T. Vujić: SAD i Rusija prave novi naftaški poredak

Amerika i Rusija su odlučile da je u ovim „dramatičnim vremenima”, kako ih je pre neki dan opisao Kremlj, vreme za novi globalni naftaški poredak

„Halo, Vladimire, šta ćemo s naftom?” Otprilike tim rečima američki predsednik Donald Tramp obratio se ruskom lideru u istorijskom telefonskom razgovoru koji je Vašington proteklog vikenda inicirao s Kremljom. Amerika i Rusija moraju da sarađuju na stabilizaciji urušenog svetskog tržišta nafte, ali i u daljoj borbi protiv pandemije virusa korona, zaključili su sagovornici iz Bele kuće i Kremlja u tom prelomnom dijalogu lidera država vodećih svetskih proizvođača nafte (bez Saudijske Arabije).

U utorak je uspostavljena nova operativna petro-veza Vašingtona i Moskve. Naime, nakon što je Tramp „probio led” s Putinom, američki sekretar za energetiku Den Brujet i njegov ruski kolega Aleksandar Novak obavili su „produktivni razgovor”, saopštila je portparolka Ministarstva energetike SAD.

O čemu je bilo reči u toj konverzaciji, prvoj te vrste u modernim vremenima? Po svemu sudeći, Amerika i Rusija su odlučile da je u ovim „dramatičnim vremenima”, kako ih je pre neki dan opisao Kremlj, vreme za novi globalni naftaški poredak. „Sekretar Brujet i ministar Novak dogovorili su se da nastave dijalog s vodećim proizvođačima i kupcima energije, kao i kroz forum G-20, radi borbe s ovim nezabeleženim lomom svetske ekonomije”, saopštilo je juče američko Ministarstvo energetike.

Petro-inicijativa Vašingtona i Moskve bez presedana upriličena je u trenutku nezapamćenog pada cene barela na svetskom tržištu usled kombinovanog dejstva oseke dva ključna negativna faktora. S jedne strane, svet se suočava s nezapamćenom osekom tražnje strateškog energenta zbog trenutnog kočenja globalne ekonomije, izazvanog činjenicom da je oko tri milijarde ljudi pod privremenom zabranom kretanja, samim tim i privređivanja, zbog epidemije virusa korona.

S druge strane, tekuće rušenje cene barela na oko pet dolara u Kanadi i nešto iznad 20 dolara na svetskom tržištu (i „brenta” i lake teksaške nafte), podstaknuto je sudbonosnim razlazom Saudijske Arabije i Rusije (6. marta), vodećih protagonista petro-grupacije OPEK plus (24 država petro-izvoznika), kad je reč o neophodnim potezima u „novonastaloj situaciji”. Tadašnji odlučni stav Moskve da OPEK plus sačeka do juna s daljim smanjivanjem isporuka nafte globalnom tržištu, Rijad je dočekao burno. Vodeća sunitska monarhija najavila je, naime, da će od 1. aprila krenuti da tržište besomučno zasipa naftom, a da će i pre toga kupcima širom sveta barel nuditi jeftinije od (dojučerašnjih) partnera u OPEK-u plus.

„Onda smo od prvog aprila svako za sebe”, upozorio je Aleksander Novak u Beču početkom marta. Naime, juče je istekao poslednji važeći dogovor OPEK plus o zajedničkom delovanju na svetskom petro-tržištu, postignut krajem 2016. godine. Pritisak da se nešto učini – u jeku apokaliptičnih prognoza američke investicione banke „Goldman saks” o mogućem klizanju cene barela ka nula dolara – pred kraj marta je rastao na obe strane Atlantika (niska cena nafte na duge staze ne odgovara nijednom proizvođaču). A onda je Moskva ponudila široki kadar.

„Zajednička akcija država neophodna je za obnovu (globalne) ekonomije. Svetska ekonomska kriza bila je neizbežna, budući da su globalni dugovi u odnosu na BDP porasli sa 230 odsto u vreme prethodne krize 2008. na današnja 323 odsto. Virus (korona) je samo podstakao krizu”, ocenio je Kiril Dmitriev, šef Državnog fonda za bogatstvo Rusije. Otprilike tih dana, „Rosnjeft” je odlučio da se ratosilja akcija u naftnoj industriji Venecuele. Gotovo istovremeno, „Akademik Čerskij” – jedini ruski brod koji može da završi postavljanje cevi „Severnog toka 2” – bezbedno je, u pratnji dva ratna broda baltičke flote Moskve, prošao ovih dana iz pravca Sibira pored Rta dobre nade.

Tu negde, i šef Bele kuće odlučio se za megapetro-diplomatiju. „Mislio sam da ovo nikada neću izgovoriti, ali možda bi trebalo da imamo povećanje cene nafte, zato što treba… Cena je toliko niska sada kada se oni (Rijad i Moskva) biju kao ludi oko toga, oko distribucije i koliko barela da puste (na tržište)”, izjavio je Tramp. Iza toga usledio je poziv Moskvi iz Vašingtona, koji će sada razrađivati nadležna ministarstva Rusije i Amerike, u najavljenom partnerstvu s drugim vodećim proizvođačima, ali i ključnim kupcima poput Kine, Indije, Indonezije… Šta će biti od OPEK-a i OPEK-a plus, od danas bi moglo da postane sporedna globalna petro-tema.

 

Autor Tanja Vujić

 

Naslovna fotografija: AP

 

Izvor Politika, 02. april 2020.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u