Nakon ubedljive pobede Džoa Bajdena u Južnoj Karolini u subotu, i brzog povlačenja Toma Stejera, „gradonačelnika Pita“ Butidžidža i senatorke Ejmi Klobučar, na redu je odlučujući dan trke za demokratsku nominaciju, „super utorak“.
Danas se u u četrnaest saveznih država – uključujući Kaliforniju i Teksas i države sa velikim brojem delegata Kolorado, Severnu Karolinu i Virdžiniju – održavaju unutarstranački izbori, na kojima će biti izabrano 40 odsto delegata za demokratsku konvenciju.
Veliko je pitanje kako će Demokratska stranka, stranka različitosti, američka „progresivna“ stranka, sveobuhvatna stranka ljudi svih boja, Afroamerikanca, azijskih Amerikanaca i Hispanoamerikanaca, stranka žena i LGBT populacije, izgledati na kraju ovog dana.
PODRŠKA BAJDENU – ILI ODMAZDA
Od 24 kandidata koji su tražili nominaciju 2019. godine, svi crni kandidati kao što su senatori Kori Buker i Kamala Heris i bivši guverner Masačusetsa Deval Patrik su eliminisani. Jedini azijski Amerikanac, Endrju Jang, je odustao. Hispanoamerički kandidat, Džulijan Kastro je odavno odstupio. Osvojivši samo dva odsto crnačkih glasova u Južnoj Karolini, tridesetosmogodišnji gej kandidat Pit Butidžidž je odustao.
Nakon Južne Karoline, poslednje dve žene u trci, Elizabet Voren i Ejmi Klobučar, stavljene su pod pritisak demokratskog establišmenta koji se nalazi u panici. Da učine šta?
Ove senatorke su morale da žrtvuju svoje nade i snove kako bi doprinele zaveri establišmenta da se spreči nominacija beskompromisnog progresivca koji je vodio najbolju i najhrabriju kampanju u ovoj izbornoj godini – Bernija Sandersa.
Klobučar se spakovala i otišla u ponedeljak. Vorenova se jedva drži. Pa ko je onda ostao u igri za demokratsku nominaciju u ovoj prvoj martovskoj nedelji? Tri potencijalna kandidata. Sva trojica su stariji belci – Džo Bajden, Berni Sanders i Majk Blumberg. Sva trojica bi, ukoliko budu nominovani i izabrani, proslavili svoj 80. rođendan u Beloj kući. Ultimatum establišmenta glasi: Svi se bacite na program razbijanja Bernija i podrške Džou ili ćete se suočiti sa odmazdom.
Čime je to establišment prestravljen? Situacijom u kojoj bi Sanders osvojio nominaciju, a potom bio razbijen od strane Donalda Trampa u novembru. I ne samo da će Bela kuća biti izgubljena, već će i sve nade za osvajanje Senata i blokiranje Trampovih kandidata za Vrhovni sud u drugom mandatu takođe biti izgubljene.
I ne samo da će Senat biti izgubljen, već bi i Predstavnički dom, na čijem čelu se nalazi Nensi Pelosi, takođe mogao pasti u ruke republikanaca. Ni tu nije kraj, budući da bi i stotine kandidata za niže pozicije takođe mogle biti izgubljene, što bi Republikanskoj stranci omogućilo da ima bolju početnu poziciju u borbi za kongresna mesta u različitim distriktima tokom naredne decenije.
Kod demokrata postoji strah od ponavljanja bučnih 20-ih godina i ere Harding-Kulidž (1920-te godine se u konzervativnim krugovima u SAD smatraju politički najuspešnijom decenijom; prim. prev.)
A ako trampovci vode glavnu reč u Republikanskoj stranci, a populistička levica „ludog Bernija“ dominira Demokratskom strankom, šta se dešava sa agendom establišmenta?
SUDBONOSNI DAN
Današnji dan obećava da će biti jedan od sudbonosnih u istoriji Demokratske stranke, i pružiće odgovore na mnoga pitanja:
Da li će Sanders pridobiti dovoljno delegata da stekne nenadoknadivo vođstvo u trci za nominaciju? Ili će imati dobru premda ne i sjajnu noć, osvajajući većinu država, ali ne i dovoljno veliki broj delegata kako bi dosegao 50 odsto pre konvencije u Milvokiju?
Što se tiče gradonačelnika Majka Blumberga, koga su pozivali da se povuče i podrži Bajdena pre nego što je dobio prve prinose na svojih 500 miliona dolara uloženih u kampanju, danas ćemo saznati šta je kupio sa tih pola milijarde. Ako njegov učinak bude razočaravajući, da li će podleći establišmentu i pristati da saučestvuje u sabotaži Sandersove kandidature?
Što se tiče Bajdena, pitanja su jasna i ključna: Da li će se momentum od subotnje pobede zadržati i ponoviti u Alabami i drugim južnim i pograničnim državama u kojima je udeo Afroamerikanaca u demokratskom elektoratu sličan onom u Južnoj Karolini?
Da li će današnji dan dovesti do kristalizacije koju priželjkuju Bajden i establišment i učiniti da trka za kandidaturu preraste u trku između Bajdena i Sandersa, pri čemu bi obojica otišli na konvenciju sa velikim brojem delegata, ali nijedan sa većinom?
Establišment sada želi da se prvi krug glasanja završi bez Sandersove nominacije, da obavezani delegati (delegati na nacionalnoj stranačkoj konvenciji koji su obavezani da glasaju u skladu sa željom birača u svojim okruzima, prim. prev.) budu oslobođeni te obaveze, te da superdelegati (neizabrani delegati koji mogu slobodno podržati bilo kojeg kandidata za predsedničku nominaciju na nacionalnoj stranačkoj konvenciji, prim. prev.) glasaju u drugom krugu, a sve to kako stranke ne bi pala u ruke ljutitom sedamdesetogodišnjem socijalisti.
Za demokratski establišment ulozi ne mogu biti veći. Zbog toga oni nakon Bajdenove ubedljive pobede u Južnoj Karolini ne skrivaju svoje namere i zahteve: Sandersu mora biti uskraćena nominacija, a jedini ko u tome može imati uspeha je Džo Bajden. Bajden je možda osvojio Južnu Karolinu bez direktne podrške afroameričkog kongresmena-veterana Džima Klajburna. Ali upravo njegov blagoslov je Bajdenu omogućio ubedljivu pobedu.
A ako bi Bajden danas pobedio u Alabami i drugim državama, glavni faktor njegove pobede biće ubedljiva pobeda u Južnoj Karolini i podrška koju je dobio od Afroamerikanaca. Ukoliko Bajden osvoji nominaciju, što je još uvek na dugom štapu, u političkom smislu biće dužan do guše.
Očekujte od Bajdena da stavi neku Afroamerikanku na svoju listu.
Preveo Radomir Jovanović
Izvor Buchanan.org
