Kada se prodaja Komercijalne banke privodi kraju i kada je izvesno da će je kupiti Nova Ljubljanska banka (NLB), kao jedan od najčešćih argumenata protiv te kupovine navodi se da nama nije u interesu da jedna državna banka kupi našu, takođe državnu banku. Pritom se zaboravlja da NLB nije više u većinskom državnom vlasništvu, i to od kraja 2018. godine.
Trenutna vlasnička struktura kaže da Banka Njujork Melon ima 62,32 odsto akcija, a da drugi deoničari, čija imena nisu navedena na sajtu banke, imaju 12,68 odsto. Republika Slovenija ima 25 odsto deonica. Međutim, Banka Njujork Melon je samo zastupnik pojedinačnih akcionara, nešto kao zbirni kastodi račun, kakav postoji i u strukturi vlasništva domaćih preduzeća i banaka. Na sajtu NLB-a je navedeno da Njujork Melon zastupa Brandes investment partners, Evropsku banku za obnovu i razvoj i Šroders. Njihovi udeli unutar ove njujorške banke na zvaničnom sajtu nisu naznačeni.
Kada se pogleda vlasnička struktura, interesantno je da će EBRD, koji više nije akcionar Komercijalne banke, jer ga je država isplatila, ponovo postati njen deoničar preko akcionarstva u NLB-u. Prema informacijama iz medija, kupili su 7,1 odsto akcija NLB-a. Na prodaju većinskog državnog udela Nova Ljubljanska banka se obavezala nakon što joj je Evropska komisija odobrila dokapitalizaciju. Naime, Evropska komisija je 2013. dozvolila da slovenačka država svojim sredstvima dokapitalizuje NLB, a da se to ne računa kao kršenje evropskih pravila o konkurenciji i ne tretira kao nedopuštena državna subvencija, ali samo pod uslovom da se većinski državni paket banke proda, kako bi ona mogla da se restrukturira i postane dugoročno održiva.
Slovenačka država je u nekoliko navrata morala da upumpa kapital u NLB, jer je ova banka, stručno rečeno, bila potkapitalizovana, odnosno nedostajao joj je kapital. Reč je o sumi od oko dve milijarde evra. Slovenci su se dugo opirali prodaji banke, ali na kraju nisu imali kud. Prvo su prodali udeo od oko 60 odsto akcija, a prošle godine i ostatak, da bi ispunili uslov Evropske komisije o učešću od 25 odsto. Prodajom akcija slovenačka država je inkasirala oko 780 miliona evra. Nakon toga, akcije NLB-a počele bi da se kotiraju na berzama u Ljubljani i Londonu.
Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, kaže da su Slovenci verovatno izabrali za prodaju model inicijalne javne ponude, odnosno prodaju na berzi, jer su znali da će akcije kupiti veliki broj investitora, te da će samim tim uticaj slovenačke države, s manjinskim paketom od 25 odsto akcija, ostati veliki.
– Sasvim bi drugačija situacija bila da je celokupan paket od 75 odsto akcija kupila jedna inostrana banka koja bi u skupštini akcionara bila dominantna u odnosu na sadašnju strukturu, gde se naspram slovenačke države nalazi mnoštvo pojedinačnih investitora. Mogla je i naša država da izabere takav model privatizacije, pa i da zadrži manjinski vlasnički udeo, ali očigledno nije postojala volja za bilo kakvu drugu strategiju. Moglo bi se reći da je to i logična posledica situacije gde je tržište kapitala urušeno, u velikoj meri usled nespremnosti države da podrži njegov razvoj. Ovako, i sama prodaja bi mogla da se oceni kao iznuđeno i jedino ispravno rešenje, jer su državne banke u prošlosti listom pravile gubitke, koji su premašili milijardu evra, premda bilans državnog menadžerisanja bankama nikada zvanično nije objavljen. Ovim putem bi verovatno išla i Komercijalna banka da nije bilo dve ogromne dokapitalizacije vredne 220 miliona evra od strane inostranih fondova i države – kaže Gujaničić.
Ako ima neke sličnosti između Komercijalne banke i NLB-a, onda je svakako reč o tome da su obe državne banke bile potkapitalizovane. Podsećanja radi, još 2006. EBRD je ušao u vlasničku strukturu Komercijalne banke dokapitalizacijom 70 miliona evra. Tri godine kasnije, EBRD je dodao još 50 miliona evra u kapital ove banke. Prosta računica pokazuje da je ulaganjem u Komercijalnu zaradio, jer im je država prošle godine isplatila oko 150 miliona evra. Tako je bilo ugovoreno takozvanom put opcijom, u slučaju da ne bude postignuta dobra cena ili da država odustane od prodaje.
Autor Jovana Rabrenović
Naslovna fotografija: REUTERS/Brendan McDermid
Izvor Politika, 27. februar 2020.
