Prava boraca iz devedesetih biće zaštićena zakonom

Borci u ratovima devedesetih i 1999. imaće pravo na borački dodatak, na poseban penzijski staž, rešavanje stambenih potreba...

Afirmacija trajne vrednosti borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti i ustavnog poretka naše zemlje i prvi put jedinstveno uređenje boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, osnovni su ciljevi Predloga zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, rekao je juče resorni ministar Zoran Đorđević predstavljajući ovaj akt u Skupštini Srbije. Vladajuća koalicija hvali predloženo, dok radikali ocenjuju da su neka rešenja dobra, ali ističu da je vezivanje boračkog dodatka za najnižu penziju ponižavajuće.

Više od sat vremena Đorđević je obrazlagao predložena rešenja, pa je, između ostalog, naveo da je, što se tiče primanja, osnovna namera da se prava zadrže u istim iznosima koji su propisani važećim propisima, uz izvesno povećanje iznosa lične i porodične invalidnine. Prema njegovim rečima, uvodi se nova kategorija korisnika – borci u ratovima devedesetih i 1999, koji će imati pravo na borački dodatak, na poseban penzijski staž, rešavanje stambenih potreba, na boračku legitimaciju, na boračku spomenicu, prioritet u zapošljavanju, pravo na uniformu i naknadu pogrebnih troškova.

Istakao je da i druge kategorije dobijaju nova prava – pravo na porodičnu invalidninu članova porodice umrlog civilnog invalida rata prve grupe koji je koristio dodatak za negu i pomoć, pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina, a ostvario je pravo na penziju, kao i onog koji navršio 65 godinu i nije ostvario pravo na penziju. Naveo je i da se propisuje obaveza jedinice lokalne samouprave da najmanje 10 odsto od ukupnog broja stanova koji se grade za socijalno stanovanje, kao i 10 odsto od vrednosti udela planiranih investicija po projektima drugih oblika rešavanja stambenih pitanja, izdvoji za rešavanje potreba vojnih invalida, civilnih invalida rata, korisnika porodične invalidnine, boraca prve kategorije.

Prema ministrovim rečima, povećani su iznosi lične invalidnine svim grupama, kao i iznos lične invalidnine za 25 odsto najtežim invalidima, a promenjena je i osnovica za određivanje visine invalidnine, pa ona sada „predstavlja iznos prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji za mesec koji dva meseca prethodi mesecu u kome se ostvaruje pravo”. Zakonom su takođe propisani uslovi za sticanje statusa borca kao i za njihovo razvrstavanje u tri kategorije prema vremenu i teritoriji njegovog vojnog angažovanja.

U raspravi je general Božidar Delić (SRS) rekao da se na zakon dugo čekalo i da radikali imaju suštinsku primedbu navodeći: „Mi smatramo da u ovom zakonu nije trebalo da se nađu civilni invalidi rata i civilne žrtve rata, one već imaju svoj zakon. Borci i porodice palih boraca su nacionalna kategorija i svoja prava ostvaruju kao nacionalno priznanje. Civilni invalidi rata i civilne žrtve rata su socijalna kategorija i oni prava ostvaruju u zavisnosti od ekonomske moći države.” Kazao je da su borci u dosadašnjim zakonima uvek bili u naslovu zakona, ali ni u jednom članu zakona, istakavši da su sada navedeni u više članova, kojima su im data neka prava.

Prema Delićevim rečima, deo zakona koji se odnosi na ratne vojne invalide i porodice poginulih boraca je „izvanredan, otklonjene su neke stvari na koje smo imali primedbe, ali kad se sve pogleda data su im prava koja baš i ne zahtevaju neke materijalne troškove države – tako su veterani dobili pravo na uniformu, koju će ministar propisati, ali će je nabavljati o sopstvenom trošku”. Delić je kazao da je osnovica za izračunavanje boračkog dodatka „u neku ruku uvredljiva”. Dodao je: „Osnovice za dodatak svih drugih kategorija su prosečna plata u Srbiji, a za borački dodatak to je najniža penzija, koja iznosi 13.000 dinara, a treća kategorija će dobijati 60 odsto, znači 7.000 dinara. Uz to su postavljeni rigorozni uslovi za ostvarivanje tog prava.”

MALI: VEĆA ODGOVORNOST PRIREĐIVAČA IGARA NA SREĆU
Veći stepen društvene odgovornosti priređivača igara na sreću, stvaranje neophodnih uslova za uvođenje naprednijeg sistema nadzora, odnosno kontrole ostvarenog prometa čime se omogućava smanjenje sive ekonomije, ciljevi su Predloga zakona o igrama na sreću. To je juče rekao ministar finansija Siniša Mali predstavljajući ovaj akt poslanicima u parlamentu.

 

Autor Mirjana Čekerevac

 

Naslovna fotografija: Fejsbuk/Na braniku Otadžbine

 

Izvor Politika, 26. februar 2020.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u