Mučne scene u Njujorku, hoće li SAD izbeći scenario od 100.000 mrtvih? (FOTO, VIDEO)

Tela u kamione-hladnjače već danima ubacuju viljuškarima, rekli su nadležni i precizirali da će svaki od 85 kamiona primati 40 tela

U SAD trenutno, kako govore zvanični podaci, koronavirusom zaraženo je 163.429 lica, broj umrlih je nadmašio 3.000, a po broju inficiranih na prvom mestu je država sa više od 66.000 zaraženih i umrlih 1.243, gde je danas tokom šest paklenih sati – na manje od tri minuta umirao jedan čovek. Stepen umiranja je i razlog što su tela preminulih u stanovima ostajala i 24 sata, pre nego što bi ih nadležni odneli, pa je zato u Veliku jabuku, epicentar pandemije, poslato i 85 hladnjača za smeštanje tela.

Tela u kamione hladnjače već danima ubacuju viljuškarima, rekli su nadležni i precizirali da će svaki od 85 kamiona, koje će obezbediti FEMA – Federalna agencija za upravljanje u vanrednim stanjima, primati 40 tela, a što će kapacitete grada u mrtvačnicama povećati sa 3.500 na 7.000. Tela će biti skladištena i u čuvenom Medison skver gardenu, višenamenskoj dvorani koja je bila meka košarke, i u kojoj su nastupale brojne svetski poznate zvezde a na primer Erik Klepton je u njoj proslavio 70 rođendan.

Očekuje se da će u grad stići i vojnici koji će pomagati u mrtvačnicama i pri sahranjivanju. Grad je nabavio još 45 hladnjača, jer su potrebe ogromne, pre izbijanja virusa korona tom gradu sa 8,7 miliona stanovnika bilo je dovoljno 900 mesta u mrtvačnicama. Mediji prenose i da se u proseku između 12 i 14 sati čeka da kada neko umre kod kuće ili van bolnice dođu po telo.

Bez obzira na ovako tešku situaciju, što se virus širi kao požar, u Njujorku gužve ne prestaju, socijalna distanca se krši na svakom ćošku, i kada mora, kao u metrou, i kada ne mora, a jedna od takvih slika viđena je danas na Menhetnu, kada je u luku uplovio Konfort – vojna bolnica sa 1.000 kreveta i 12 operacionih sala i 1.200 ljudi koji rade na njoj. Ljudi su se gurali, skoro pa i penjali jedni drugima na leđa da bi kroz ogradu napravili sliku broda koji treba da pomaže ljudima kojima je pomoć neophodna, a nisu oboleli od virusa korona.

Medicinska radnica gleda kroz šator postavljen ispred jedne od njujorških bolnica za testiranje na COVID-19, 28. mart 2020. (Foto: AP Photo/Kathy Willens)
Medicinska radnica gleda kroz šator postavljen ispred jedne od njujorških bolnica za testiranje na COVID-19, 28. mart 2020. (Foto: AP Photo/Kathy Willens)

Gužva je bila toliko velika, niko se nije obazirao na COVID-19 na zaprećenu kaznu od 500 dolara, pa je gradonačelnik Bil de Blazio , kada je video slike na Tviteru, izdao naređenje policiji da hitno razbije okupljenu masu. Zvaničnici Njujorka očekuju da će Dan D biti 5. april, 35 dana nakon što su imali nultog pacijenta.

 

Izvor Tanjug/Večernje novosti, 31. mart 2020.

 

MOŽE LI SE AMERIKA IZBORITI SA KORONOM?
U Sjedinjenim Američkim Državama virusom korona je zaraženo više od 145.000 ljudi, a preminulo je oko 2.600 Amerikanaca. Vodeći zdravstveni radnici predviđaju da bi epidemija mogla da potraje možda čak i do jeseni, kao i da bi broj preminulih u Americi mogao da dostigne između sto i dve stotine hiljada ljudi.

Najteža situacija je u državi Njujork, gde je obolelo više od 33.000 osoba, a preminulo je više od 786 ljudi. Stvaraju se i nova žarišta virusa, poput Luizijane, gde je 4.000 ljudi zaraženo, a preminula je 151 osoba. Najkritičniji grad u toj državi je Nju Orleans, u kom je korona odnela 73 života, a dodatnu bojazan izaziva to što su gradske vlasti saopštile da od sledeće nedelje neće imati dovoljno respiratora za obolele.

KORONA HARA AMERIKOM
Čitave Sjedinjene Države trenutno se suočavaju sa nestašicom medicinske opreme (maski, rukavica, dezinfekcionih sredstava) i respiratora. Mere zaštite od epidemije zavise od države do države, zbog različitog razvoja situacije. Dok korona odnosi više od sto života dnevno u urbanim sredinama, one ruralne, poput Severne i Južne Dakote i Ajdaha, nemaju veliki broj obolelih ni preminulih. Ali, ta područja imaju veliku manu – slab zdravstveni sitem. U slučaju da tamo dođe do epidemije, broj umrlih će ubrzano rasti.

Guverner Merilenda Leri Hogan, doneo je uredbu po kojoj će svi zaposleni u državnoj službi ostati u svojim kućama. Taj potez preporučio je i privatnim kompanijama, a građanima je savetovao da izlaze samo ako je to baš neophodno – do prodavnice ili apoteke. Po rečima dopisnika RTS iz Vašingtona Nenada Zafirovića, američke radnje snabdevene su „šaroliko“ – širina i dubina asortimana zavisi od prodavnice do prodavnice, a u nabavku najbolje ići kada se otvore, između 6.00 i 6.30 ujutru.

NEMA ZABRANE KRETANjA
Zafirović dodaje da su stanovnici Merilenda situaciju shvatili ozbiljno i da se u Vašingtonu ponašaju odgovorno, ali dobar deo zasluga za to pripisuje činjenici da su svi restorani, barovi, frizerski saloni i drugi uslužni objekti – zatvoreni. „Ni u jednoj američkoj državi nije ograničeno, odnosno, zabranjeno kretanje. Guverneri savetuju građane da ostanu kod svojih kuća. Ako imate 65 godina ili više, vi možete da izađete, ali ono što možete čuti iz minuta u minut na svim televizijskim kanalima je – ljudi, ostanite kod kuće“, svedoči Zafirović.

Prazna Peta avenija u Njujorku zbog pandemije koronavirusa (Foto: AP Photo/Evan Agostini)
Prazna Peta avenija u Njujorku zbog pandemije koronavirusa (Foto: AP Photo/Evan Agostini)

Uprkos tome, na ulicama se mogu sresti stariji bračni parovi, ljudi koji su izveli ljubimce u šetnju i oni koji džogiraju, ali, po rečima našeg sagovornika, sve više njih nose maske i rukavice i poštuje preporučenu socijalnu distancu, čiju je primenu američki predsednik Donald Tramp produžio do kraja aprila, uprkos ranijim navodima da će biti ukinuta do katoličkog Uskrsa.

VIRUS SAPLIĆE TRAMPA U PREDSEDNIČKOJ TRCI
„Predsednik Tramp je, kao što svi znamo, potpuno atipičan. Kada je govorio da želi da se sve završi do katoličkog Uskrsa, da crkve budu pune, da se održe mise, on je razmišljao kao biznismen, kao privrednik. Jednostavno, tada, verovatno, nije mogao da sagleda ozbiljnost ove pandemije. Jako je važno to što je poslušao savete struke, pre svega Entonija Faučija“, obrazlaže sagovornik Sputnjika. Fauči je ranije upozoravao Trampa da bi epidemija u SAD mogla da dovede do katastrofalnih posledica.

S obzirom da je u SAD izborna godina i da Trampov oslonac u predsedničkoj trci ne počiva na spoljnoj politici, već na jakoj unutrašnjoj ekonomiji (po poslednjim istraživanjima, stopa nezaposlenosti u SAD bila je 3.6 odsto, što je čini najnižom u poslednjih 40 godina), produžavanje zaštitnih mera za njega je bio rizičan potez. On je, ipak, prihvatio savete stručnjaka i produžio preporuku socijalnog distanciranja, zbog koje je mnogo ljudi ostalo bez posla, jer ne mogu da rade od kuće. U poslednjih desetak dana, više od 4.000.000 Amerikanaca apliciralo je za socijalnu pomoć.

STANOVNICIMA SAD – PO 1.200 DOLARA
„Ono što će pomoći, i što je pomoglo, to je berza, koja se nakon mesec dana katastrofe i, praktično, dolaska na nivo iz 1931. godine, podigla, upravo zbog paketa stimulansa, koji je kongres usvojio, a predsednik Tramp potpisao. Radi se o dva biliona dolara, a deo kolača će dobiti i svaki punoletni stanovnik Amerike – po 1.200 dolara. Ono što je mnogo važnije, pomoć će dobiti i avio-kompanije i velike korporacije, ali u vidu kredita, koji će one, eventualno, morati da vrate“, istakao je Zafirović.

Jednokratna pomoć od 1.200 dolara po poreskom obvezniku, biće isplaćena pod uslovom da je godišnja zarada obveznika manja od 155.000 dolara godišnje, odnosno, većini američkog stanovništva. Kako je najavljeno, distribucija jednokratne pomoći trebalo bi da počne šestog aprila, a da se završi 15. maja.

Prazne ulice Njujorka zbog virusa COVID-19, 29. mart 2020. (Foto: REUTERS/Jeenah Moon)
Prazne ulice Njujorka zbog virusa COVID-19, 29. mart 2020. (Foto: REUTERS/Jeenah Moon)

Dodatnu pomoć dobiće i oni koji su ostali bez posla i aplicirali za socijalni program. Njima će u naredna tri meseca, uz obaveznu socijalnu pomoć, biti dato po 600 dolara mesečno. Zafirović ističe i da je prijavljivanje poreza odloženo sa 15. aprila na 15. jul, kako bi se građanima izašlo u susret i izbegao scenario „država dala – država uzela“.

On dodaje i da menadžeri stambenih zgrada dobijaju pozive od stanara koji zbog gubitka posla ne mogu da plate kiriju. Oni, ipak, neće ostati bez krova nad glavom, jer je prinudno iseljavanje iz stana zabranjeno dokle god su mere donesene zbog pandemije na snazi. Osim za avio-kompanije i velike korporacije, napori će biti uloženi i da se iz hazardnog uticaja virusa izvuku i hoteli i restorani, koji su, po rečima našeg sagovornika – na ivici propasti.

 

Više o virusu COVID-19 pročitajte OVDE.

 

Autor Stefan Đurić

 

Naslovna fotografija: EPA/JUSTIN LANE

 

Izvor Sputnjik, 31. mart 2020.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u