Fond KKR postao većinski vlasnik Aksel Špringera

Komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji odobrila je ovu akviziciju, navodeći da ne postoje uslovi da kompanija ostvari monopolski status

Kupovinom oko 43 odsto nemačke kompanije Aksel Špringer, američki investicioni fond KKR postao je njen većinski vlasnik. Time je KKR postao i suvlasnik firme Ringier Aksel Špringer medija koja je prisutna na medijskom tržištu Srbije kao izdavač Blica, NIN-a, specijalizovanih magazina i nekoliko portala. Ovu kupovinu, vrednu skoro 3 milijarde evra, u decembru je odobrila i naša Komisija za zaštitu konkurencije. Aksel Špringer, izdavač brojnih medija poput tabloida Bild, dnevnih novina Velt, uticajnih portala Biznis Insajder i Politiko.eu, od avgusta 2019. više nije u većinskom vlasništvu porodice Špringer.

Kako je u avgustu preneo Rojters, iz američkog investicionog fonda KKR – koji je do prošle godine bio većinski vlasnik N1 kanala – saopštili su da su kupili 43,54 odsto udela, čime su pretekli vlasnicu Fride Špringer koja sada ima 42,6 odsto. Prema dogovoru, međutim, nijedna važna odluka ne može da se donese bez njene saglasnosti kako bi se „osigurao kontinuitet u vođenju kompanije“ osnovane 1946. godine i čija je vrednost procenjena na 6,8 milijardi evra. Jedan od glavnih razloga za kupoprodaju, kako su naveli iz ove kompanije, jeste njihova namera da postanu vodeći svetski provajder digitalnog sadržaja, u čemu KKR ima „značajnu ekspertizu“, te je zato postao njihov „strateški i finansijski partner“.

Aksel Špringer, zajedno sa švajcarskom kompanijom Ringier, poseduje Ringier Aksel Špringer medija koja preko više ćerki-firmi posluje i u Srbiji kao izdavač medija – nedeljnika NIN, dnevnog lista Blic, izdanja Blic žena, portala Blic onlajn, Noizz, Žena.rs, Puls onlajn, foruma Ana.rs, video platformi Blic TV i Clip.rs, magazina Original koji je pokrenula fondacija Novak Đoković i časopisa Elevate kompanije Er Srbija. Da bi mogli da uđu na tržište Srbije, KKR i Aksel Špringer tražili su odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije, koja je u decembru kupovinu odobrila ocenivši da „nijedno od društava KKR Grupe nije aktivno u Srbiji na istom tržištu kao Aksel Špringer“. Drugim rečima, Aksel Špringer neće imati monopol.

BORBA ZA PREVLAST
Kako stoji u rešenju Komisije, interne procene Ringier Aksel Špringera za 2018. godinu koje im je kompanija dostavila, pokazuju da u ukupnom broju prodatih dnevnih novina u Srbiji, Blic ima 10-20 odsto udela. Veći broj prodatih primeraka ima jedino Informer (20-30 odsto udela), dok su mu konkurenti Večernje novosti, Kurir, Srpski telegraf i Alo koji svi imaju po 10 do 20 odsto udela u ukupnom broju prodate štampe, dok Politika zauzima 5 do 10 odsto tržišta.

Kada je reč o periodičnoj štampi, odnosno specijalizovanim časopisima, nedeljnicima i slično, Aksel Špringer „drži“ čak 50-60 odsto tržišta u Srbiji, i to pre svega sa časopisima namenjenim ženskoj publici – Blic žena i Blic puls. Od ukupnog broja primeraka, časopisi ekonomske i političke sadržine, u koje spada i nedeljnik NIN, zauzimaju od 20 do 30 odsto udela.

Po broju prodatih primeraka u kategoriji ženskih časopisa, Ringier Aksel Špringer se u Srbiji takmiči sa izdanjima Kolor pres grupe u vlasništvu Velibora Đurovića i Roberta Čobana – Skandal, Svet, Star, Helou, Gloria, Stori – koja dominiraju na domaćem tržištu sa 50-60 odsto udela. Lepa i srećna, časopis koji izdaje Adrija medija grup Igora Žeželja, zastupljena je na tržištu sa 5-10 odsto udela. U segmentu časopisa sa ekonomskom i političkom sadržinom, konkurenti NIN-a su Nedeljnik (30-40 odsto tržišta), firme koje izdaju Pečat i Vreme imaju po 10-20 odsto udela, dok Publisher DOO, izdavač lista Ekspres, ima 5 do 10 odsto.

I na tržištu štampanja dnevnih novina, Ringier Aksel Špringer dominira sa svojom štamparijom APM Print koja štampa 70 do 80 odsto dnevne štampe – u manjoj meri za svoje potrebe (Blic), a u većoj meri uslužno (ovde se štampaju i Informer, Alo i Kurir). Konkurenti su im štamparija Borba – gde se od dnevnih novina štampaju Danas i Večernje novosti – kao i štamparija Politike, u kojoj se štampa istoimeni list. Obe zauzimaju po 10-20 odsto tržišta.

Prema podacima Ringier Aksel Špringera, ova kompanija ima i najveću zaradu od reklama u štampi (20-30 odsto od ukupne zarade), iza toga sa nešto manjom zaradom su izdanja Adrija medija grup i Kolor medija internešenel, dok firme koje su izdavači Srpskog telegrafa, Novosti i Alo najmanje prihoduju od reklama.

 

Autor Marija Vučić

 

Izvor raskrikavanje.rs, 23. januar 2020.

 

JUNAJTED MEDIJA OBRĆE MILIONE, A DOBIJA SUBVENCIJE OD SRBIJE
Finansijski izveštaj „Adrija Luksko grup“ iz Luksemburga, u okviru koje je Junajted medija, ali i firma SBB, pokazuju da ova preduzeća koriste benefite Srbije. Kako pišu Novosti, tako je SBB dobio podsticaje od Ministarstva finansija 2016. na 10 godina, ali iznos subvencija javnosti nije poznat.

Uz to, kompanija „Adrija Luksko“, u 2017. godini, dobija kredit od 60 miliona evra od Komercijalne banke, koja je u tom momentu bila finansijska institucija sa najviše nenaplaćenih kredita, navodi list. Ovo je, kako se dodaje, samo deo javnih i zvaničnih podataka, u okviru godišnjeg finansijskog izveštaja agencije za privredne registre u Luksemburgu koji je prošao kroz ruke revizora. Finansijski izveštaj jasno pokazuje i da je čista zarada kompanije „Adrija Luksko grup“ u 2016. godini bila 190.248.000 evra, dok je u 2017. ona bila 223.134.000 evra. Nejasno je zbog čega firma sa tako dobrim poslovanjem dobija podsticaje države Srbije, naročito što im je zarada za godinu dana porasla za 33 miliona evra, konstatuju Novosti.

I dok se bura oko sukoba izmedu „Junajted grupe“ i „Telekoma Srbija“ ne stišava, a rat se, čini se, najviše vodi oko sportskih kanala, sagovornik Novosti objašnjava da je „Adrija Luksko“, 2012. godine, kupovinom firmi IKO i „IKO Poland“ stekla pravo i na Sport klub.

To, međutim, nije na vreme bilo prijavljeno Komisiji za zaštitu konkurencije Srbije, iako je postojala obaveza. To je učinjeno na brzinu u decembru 2013. godine, kako bi kasnije mogla da bude odobrena najvažnija transakcija između Investicionog fonda KKR i „Slovenija broadbend“. Tada je bilo pitanje kako da se prijavi velika transakcija, kad nije bila prethodno prijavljena, manja, oko Sport kluba. Onda je Komisija, po hitnom postupku, u decembru 2013. godine odobrila uzimanje Sport kluba, a u februaru 2014. i spajanje KKR i „Mid Evropa“.

U obrazloženju su, takođe, ne tako transparentno, odobrili i preuzimanje kanala „Sinemanija“, „Junajted medija prodakšn“ i „Džet TV Šabac“, pišu Novosti. „Dok KKR nije ušao u ovu priču, bio je opšti haos oko prijavljivanja Komisiji za zaštitu konkurencije“, objašnjava sagovornik lista.

Nije Srbija jedina koja je kuburila sa operaterima i emitovanjem. Slovenačka Agencija za zaštitu konkurencije je zbog kasno prijavljene koncentracije izrekla novčanu kaznu u iznosu od 3,7 miliona evra, društvu „Junajted medija“, koja se odnosi na izdavanje televizijskih programa Sport klub. Ništa blaža nije bila ni Komisija za zaštitu konkurencije BiH koja je utvrdila da je „Junajted medija distribušn“, putem svog zastupnika, Sport klub Sarajevo, zloupotrebio dominantan položaj. Zbog toga ih je sud u BiH kaznio sa 250.000 konvertibilnih maraka.

 

Naslovna fotografija: REUTERS/Brendan McDermid

 

Izvor Tanjug/B92, 24. januar 2020.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u