U Crnoj Gori se danas brane i srpstvo i Evropa

Crna Gora danas brani svoju braću u Srbiji, naše Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku, kao i celu hrišćansku Evropu od besmisla u koji je zapala

Dame i gospodo, dobro veče. Braćo i sestre, pomaže Bog!

Namerno sam vas ovako pozdravio jer želim da se obratim svim delovima našeg društva. I prvoj i drugoj i trećoj i svakoj drugoj, na žalost, vrlo često podeljenoj Srbiji. A nama je sada potrebna samo jedna i nedeljiva!

Ono što se danas dešava u Crnoj Gori ne tiče se samo nas koji smo vernici SPC. To je pitanje svakog pravdoljubivog i poštenog čoveka. Svako ko u životu vrednuje dobro, bez obzira na veru i uverenje, mora podržati naš narod u Crnoj Gori u njegovoj pravednoj borbi za slobodu i odbranu verskog i kulturnog identiteta.

Naša braća i sestre danas daju primer kako se hrabrošću i zajedništvom bori protiv sile i nepravde. Crna Gora, kao i pre jednog veka na Mojkovcu, brani svoju braću u Srbiji, brani naše Kosovo i Metohiju, brani Republiku Srpsku, brani celu hrišćansku Evropu od besmisla u koje je zapala.

Već godinama ćutimo pred činjenicom da su u Crnoj Gori teško povređena sledeća ljudska prava i slobode srpskog naroda:

1. Sloboda misli, savesti i veroispovesti;

2. sloboda izražavanja;

3. sloboda okupljanja i udruživanja;

4. pravo na rad i jednak pristup javnim službama;

5. pravo na obrazovanje;

6. pravo na kulturni život, upotrebu jezika i pisma.

Ovaj zakon, koji su njegovi donosioci bestidno nazvali Zakonom o slobodi vjeroispovesti, protivan je pravu na imovinu, koje je osnovna civilizacijska tekovina, kao i pravu na pravično suđenje, koje je zagarantovano svim ratifikovanim međunarodnim konvencijama. On ukida pravo i pravdu, a uvodi zakon topuza i prekog suda.

Nije ni čudno što su moje kolege, studenti Pravnog fakulteta u Beogradu, prvi u Srbiji digli glas protiv ovog nakaradnog zakona, kojim režim u Podgorici pokušava da izbriše istorijsko pravo srpskog naroda. Oni bi manastire i crkve da pretvore u poslastičarnice i kockarnice, ali im mi to nećemo dozvoliti. Ti što bi danas da otimaju, potomci su onih što su srušili Njegoševu kapelu i na njenom mestu sazidali Meštrovićev kazamat.

Ali i tada kada je komunistička vlast okupila radnike da poruše Crkvu najvećeg srpskog pesnika, našao se jedan diskretni heroj – musliman iz Bjelog Polja Iso Mahmutović, koji je istupio i rekao: „Ja neću da rušim ničiju svetinju!“ Vidimo da i sada naša braća muslimani stoje uz nas u ovoj pravednoj borbi.

Članovi grupe „Beogradski sindikat“ Boško Ćirković Škabo i Feđa Dimović izvode pesmu „Dogodine u Prizrenu“ neposredno uoči tradicionalnog bogojavljenskog plivanja za časni krst, Podgorica, 19. januar 2020. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)

Pozivamo Beograđane da svojim potpisom podrže narodnu inicijativu za usvajanje Rezolucije o ugroženosti Srba u Crnoj Gori. Pozivamo i vlast u Srbiji Aleksandra Vučića da oštro osudi diskriminaciju nad srpskim narodom i srpskom Crkvom u Crnoj Gori, pa da nam tako dokaže da nije saučesnik Mila Đukanovića u otimanju naših svetinja. Pozivamo njegovu svetost patrijarha Irineja da povede litiju kroz Beograd i da se litije održavaju isto kao u Crnoj Gori dva puta nedeljno.

Naša braća i sestre u Crnoj Gori nisu više mogla zulum trpeti, pa su se digli, ali ne na oružje, nego na krstove i ikone. Duh njihovog zajedništva prenosi se na čitav srpski narod, ma gde god on danas živeo. Imao sam tu čast da zajedno sa mojom braćom iz Beogradskog sindikata budem na Bogojavljanje u Podgorici i učestvujem u liturgiji i litiji, zajedno sa vernim narodom i našim viteškim mitropolitom Amfilohijem.

Osetio sam taj duh slobode i bratske ljubavi, koji mi je dugo bio potreban. Mi smo ovde u Beogradu dugo bili u zimskom snu, u koji smo utonuli jureći materijalni uspeh, slušajući laži i obmane, boreći se isključivo za sebe i svoje porodice. Skrhani smo lažnim obećanjima, izneverenim očekivanjima i pogrešnim izborima. Naš narod u Crnoj Gori nas je probudio iz tog zimskog sna i pokazao nam put, a ja sam mu zbog toga od srca zahvalan.

Danas smo se ovde okupili svojom voljom kao slobodni ljudi. Nismo tu zbog izbora i političkih partija, ni zbog straha ili lične koristi, nisu nas organizovali na seminarima i u stranim ambasadama. Okupili smo se da odbranimo osnovne vrednosti na kojima počiva civilizacija. Okupili smo se da izrazimo solidarnost sa našim sunarodnicima u Crnoj Gori i da odbranimo svetinje.

Naša Crkva zaslužuje svu našu pomoć i podršku, jer je ona bila ta ujediniteljska snaga koja nas je održala kroz vekove ropstva i progona. U najtežim istorijskim trenucima Crkva je uvek bila uz narod i delila njegovu sudbinu. SPC je odigrala ključnu ulogu u borbi za nezavisnost srpskog naroda, jer – po rečima akademika Ekmečića – nezavisnost za naš narod na prvom mestu znači religijsku slobodu.

I danas, kao u vreme ustanaka, narod se ponovo okuplja oko crkava da odbrani tu skupo plaćenu slobodu. A ovu slobodu ćemo izvojevati ljubavlju i bratskom slogom, čovečnošću i požrtvovanjem, dobrotom i lepim vaspitanjem, molitvom i litijama, svi zajedno ujedinjeni u Hristu! Dogodine u Prizrenu!

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Milica Nikolić

 

Govor Feđe Dimovića na protestu podrške srpskom narodu i SPC u Crnoj Gori, održanom 31. januara 2020. godine ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu u organizaciji Studentskog kluba Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

 

Izvor Novi Standard

Politika
Pratite nas na YouTube-u