Povratak Boga u ruski ustav

Rusi se nikada nisu u potpunosti odrekli Tvorca. Čak ni „bezbožna petoletka” (1932–1937), sprovođena pod parolom „zaboraviti i samo ime Boga”, nije dala ozbiljnije rezultate

Bog se vraća u živote Rusa. Posle decenija svojevrsnog „izgnanstva” nakon pobede socijalističke revolucije novembra 1917, Svevišnji ponovo zauzima mesto koje mu je kroz vekove obezbedio religijski i duhovni razvoj dotadašnje moćne carevine. Ukratko, Bog se vraća u Ustav Ruske Federacije.

U izmenama Ustava RF koje je najavio šef države Vladimir Putin, pominje se i – Bog. „Ruska Federacija, objedinjena hiljadugodišnjom istorijom, čuvajući sećanje na pretke koji su nam prenosili ideale i veru u Boga, kao i kontinuitet razvoja ruske države, prepoznaju njeno istorijsko jedinstvo”, piše u Putinovom amandmanu koji je pročitao predsedavajući Donjeg doma ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin.

Rusi se nikada nisu u potpunosti odrekli Tvorca. Čak ni „bezbožna petoletka” (1932–1937), sprovođena pod parolom „zaboraviti i samo ime Boga”, nije dala ozbiljnije rezultate. Iako je u tom periodu na teritoriji SSSR-a zatvoreno 95 odsto crkava i pohapšeni su skoro svi arhijereji, prema rezultatima popisa iz 1937, koji čak nije bio anoniman, trećina gradskog i dve trećine seoskog stanovništva izjasnili su se kao – pravoslavci.

Od tada do danas velika država je prošla kroz mnogo turbulencija. Kad je bilo najteže, poziv crkvi da da svoj doprinos zajedničkoj borbi i izlasku iz muka nije izostajao. Pokazalo se to i u noći između četvrtog i petog septembra 1943, kada je Josif Visarionovič Staljin, 25 godina nakon raskida s crkvom, prvi i poslednji put u svom životu primio u Kremlju najviše predstavnike ruske crkve, s budućim patrijarhom, tada mitropolitom moskovskim i kolomenskim Sergejem Starogradskim. Da li se generalisimus u najtežim trenucima po zemlju pokajao, ili je shvatio da ogroman prostor, do tada oslobođen od nemačkih zavojevača, u nedostatku lokalnih vlasti može istinski da kontroliše samo crkva, nikada nije obelodanjeno. Kao ni to o čemu se u Kremlju razgovaralo do duboko u noć.

Pre toga, četvrtog aprila 1942, na Uskrs, u Moskvi je prvi put od početka rata ukinut policijski čas, tako da su stotine hiljada žitelja sovjetske prestonice mogle da prisustvuju bogosluženju. Punih 25 godina po „ukidanju Boga” ljudi su mogli bez straha da odu u crkvu i pomole se za dobrobit svoju, svojih najbližih i zemlje koju brane. Pre nekoliko dana oglasio se i Genadij Zjuganov, predsedavajući Centralnog komiteta Komunističke partije Ruske Federacije. Po njegovom mišljenju, „lik Božiji odgovara osnovnim moralnim i duhovnim vrednostima ruske države”, i nema prepreka tome da se on uvrsti u ustav zemlje. Ovaj stav izazvao je salvu negodovanja među članstvom KPRF i pripadnicima drugih levih partija, dok su neki Zjuganova čak nazvali – kukavicom.

Ali, kako piše Mihail Tjurenkov, ni tvrdnja da je sve komuniste iz vremena Velikog otadžbinskog rata moguće smatrati „bezbožnicima” nema pravo uporište. Na arhivskim filmskim snimcima iz tog doba zabeležene su scene u kojima se vide sovjetski oficiri kako se mole u crkvama. Poznato je i da je među visokim partijskim činovnicima bilo takvih koji su tajno krstili svoju decu ili sklapali brakove pred oltarom. Autor navodi i da mu je Andrej Brežnjev, unuk sovjetskog predsednika Leonida Brežnjeva, pričao kako su se u njihovoj porodici na svaki Uskrs farbala jaja i pekli uskršnji kolači.

Ukratko, Bog nije stran nikome u Rusiji. Pominju ga i u himni. „Mislim da u tome nema ničega pogrešnog. Sumnjam da postoji iko ko bi pri izvođenju svečane pesme bio na bilo koji način pogođen time što se u njoj pominje Bog”, preneo je portal „Njuz” reči Valerija Fadejeva, predsedavajućeg predsedničkog Saveta za prava čoveka.

Predlog za povratak Boga u ruski Ustav izneo je prošlog meseca i prvi čovek Ruske pravoslavne crkve, patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril: „Molimo se, radimo na tome da se u našem osnovnom zakonu spomene i Bog. Jer, većina ruskih građana veruje u Boga. Ne mislim samo na pravoslavne, mislim i na muslimane i mnoge, mnoge druge. Ako u himni stoji ’štićena Bogom, rođena zemljo’, nema razloga da to isto ne bude zabeleženo i u Ustavu”.

 

Autor Slobodan Samardžija

 

Naslovna fotografija: Tviter

 

Izvor Politika, 09. mart 2020.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u