti šta je pričao taj naš, pomozi”. A da propadnu Zvezda i Partizan, biće opet da je Vučić kriv.
Možda je bolje da se umesto u klubove, ulaže u lečenje dece?
— Hvala što ste pomenuli lečenje dece. Ulažemo deset puta više nego 2012. Imamo i specijalizovani fond. Trošimo više od petine budžeta na zdravstvo. Borimo se za svako dete, za svakog čoveka.
DA SAM JA PRIJAVIO PRIHODE 620 MILIONA EVRA, OBESILI BISTE ME
Hoće li biti rešen problem terapije za sve obolele od multiple skleroze?
— Radimo na tome. Molio sam da se reši.
Sve vi rešavate, gde su institucije?
— To je rešavanje sistemskih problema. Na primer, problem sa švajcarcima. Oni su ga zamesili, napravili, mene kritikovali što ga ne rešavam, kad smo ga rešili, “što si ga rešio”. Ovoliko energije imam zato što se iskreno borim, i opet kritike. A zamislite da sam ja prijavio prihode moje privatne firme 620 miliona evra dok sam na vlasti i zamislite da mi strana ambasada prebacuje ogromne pare na račun? Obesili biste me na Terazijama. I ni vi ni niko od vaših kolega to ne pita Đilasa. Samo ja smem glasno da kažem.
Ako ima nešto protivzakonito, zašto se tužilac ne oglasi?
— Pitajte tužioca, kako ja da znam. Ja sam za Jovanjicu spreman da odgovaram, čekam poziv ko ozeblo sunce. Ako bih danas donosio odluku, moj odgovor bi bio da se neću opet kandidovati za predsednika Srbije i verujem da će tako i ostati.
Autor Ivana Mastilović Jasnić
Naslovna fotografija: Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Izvor Blic, 01. januar 2020.
