Tokom 2019. godine sarađivao sam sa istaknutim velikanom tehnološke industrije kako bih kombinovao njegovo višedecenijsko iskustvo u razvoju najsavremenijih tehnologija sa svojim višedecenijskim iskustvom u procesu donošenja odluka u nacionalnoj bezbednosti. Zajedno smo pokušavali da shvatimo implikacije velikog kineskog skoka ka veštačkoj inteligenciji (skraćeno AI, od engleskog „artificial intelligence“) po nacionalnu bezbednost.
Naš cilj je da ovim esejem upalimo alarm povodom rapidnog progresa Kine i njene trenutne perspektive prevazilaženja Sjedinjenih Država u primeni AI u deceniji koja je pred nama; da objasnimo zašto je AI za autokratiju na čijem je čelu Komunistička partija Kine (u ostatku teksta „Partija“) egzistencijalni prioritet; da identifikujemo ključna pitanja o opasnostima od neobuzdane trke u AI naoružanju između dve digitalne supersile; te da ukažemo na razloge zbog kojih verujemo da je ovo trka koju Amerika može i mora da dobije.
ČETIRI KLjUČNE TAČKE
Počinjemo sa četiri ključne tačke. Najpre, većina Amerikanaca veruje da je američko vođstvo na polju naprednih tehnologija toliko veliko da je neupitno. Isto tako, mnogi u američkim bezbednosnim krugovima insistiraju na oceni da Kina u oblasti AI može biti samo „konkurent približnog nivoa“. I jedni i drugi greše. U stvari, Kina danas predstavlja konkurenta koji je u punom spektru dorastao Americi na polju komercijalnih i bezbednosnih primena veštačke inteligencije. Peking ne samo da pokušava da ovlada veštačkom inteligencijom, on u tome i uspeva. Budući da će AI u sferi trgovine i nacionalne bezbednosti u naredne dve decenije imati jednako transformativan uticaj kakav su tokom proteklih četvrt veka imali poluprovodnici, kompjuteri i internet, ovo pitanje bi trebalo smatrati apsolutnim nacionalnim prioritetom.
Drugo, strastvenost Kine u ovladavanju AI-jem daleko prevazilazi njenu svest o tome da će dotična tehnologija postati najveći pokretač ekonomskog napretka u narednih četvrt veka. Za Partiju je AI kritična misija. Za autoritarnu vladu pod kontrolom Partije, kontrola 1.4 milijardi ljudi predstavlja herkulovski zadatak. Još od raspada Sovjetskog Saveza, Amerikanci su bili uvereni da su autoritarne vlade osuđene na propast – pre ili kasnije. Ali AI pruža realističnu šansu za predupređivanje takvog ishoda. AI bi Partiji mogao da pruži ne samo „požarni izlaz“ za beg od „kraja istorije“, nego i osnovu za razvoj modela upravljanja – neku vrstu nacionalnog operativnog sistema – koji bi bio superioran u odnosu na današnje disfunkcionalne demokratije. Kako je istakao jedan demokratski predsednički kandidat: „Kina koristi tehnologiju kako bi usavršila diktaturu“. A to je ideja koja privlači mnoge lidere širom sveta. Kako je bivši direktor Gugla Erik Šmit objasnio: „Da je Sovjetski Savez bio u stanju da upotrebi ovako sofistikovan nadzor, sakupljanje i analizu podataka kakvi su na raspolaganju rukovodstvu Amazona, verovatno bi dobio Hladni rat“.
Treće, iako delimo generalni entuzijazam o potencijalu AI za pružanje velikog napretka u ljudskom blagostanju, razvoj mašina sa inteligencijom daleko superiornijom od ljudske će iznedriti posebne, možda čak i jedinstvene rizike. Godine 1946, Albert Ajnštajn je upozorio da je „oslobađanje snage atoma promenilo sve osim našeg načina razmišljanja, pa stoga klizimo ka katastrofi bez presedana“. Verujemo da se isto može reći za AI. Henri Kisindžer je identifikovao ove rizike u onome što nazivamo „Kisindžerova avet“. Prema njegovim rečima, AI preti da izazove nepredvidivu revoluciju naše svesti i razmišljanja, te „neizbežnu evoluciju u našem shvatanju istine i realnosti“. Odgovarajući na Ajnštajnova razmišljanja, naučnici i stratezi koji su stvorili i upotrebili atomsku bombu na kraju Drugog svetskog rata su udružili snage kako bi našli načine da spreče nuklearni Treći svetski rat. Suočavanje sa izazovima koje donosi AI će zahtevati ništa manje od toga.
Četvrto, Kini je prednost u obimu, sakupljanju podataka i državnoj odlučnosti omogućila da, tokom prethodne decenije, poništi prednost Amerike u ovoj industriji. A sada je na putu da nadmaši Sjedinjene Države u deceniji koja dolazi. Bez obzira na sve, ukoliko se Sjedinjene Države probude pred ovim izazovom i mobilišu nacionalne kapacitete, verujemo da će biti u stanju da formulišu i izvrše pobedničku strategiju.
Mnogim čitaocima, AI je samo najnovija svetla zvezda na horizontu tehnoloških inovacija. Kratko izlaganje u cilju pružanja šireg konteksta bi ovde bilo od koristi. AI obuhvata „velike podatke“ (eng. big data), mašine koje uče i mnoštvo povezanih tehnologija koje omogućavaju mašinama da se ponašaju na načine koji ljudska bića opisuju kao „inteligentne“ kada se mi tako ponašamo. Na primer, setimo se aplikacije za GPS navigaciju „Vejz“ (engl. „Waze“) koja locira najbolju rutu kroz otežan saobraćaj, Amazonovih zastrašujuće aktuelnih ponuda robe ili programiranih mašina koje danas redovno pobeđuju svetske prvake u šahu. Današnje vodeće IT kompanije – uključujući FAANGs (Fejsbuk, Amazon, Epl, Netfliks i Gugl) i BATs (Baidu, Alibaba i Tensent) – ulažu svoje budžete za istraživanja i razvoj u AI revoluciju. Kako ističe Džef Bezos, osnivač Amazona: „Nalazimo se na početku zlatnog doba AI“.
Iako su i dalje u začetku, AI tehnologije će biti pokretači budućeg ekonomskog rasta i nacionalne bezbednosti. Od prepoznavanja lica i „finteha“ (engl. „fintech“ – kovanica koja označava integraciju najsavremenijih tehnologija u finansijske tokove i procedure, tj. „financial technologies“, prim. prev.) do dronova i 5G mreža, Kina ne samo da nas sustiže, nego je u mnogim slučajevima već pretekla SAD kako bi postala neprikosnoveni svetski prvak. Na nekim poljima, usled ustavnih ograničenja i različitih vrednosti, Amerika svojevoljno predaje vođstvo. Na nekim drugim, Kina je prosto odlučnija u nameri da pobedi.
KINESKA DOMINACIJA
Kineski AI uspon je toliko nov da svako ko ga pažljivo ne prati verovatno nije ni svestan šta se dešava. Ne tako davno, tačnije 2015. godine, prilikom analiza međunarodne konkurencije, američki industrijski lideri – Gugl, Majkrosoft, Fejsbuk i Amazon – uvideli su kineske kompanije „na svojim retrovizorima“, ali tik uz nemačke i francuske firme trećeg reda. No, ovo se promenilo pre tri godine – tokom 2016. – kada je vodeća kompanija za AI aplikacije „DeepMind“ predstavila mašinu koja je pobedila svetskog šampiona Lija Sedola u najkomplikovanijoj igri na svetu – go. Čak i nakon što je nekoliko mašina američkih kompanija pobedilo šahovske prvake sveta, većina Kineza je ostala u ubeđenju da mašine nikada neće moći da pobede šampione u ovoj igri jer je go deset hiljada puta kompleksniji od šaha. Tako je odlučujuća pobeda „DeepMind“-a postao kineski „Sputnjik momenat“ – događaj podjednako dramatičan kao prvo sovjetsko lansiranje satelita u kosmos koje je rasplamsalo opštenacionalni skok ulaganja Amerike u matematiku i nauku, nastanak NASA-e i sletanje na Mesec.
Kaj-Fu Lijeva knjiga AI supersile pruža koristan pregled angažmana Kine na ovom polju. Počelo je ličnom reakcijom predsednika Sija Đinpinga povodom poraza najvećeg svetskog šampiona igre go. Izjavivši da se radi o tehnologiji u kojoj će Kina morati da bude vodeća, postavio je precizne ciljeve za 2020. i 2025, što je trasiralo put Kine ka dominaciji nad AI tehnologijama i njihovoj primeni do 2030. godine. Uviđajući da će u tom procesu vodeću ulogu morati da imaju privatne firme, a ne vladina tela, Si je odredio pet kompanija koje treba da predvode ovaj proces u Kini: Baidu, Alibaba, Tensent, iFlytek i SenseTime. Dvanaest meseci nakon Sijeve direktive, investicije u kineske AI startapove su prevazišle investicije u američke AI startapove. Do 2018. Kina je prijavila 2,5 puta više patenata vezanih za AI tehnologije nego Sjedinjene Države. A ove godine, u Kini će diplomirati tri puta više kompjuterskih stručnjaka nego u Americi.
Za razliku od nuklearnog oružja, gde su vlade vodile u istraživanju, razvoju i razmeštanju – AI i povezane tehnologije stvaraju i razvijaju privatne firme i univerzitetski istraživači. Vojni establišmenti u Vašingtonu i Pekingu praktično kaskaju za njima, usvajajući i prilagođavajući proizvode privatnog sektora. Gde se ova dva konkurenta danas nalaze u trci za AI? Glavne indikatore treba tražiti u šest glavnih oblasti: testiranja tržišnih proizvoda, testiranja proizvoda za finansijska tržišta, istraživačke publikacije i patenti, rezultati u međunarodnim nadmetanjima, talenat i nacionalne operativne sredine.
Odluke potrošača na tržištima govore same za sebe. Na polju „finteha“, Kina nema konkurenata. Tensentov „WeChat Pay“ ima 900 miliona korisnika u Kini, dok „Apple Pay“ ima svega 22 miliona u Sjedinjenim Državama. A što se tiče sposobnosti, „WeChat Pay“ je u stanju da uradi mnogo više nego „Apple Pay“. Kineski korisnici koriste svoju aplikaciju da kupuju kafu u Starbaksu, kao i nove proizvode od Alibabe; da plaćaju račune, vrše transfere novca, uzimaju kredite, investiraju, doniraju u humanitarne svrhe ili upravljaju svojim bankovnim računima. Radeći sve to, generišu riznicu granularnih podataka o individualnom ponašanju potrošača, što AI sistemi koriste kako bi pravili bolje procene o kreditnom rejtingu pojedinca, njegovim interesovanjima za proizvode, platežnom kapacitetu i drugom. Pri plaćanju mobilnim telefonima, Kinezi potroše pedeset dolara na svaki dolar koji Amerikanci potroše – ukupno 19 biliona dolara prošle godine. Američka plaćanja mobilnim telefonima još nisu dogurala ni do jednog biliona. Kreditne kartice su kineskim milenijalcima podjednako zastarele kao što su njihovim američkim vršnjacima zastareli čekovi. Mark Zakerberg je primetio: Ovogodišnji veliki koraci Fejsbuka na polju digitalnih transakcija, uključujući nedavno uvođenje „FacebookPay“ funkcije, kopiraju Tensent, a ne obrnuto.
Na polju tehnologija za prepoznavanje lica, najvredniji startap u svetu je kineska kompanija „SenseTime“ – čije je centralne kancelarije jedan od autora posetio ovog oktobra (tom prilikom, ovaj autor je imao priliku da obiđe Žonguankun – kinesku verziju Silikonske doline – i to u društvu Kaj-Fu Lija, čiji je hedž fond jedan od vodećih izvora kapitalnih investicija u kineske AI startapove). Na prošlogodišnjem međunarodnom takmičenju u tehnologijama za prepoznavanje lica, kineski timovi su osvojili svih pet prvih mesta. Kineske firme – poput Hikvision-a i Dahua Technology-ja, koji kontrolišu trećinu svetskog tržišta sigurnosnih kamera; Tiandy, čijim je kamerama potrebna svetlost jedne jedine zvezde na nebu kako bi tokom noći pravili slike u boji visoke rezolucije; i Wuhan Guide Infrared, koji je specijalizovan za infracrvene i toplotne video prenose, tesno sarađuju sa svojom vladom kako bi usavršili tehnologije prepoznavanja lica za potrebe profita i kontrole. Na ovom polju nema nadmetanja Kine i Amerike – Sjedinjene Države su praktično predale trku usled briga za privatnost pojedinaca i dubokih preispitivanja toga kako bi ove tehnologije mogle da budu upotrebljene.
Za zapadnjake se zvono za alarm upalilo 2017. godine kada su istraživači sa Stenforda stvorili AI algoritam koji je sa šokantnom preciznošću mogao da detektuje seksualnu orijentaciju pojedinca, prostim skeniranjem jedne jedine fotografije. Nije potrebno mnogo maštovitosti pa da se uvidi kako bi manje društveno liberalne vlade mogle da primene ovakvu tehnologiju. I tako dok je San Francisko nedavno zabranio tehnologije za prepoznavanje lica, Partija je četvorci vodećih kineskih kompanija za razvoj ovih tehnologija dala pristup svojoj bazi podataka sa fotografijama preko 1.4 milijardi građana. Jedan dobro informisani preduzetnik sa iskustvom ulaganja iz ove oblasti procenjuje da kineske kompanije koje se bave razvojem tehnologija za prepoznavanje lica poseduju milion puta više fotografija nego njihovi američki konkurenti.
U tehnologijama vezanim za govor i lingvistiku, Kinezi pobeđuju američke firme u svim jezicima – uključujući i engleski. Vodeći svetski startap za prepoznavanje glasa je kineski „iFlytek“. Njegova korisnička baza je 700 miliona, što je gotovo duplo veći broj od 375 miliona ljudi koji koriste Eplov „Siri“. Na takmičenjima iz performansi sistema, iFlytek redovno redovno pobeđuje timove iz Gugla, Majkrosofta, Fejsbuka, IBM-a i MIT-a, i to na svom sekundarnom jeziku (engleskom). Na Stenfordovom međunarodnom nadmetanju sposobnosti mašina da čitaju tekst, kineski timovi su osvojili tri od pet prvih mesta, uključujući i prvo. Baidu je razvio sistem prepoznavanja govora ravnopravan čovekovom, i to godinu dana pre nego što je Majkrosoft u tome uspeo.
Ko je bio glavni snabdevač američke vojske komrecijalnim dronovima do 2017. – kada su Sjedinjene Države zabranile nabavke od inostranih dobavljača? Proizvođač dronova iz Šenžena pod imenom DJI, koji kontroliše 70 odsto svetskog tržišta. Dronovi bi bili samo minijaturni hobistički helikopteri da nije elementarnog AI-ja, koji im pruža kompjuterski „vid“ kojim prepoznaju narkotike ili oružje, omogućavajući im da lete u organizovanim rojevima. Kao što je skorašnji napad na glavna saudijska petrolejska postrojenja pokazao, svet je tek počeo da otkriva bezbednosne posledice dronova koji koriste veštačku inteligenciju, leteći ispod dometa radara. Od pet svetskih brendova za komercijalne dronove, tri su kineska, samo jedan je američki.
Infrastruktura 5G će biti podloga koja će omogućiti AI-ju da prodre dublje u svakodnevni život, od automatizovanih automobila do pametnih naočara. Kineski Huavej je vodeći snabdevač ove telekomunikacione opreme u svetu. Ne samo da vlada kineskim tržištem, koje će biti najveće na svetu, nego njegovih 28 odsto udela u svetskom tržištu gotovo da su jednaki kombinovanom udelu njegova dva glavna konkurenta. Od vodeća četiri brenda koji će graditi 5G infrastrukturu, dva su kineska. Američkih je nula. Kineske firme su vlasnici duplo više patenata od suštinske važnosti za 5G nego američke firme. Dok ishod aktuelne kampanje američke administracije protiv Huaveja ostaje neizvestan, ova kompanija u isporukama 5G sistema daleko nadmašuje sve konkurente, a uz to i donosi na tržište 5G telefon godinu dana pre Epla – kompanije koja je izumela ajfon (prvi smartfon; prim. prev).
NEPRIJATNA ISTINA
Finansijska tržišta reflektuju ovu realnost. Pre pet godina, dve od dvadeset najvrednijih internet kompanija u svetu su bile kineske, a danas ih je devet. „Sedam giganata AI ere“ – Gugl, Amazon, Fejsbuk, Majkrosoft, Baidu, Alibaba i Tensent – su podeljeni na obe strane Pacifika. Od svakih deset dolara investiranih u AI tokom 2018. godine, pet je otišlo kineskim, a četiri američkim firmama. Od deset najvećih AI startapova u svetu, pola su američki, a pola kineski.
Kineske investicije u istraživanje i razvoj AI-ja su stigle do američkog nivoa, a to počinje da se oseća i u rezultatima. Neprijatna istina je da Kina postavlja intelektualni temelj za generacijsku prednost u AI-ju. Prema Alen institutu za merodavne ocene veštačke inteligencije, Kina će ove godine smeniti Ameriku na prvom mestu po broju citata u 50 odsto najcitiranijih radova o AI-ju. Sledeće godine će preuzeti vođstvo i u deset odsto najcitiranijih. A do 2025, Sjedinjene Države će pasti na drugo mesto u glavnih jedan odsto najcitiranijih radova (na svu sreću, u radovima u kojima je ostvaren naučni proboj, Kina ostaje iza). Na polju javnih patenata za AI tehnologije, Kina je nadmašila Ameriku 2015, a prošle godine je prijavila 2,5 puta više patenata nego Amerika. U najvažnijoj podgrupi razvoja mašina sposobnih za učenje – takozvanom „dubokom učenju“ (engl. „deep learning“) – Kina ima šest puta više patentnih publikacija nego Sjedinjene Države (sirove brojke, međutim, treba uzimati sa dozom rezerve, jer nisu svi patenti jednako vredni).
Kina snažno investira i u hardver. U 2001. godini, Kina nije imala niti jedan od 500 najbržih superkompjutera u svetu. Danas ih poseduje 219 (Amerika svega 116). Štaviše, dok su kineski superkompjuteri nekada zavisili od američkih poluprovodnika, njena najjača mašina današnjice napravljena je u celosti od procesora domaće proizvodnje.
Kao i olimpijski atletičari, naučnici iz oblasti AI-ja rado demonstriraju svoj napredak i veštinu na međunarodnim takmičenjima. Kako je ranije spomenuto, 2017. je „Dip majndov“ „AlphaGo Master“ pobedio najvećeg svetskog šampiona goa – Lija Sedola, i to čitavu deceniju pre nego što je prognozirano. Osam meseci kasnije, Tensentov sopstveni go program – nazvan „Fine Art“ – takođe je pobedio Sedola. A „Fine Art“ je pobedio uprkos tome što su Sedolu data dva poteza prednosti – što je hendikep koji „Dip majnd“ nije bio voljan da pruži.
Za to vreme, na Međunarodnom takmičenju vazduhoplovne robotike, svetskom takmičenju iz robotike sa najdužom tradicijom, sva tri najbolja učesnika prošle godine su bili kineski subjekti. A u najprestižnijem informatičkom nadmetanju za srednjoškolce iz celog sveta – Međunarodnoj olimpijadi iz informatike – Kinezi su osvojili 84 zlatne medalje, a Amerikanci 52.
Postizanje ovih uspeha na takmičenjima rezultat je investicija koje je Kina uložila u kultivaciju talenata. U slučaju AI, snaga mozgova je važnija od snage kompjutera. Kina godišnje proizvede četiri puta više „STEM“ studenata (akronim od reči „science, technology, engineering and mathematics“, odnosno „nauka”, „tehnologija”, „inženjerstvo” i „matematika”; prim. prev.) nego Sjedinjene Države (1.3 miliona nasuprot 300.000) i tri puta više informatičara (185.000 nasuprot 65.000). Na Američkoj skali vesti i svetskih izveštaja, kineski Univerzitet Sinhua je broj jedan u svetu u kompjuterskim naukama. Na svakih deset studenata koji doktoriraju u kompjuterskim naukama u SAD, troje su Amerikanci, a dvoje Kinezi. Pre tri decenije, samo jedan na svakih 20 kineskih studenata koji su studirali u inostranstvu se vraćao kući. Sada se u Kinu vraća četiri od pet studenata.
Kad su u pitanju kulturne razlike, mnogi Kinezi prihvataju ono što većina Amerikanaca smatra košmarom „države nadzora“. Čak i kod aplikacija koje će očigledno unaprediti javno zdravlje i sigurnost, Amerikanci su podjednako podeljeni na one koji su „veoma voljni“ i one koji su „veoma nevoljni“ da dele lične podatke. U Kini, voljni nadmašuju nevoljne u razmeri 5:1. Kako je kineski kolega obrazovan u Americi primetio, Kineze zbunjuje američko prihvatanje masovnih napada vatrenim oružjem svakog meseca isto koliko i Amerikance zbunjuje kinesko prihvatanje državnog nadzora koji njihove porodice čini bezbednim od takvih užasa.
AMERIČKE PREDNOSTI I PREPREKE
Kineska vlast, zakoni i regulative, javni stavovi o privatnosti i tesna saradnja između kompanija i državne vlasti – sve su to zelena svetla za razvoj AI. U Americi i Evropi sve blješti od žutih i crvenih svetala. Izjave predsednika Donalda Trampa o AI-ju su suštinski predstavljale puku retoriku. Za razliku od njega, kineski predsednik shvata materiju. AI je centralni stub njegove agende da „učini Kinu ponovo velikom“. U procesu koji pažljive posmatrače podseća na rukovodstvo Amazona i Gugla, on je definisao ključne indikatore performansi za razvoj ove tehnologije, obezbedio je masivne finansije za specifične projekte i učinio šta god je bilo moguće kako bi stvorio povoljne vetrove.
Gde god kineska država može da zaštiti kompanije (na domaćem tržištu), podrži nacionalne šampione (kroz subvencije i pristup vladinim podacima) i omogući vodećim AI korporacijama da vode glavnu reč – ona to i čini. Ambiciozni ciljevi po pitanju performansi su ono što stimuliše petnaest kineskih gradova sa populacijama od preko 10 miliona i sto gradova sa populacijama od preko miliona da se takmiče u upotrebi senzora u sklopu drumskih sistema (što će u budućnosti biti infrastruktura za automobile bez vozača), kamera u sastavu programa „oštro oko“ koji nadzire javnu i privatnu imovinu, te u spletu sličnih tehnologija kako bi nastali „pametni gradovi“.
Na svakom od ovih frontova postoje naravno i konkurentska razmatranja. Sveobuhvatnija procena bi zahtevala dublju analizu svake oblasti nadmetanja. Kako stvari trenutno stoje, očekujemo da će u narednoj deceniji Sjedinjene Države očuvati svoje vođstvo u preduzetničkom softveru (npr. poslovni alati poput automatskog izdavanja računa), naprednim poluprovodnicima i kvantnim kompjuterima.
Bez obzira na sve, procenjujući rivalitet u deceniji pred nama, smatramo da bi Sjedinjene Države i Kinu trebalo tretirati kao jednake takmace. Američke prednosti obuhvataju poziciju SAD kao pionira (dopuštanjem Fejsbuku i Guglu da dominiraju ne samo na unutrašnjim američkim tržištima nego u celom svetu), aktuelni kadar naučnih „superzvezda“, odnosno naučnika pomeraju granice istraživanja, sposobnost i odlučnost Silikonske doline da regrutuje 0.0001 odsto najsposobnijih pojedinaca od 7,7 milijardi ljudi na planeti i ekosistem koji aktivno podstiče pronalaske i inovacije.
Istovremeno, američki AI se suočava sa ozbiljnim preprekama, koje uključuju kulturu koja prioritetizuje privatnost u odnosu na bezbednost; nepoverenje u autoritete i vladu; nevoljnost kompanija da sarađuju sa američkim vojnim sektorom i obaveštajnim službama; disfunkcionalne javne politike koje koče regrutaciju i imigraciju; zakone koji otežavaju sakupljanje velikih podataka; i mogućnost dodatnih regulativa i antimonopolskih akcija protiv kompanija koje predstavljaju nacionalne šampione zaslužne za napredak Amerike na ovom polju.
Pri nadmetanju na duže staze, prednosti Kine proizilaze iz njene ogromne populacije (1.4 milijarde ljudi) koja pruža izvor podataka i talenata bez presedana, najvećeg tržišta na svetu i mogućnosti sakupljanja informacija od strane kompanija i vlade u okvirima kulture koja prioritetizuje bezbednost iznad privatnosti. Kineska posvećenost obrazovanju stvara armiju manje skupih radnika, voljnih i sposobnih da utroše značajno vreme u prečišćavanje setova podataka. Kineski univerziteti proizvode informatičare u višestruko većim brojkama od njihovih američkih konkurenata, a svi oni jedva čekaju da prave algoritme za rešavanje društvenih problema.
Kako je obim kvalitetnih podataka glavni faktor u primeni AI, Kina je postala Saudijska Arabija najvrednije robe 21. veka. Totalni obim stvorenih, uhvaćenih i kopiranih podataka u Kini je već sada daleko veći nego u Sjedinjenim Državama. Pored toga, ova zemlja ima biznismene gladne uspeha, kao što su Džek Ma iz Alibabe ili Poni Ma iz Tensenta; vladu koja vodi opštenacionalnu kampanju za pretvaranje Kine u svetskog lidera u veštačkoj inteligenciji; i nacionalnu svest da je došlo kinesko doba.
Grejem T. Elison je profesor državne uprave na Harvardovoj Kenedi školi. Bivši je direktor harvardskog Belfer centra i autor knjige „Osuđeni na rat: Mogu li Amerika i Kina da izbegnu Tukididovu zamku?“
Preveo Vladan Mirković
Izvor The National Interest
