Da će se ovogodišnji Oskar „o jadu zabaviti“ ako južnokorejskom „Parazitu“ dodeli nagradu za film van engleskog govornog područja (sada je, u skladu sa novom političkom korektnošću, nagrada promenila ime i zove se „Oskar za međunarodni igrani film“ – kao da i svi drugi produkti u konkursu nisu međunarodni…), predvideli smo pišući ranije o ovom filmu jer, po svemu, „Parazit“ predstavlja potpunu negaciju svega što Holivud danas jeste. Nismo se, međutim, nadali da će osvojiti i dva najvažnija priznanja ovog, 92. holivudskog sajma – nagrade za režiju i najbolji film u celini! To već prevazilazi ono što se moglo očekivati, ali vremena se menjaju i Holivud je u vatrometu šljokica i konfeta, sa neizmernim zadovoljstvom, sam sebi sasuo na glavu kabao svetske nečisti.
Jer ovaj izvanredni film Bong Džun Hoa, kako smo rekli, ponire do same kloake jedne civilizacije ustrojene na prevari i obmani, na falsifikatima i patvorinama, na utvarama jednog izvitoperenog sveta. Što je i definicija samog Holivuda. Nema ni traga stvarnosti, a kamoli istini u ovoj mrtvaji. Ovde od početka do kraja haraju prevara i obmana. Štaviše, to su i jedini temelji na kojima počiva zdanje novog svetskog poretka kako su ga zamislile sve svetske vlade od Breton Vudsa naovamo. Vila na južnokorejskom Senjaku je potpuna slika globalnog ćorsokaka do koga je dovela pohlepa razularenog materijalizma, bahatog sticanja po svaku cenu i stotina miliona morona koji se tome klanjaju. U krvavom piru finala Zlatno tele kapitalizma izrasta u užasnu sliku Antihrista na vlasti. To su znaci globalne nesreće koja snalazi svet. Sada to priznaje i uvažena Akademija filmske umetnosti i nauke i dodeljuje „Parazitu“ više nego što je iko očekivao. Sada se Holivud utrkuje u prihvatanju radikalne kritike nekada rezervisane za underground. Kao Davos sa Gretom Tunberg, taj vašar postaje globalistički overground, novi vid političke korektnosti, što svedoči o neverovatnoj moći prilagođavanja. Holivud, naravno, očekuje da će mu ovakav mazohizam produžiti vek, kao što se već događalo u njegovoj stogodišnjoj istoriji. I kao što će se, po svemu sudeći, ponovo dogoditi.
Verovatno je najtužniji u onoj ludnici bio najznačajniji današnji američki reditelj Martin Skorseze, mada se grčevito smejao i svima pokazivao kako je bezbrižan i pun dobre volje. Njegov „Irac“ je, po parametrima režije, najbolji od svega što smo u ponudi za Oskara mogli da vidimo, ali je ostao bez zasluženog priznanja. Slično se dogodilo i daleke 1982, kada su Sidni Lumet i Pol Njumen bili nominovani za remek-delo „Presuda“ i to u pet kategorija, a otišli kući praznih šaka. Bila je to jedina dodela Oskara kojoj je vaš kritičar lično prisustvovao i mogao da se uveri da povoljna atmosfera, čak i konsenzus o vrednosti filma ne odlučuju na ovom vašaru taštine. „Presuda“ se učvrstila u pamćenju filmologa kao najbolji film tog doba, kao što će verovatno i „Irac“ obeležiti svoje vreme. „Parazit“, međutim, ostaje „film godine“, filmski zemljotres svetske magnitude, koji je uspeo da smoždi i Kan i Holivud.
Autor Božidar Zečević
Naslovna fotografija: AFP/Christophe Simon
Izvor Večernje novosti, 13. februar 2020.
