Profesor Darko Tanasković, povodom migrantske krize kaže da iako Srbija nije na „prvoj liniji fronta“, mora biti spremna i odlučna u nameri da zaštiti granice. On smatra da milioni migranata neće krenuti ka državama EU, ali da je i stotinak ili nekoliko stotina hiljada dovoljno ozbiljan i teško rešiv problem. „Izgleda da se to počinje krajnje ozbiljno shvatati u Evropi. Videćemo može li EU u vezi sa ovim vitalnim pitanjem ostvariti potreban stepen političkog jedinstva, a naročito akcione sposobnosti. Od toga zavisi da li će se Srbija naći u većim teškoćama“, rekao je Tanasković u intervju za Novosti.
On kaže i da mu je blizak stav vlade Grčke da turska odluka o propuštanju migranta ka Evropi i to rutom kroz Grčku nije u suštinskoj vezi sa zbivanjima u Idlibu, već da je zaoštravanje na sirijskom frontu samo neposredan povod za „aktiviranje ove mere iz ucenjivackog arsenala Ankare“. S druge strane, kako primećuje, ne treba gubiti iz vida da Turska ima ogroman problem sa milionima migrana i da za tu dimenziju situacije niko na zapadu nije iskazao stvarno razumevanje.
Izvor Tanjug/B92, 08. mart 2020.
TANASKOVIĆ OTKRIVA ŠTA PAPA MISLI O SPORNOM ZAKONU
Vatikan ima ozbiljne rezerve prema Zakonu o slobodi veroispovesti i smatra da treba postići saglasnost svih pripadnika pravoslavlja u Crnoj Gori, rekao je Darko Tanasković, bivši ambasador u Vatikanu, Turskoj i pri UNESKO, na predavanju „Geopolitika pape Franje“ u Srpskoj kući u Podgorici.
„Oni su to i saopštili, diplomatski i uglađeno, kada je premijer Duško Marković krajem prošle godine bio u poseti Vatikanu. Posle te posete je sasvim jasno da nije dobio ono što je tražio u smislu podrške za zakon. Ali je on to zato pokušao da kompenzuje izjavom da će papa ove godine posetiti Crnu Goru“, kazao je Takasković.
NI PODRŠKE ZAKONU, NI OBEĆANjA DA ĆE PAPA POSETITI CG
Međutim, profesor je dodao da su se, po onome što on zna, stvari drugačije odvijale. „Naime, prilikom sastanka, premijer Marković je ponovio ranije upućen poziv svetom ocu da poseti Crnu Goru. To što je kasnije protumačeno kao da će on doći ove godine sadržalo se u jednoj vrlo kratkoj rečenici – „Si, vero“(Da, doći ću)“.
„Nigde u zvaničnom saoštenju Svete stolice nije stajalo ništa o tome da će papa doći, tako da se na kraju ispostavilo da se jedino u Podgorici zna da će papa doći iduće godine, dok to u Vatikanu nije nikome bilo poznato“, pojasnio je Tanasković, i dodao da je uzimajući u obzir evoluciju situacije teško zamislivo da je papa uopšte imao ideju da dođe u Crnu Goru.
Tanasković je podsetio da je i predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači pričao nešto slično, te da je godinama dolazio u Vatikan i govorio da se papa sprema da uvaži kosovsku nezavisnost, prizna Kosovo i dođe u Prištinu, ali da „od toga, kao što vidimo, nema ništa“.
Inače, da odnos Vatikana prema pitanju tzv. CPC nije od juče govori i epizoda koje se prisetio Tanasković kad je svojevremeno, kao ambasador, bio prisutan kada je Svetozar Marović kao predsednik Srbije i Crne Gore bio u poseti Vatikanu na razgovoru kod kardinala Soldana, tadašnjeg državnog sekretara Svete stolice.
„Soldano u jednom trenurku rekao: Dobro, imate taj problem sa dvema pravoslavnim crkvama u Crnoj Gori, i kako to sada mislite da rešite – na šta je vrlo nediplomatski tada uskočio tadašnji apostolski nuncije u Beogradu i rekao: eminencijo, molim vas nemojmo da trošimo vreme na tu temu. To nije nikakva crkva, to je jedna grupa mangupa, i nemojte o tome da razgovarate“, kazao je Tanasković.
PAPA PROTIV KANONIZACIJE STEPINCA
Tanasković je prokomentarisao i zahteve za kanonizaciju kardinala Aloizija Stepinca uz opasku da naša braća u Hrvatskoj zanemaruju jednu bitnu činjenicu, a to je – da papa nije samo katolik već i hrišćanin, te da je prilično naivno očekivati da bude „hrvatski katolik ali ne i hrišćanin“.
Pojasnio je i da kanonizacija Alojzija Stepinca nikako nije u interesu pape jer bi ona dovela do paralize odnosa sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a onda i sa pravoslavnim svetom, što nije dobro, naročito nakon papinom sastanka u Havani sa ruskim patrijarhom Kirilom gde je, kako je konstatovao Tanasković, kada je papa, očigledno, razmišljao o nekim mnogo širim projektima.
Naslovna fotografija: AP Photo/Giannis Papanikos
Izvor Sputnjik/Večernje novosti, 07. mart 2020.