Savetnici Merkelove i Makrona stižu u Prištinu

Pozivajući se na svoje izvore, Ekspres piše da će u Prištinu doći Jan Heker iz kabineta nemačke kancelarke i Emanuel Bone iz tima predsednika Makrona

Francusko-nemačka delegacija, koju čine savetnici kancelarke Angele Merkel i predsednika Francuske Emanuela Makrona, trebalo bi naredne sedmice da poseti Prištinu, piše prištinska Gazeta Ekspres.

Pozivajući se na svoje izvore, Ekspres piše da će u Prištinu doći Jan Heker iz kabineta nemačke kancelarke i Emanuel Bone iz tima predsednika Makrona. Ovaj medij je s tim u vezi uputio pitanja kabinetu Merkelove, ali Berlin, kažu, nije ni potvrdio, ni negirao mogućnost ove posete. „U principu, ne dajemo informacije o dnevnom redu kancelarskih savetnika“, rekao je portparol kancelarije Merkel, piše Ekspres.

Kao dva glavna razloga posete izaslanika Merkelove i Makrona navode se nastavak dijaloga sa Beogradom o normalizaciji odnosa i ukidanje taksi na srpske i proizvode iz BiH Ekspres podseća da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ranije najavio postepeno i uslovno ukidanje taksi, najpre na sirovine, a od prvog aprila i na sve druge proizode na 90 dana, ukoliko Beograd prekine kampanju odpriznavanja Kosova. Vlada kancelarke Merkel takvu Kurtijevu odluku smatra prvim korakom ka potpunom ukidanju taksi, što je krajnji cilj.

S druge strane, Makron se zalaže za potpuno i bezuslovno ukidanje taksi i izražava spremnost da organizuje samit u Parizu o nastavku dijaloga. Podsetimo, Amerikanci su već izvršili žestok diplomatski pritisak na Prištinu da ukinu takse centralnoj Srbiji.

 

Izvor Sputnjik, 05. mart 2020.

 

BOREL: DIJALOG O KOSOVU NASTAVITI POD OKRILjEM EU
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel izjavio je da se zalaže za nastavak dijaloga Srbije i Kosova pod okriljem EU i da je dobrodošao svaki angažman u podršci takvom dijalogu, i zemalja članica i međunarodnih partnera. U intervjuu za hrvatski portal Euraktiv, Borel je ponovio da je područje Zapadnog Balkana prioritet za EU i za njega lično. „U ulozi posrednika predan sam podupiranju napretka u dijalogu pod okriljem EU. Kako bih ojačao svoj angažman i napore, odlučio sam imenovati posebnog predstavnika za dijalog i Zapadni Balkan“, rekao je Borel.

Na pitanje da li je zabrinut zbog uplitanja SAD u odnose Kosova i Srbije i da li se time gubi uticaj Brisela u regionu, Borel je odgovorio da je dobrodošao angažman svakoga ko hoće da podrži dijalog pod okriljem EU. „Radimo sa svim partnerima, situacija i dalje zahteva napore svih koji žele postići isti cilj – prosperitet ljudi u tim zemljama kao i njihovu evropsku perspektivu“, rekao je Borel, koji u Zagrebu učestvuje na sastancima ministara spoljnih poslova i ministara odbrane članica EU.

Povodom odluke Ankare da otvori granice za migrante, Borel je rekao da se sporazum EU i Turske mora poštovati i da je EU na svim nivoima angažovana u pružanju pomoći Grčkoj i Bugarskoj u rešavanju situacije. „Moja je poruka jasna: potrebna nam je hitna deeskalacija i trajni prekid vatre. Patnja ljudi mora prestati. A EU mora osigurati da naš kolektivni postupak ima najveći mogući uticaj ako želimo efikasno rešiti krizu“, rekao je šef evropske diplomatije.

Borel je trećeg i četvrtog marta boravio u poseti Turskoj, a situacija na grčko-turskoj granici je tema razgovora i vanrednog sastanka ministara spoljnih poslova članica EU u Zagrebu. „U Ankari sam razgovarao s turskim vođstvom i jasno sam im rekao: ‘Imamo zajednički interes da završimo sukob u Siriji. Samo će tako biti moguće privesti kraju patnje civila i pomoći rešavanju najvećih izazova pred kojima sada stoji Turska. Jačanje pritiska na granici EU s Turskom i jednostrane akcije Ankare neće doneti nikakva rešenja'“, izjavio je Borel. Kada je u pitanju novi predlog budžeta za evropsku odbranu, Borel je ocenio da EU treba preuzeti veću odgovornost za svoju sigurnost.

„Imamo nekoliko kriza koje plamte u našem susedstvu i šire. To traži zajedničko delovanje. Ako ne delujemo, drugi će i ne uvek na način koji odgovara našim interesima“ kazao je Borel. Jedan od glavnih izazova s kojima će se EU suočavati u budućnosti su kibernetičke i hibridne pretnje, rekao je Borel i dodao da se mora razviti zajednički pogled na nove pretnje i zajednička strategija reagovanja.

 

Naslovna fotografija: Sean Gallup/Getty Images

 

Izvor Beta/N1, 05. mart 2020.

Pratite nas na YouTube-u