Kako vreme prolazi, čak i ljudi u bliskoj vezi i vezani ljubavlju mogu početi da se doživljavaju nepodnošljivim. U većem obimu, u ovom ludom masovnom zatvaranju, ljudi okupljeni zajedničkim odbacivanjem laži naših zločinačkih vladara mogu se naći pred vratima jedni drugima zbog sukobljenih interpretacija zašto ko radi i šta. To se dešava na alternativnim medijima – posebno u Nemačkoj.
Čini se da mnogi antikonformistički politički analitičari smatraju da je koronavirusna kriza lažna, koju mediji i vlade počinju iz pokvarenih razloga. Oni zapravo pozivaju na demonstracije protiv zatočenja. Ne mogu da ne vidim ovo kao opsesiju određenih disidenata da dokažu sebi da su dobri „antiautoritarni“ Nemci koji se nikada ne bi klanjali nacizmu. Ali, da li je ta tvrdnja o slobodi pojedinca prikladna usred krize javnog zdravlja?
GRANICE MOĆI
Veoma pametni ljudi prirodno žele da pronađu motive u svemu što se događa. U jednom trenutku su takvi ljudi mogli biti teolozi, koji su objašnjavali izuzetno tajanstvene načine na koje Bog sprovodi kosmički plan. Poplava, kuga, zemljotres? Morao je postojati razlog za to, motivacija u ljudskom smislu. Svemoćni je kažnjavao grešno stado i podsećao ga ko je gazda.
Danas je veliki broj komentatora alternativnih medija spreman da veruje u apsolutnu moć ne Boga nego Mamona, u moć Volstrita i njegovih partnera u politici, medijima i vojsci. Po njihovom mišljenju, ne događa se ništa veliko što zemaljske sile nisu planirale iz sopstvenog sebičnog interesa. Mamon ruši ekonomiju (preko pandemije) pa će nekoliko oligarha imati sve za sebe. Ili je Mamon stvorio ludački COVID-19 da bi nas sve zatvorio u karantine i lišio onoga što je ostalo od naše slobode. Ili, na kraju, Mamon koristi virus kako bi imao izgovor da nas sve vakciniše tajnim supstancama i da nas sve pretvori u zombije. Ali, da li je to verodostojno? U jednom smislu jeste!
Znamo da je Mamon beskrupulozan, moralno sposoban za sve zločine. Samo, dešava se i ono što Mamon nije planirao, poput zemljotresa, poplava i kuga. Nepoštovanje naše vladajuće klase u kombinaciji sa nevoljnošću da nas zaključaju dovodi do jednačine: oni jednostavno koriste ovu (lažnu) krizu da bi nas zaključali u karantine! Ali, zbog čega? Kome donosi prednost zatvaranje stanovništva? Iz zadovoljstva da kažu sebi: „Aha, imamo ih gde želimo, svi su zaglavili kod kuće!“ Da li je to namenjeno suzbijanju narodne pobune? Kojeg narodnog revolta? Zašto potiskivati ljude koji ne rade ništa zbog čega treba da se potisnu?
U čemu je korist od zatvaranja stanovništva u karantine – posebno mislim na Sjedinjene Države koje su razjedinjene, neorganizovane, sa duboko zbunjenim ideološki indoktriniranim generacijama kojima je govoreno im da je njihova zemlja na najbolji način „najbolja“, a sada ne može da formuliše koherentne zahteve sistema koji ih nemilosrdno iskorištava? Morate li zaključati svog vernog labradora da vas on ne ujede? Ako ništa drugo, trauma ove situacije zapravo može probuditi stanovništvo do vitalne potrebe za osnovnom transformacijom društva. Pretpostavka da ovo zaključavanje u karantine preti da bude trajno potpuno je nerealna, protiv svih dokaza iz prethodnih prekida ekonomskih aktivnosti. Suprotno tome, dugotrajno zatvaranje najverovatnije može dovesti do eksplozija. Pitanje je: mogu li te eksplozije biti konstruktivne.
ZASLEPLjENA OHOLOST
Umesto da se osvrćemo na svemoćnu Mamonovu prirodu, bilo bi konstruktivnije tražiti nedostatke u njegovom oklopu – za njegove slabosti, za načine na koje može biti masovno diskreditovan, osuđen i poražen. Mamon je zaslepljen sopstvenim hirovima, često glupim, a nesposoban, iako se, oboren, lako izvuče. Pogledajte Majka Pompea ili Majka Pensa – da li su to svemoćni genijalci? Ne, oni su polumrakovi koji su uspeli da uđu u korumpirani sistem prezirući istinu, vrlinu ili inteligenciju – poput ostalih gangstera na vlasti u sistemu lišenom bilo kakvih etičkih ili intelektualnih standarda.
Moć takvih stvorenja samo je odraz odricanja od društvene odgovornosti čitavog stanovništva čija je nezainteresovanost za politiku dovela do toga da se gadovi popnu na vrh. Zatvaranje u karantine koje su odredile naše zapadne vlade otkriva bespomoćnost, a ne moć. Nisu žurili da nas zaključaju. Blokiranje je pogubno po ekonomiju, a to je njihova glavna briga. Oni su oklevali i to su učinili samo kada su morali nešto da urade, a nisu bili sposobni da učine bilo šta drugo. Videli su da je Kina to učinila sa dobrim rezultatima. Ali, pametne azijske vlade učinile su još više, raspoređujući po svetu maske, testove i tretmane koje zapadne vlade nisu posedovale.
Zapadne vlade pozvale su u karantine kada su im stručnjaci objasnili eksponencijalne krive. Nisu znali šta drugo da rade. U našim društvima ostaje barem dovoljno osećaja socijalne odgovornosti što obavezuje vlade na osnovne, klasične karantinske metode uobičajene tokom pandemija. Naravno, u svakoj krizi su neki u poziciji da iskoriste katastrofu. Lešinari ne utiču da stoka ugine da bi mogli raskidaju i pojedu lešinu. Ali, oni podivljaju kad je ona već tamo. Finansijska moć na Volstritu mogla bi brzo naterati kongresmene da izglasaju zakone kako bi njih spasili, a da mala preduzeća potonu i radnici padnu u očaj.
Ali dugoročno, bez malih preduzeća, bez radnika koji su sada lišeni prihoda i nemaju šta da troše, bez normalnih ekonomskih aktivnosti, i sam Volstrit neće imati kome da pije krv, neće imati šta da iskoristi. Apsolutno nema smisla verovati da su dominantne ekonomske sile tražile ovu rušilačku krizu radi misteriozne koristi.
U Evropskoj uniji zemlje kreditori poput Nemačke i Holandije odbijaju da dozvole Evropskoj centralnoj banci da izdaje „coronabonds“ za finansiranje ekonomskog oporavka teško pogođenih zemalja poput Italije i Španije. To znači da će se te zemlje morati zaduživati u privatnom finansijskom sistemu, po visokim kamatama koje vode ka bankrotu. To zvuči kao blagodat međunarodnim finansijama, za koje će se, međutim, naći beskrajni iznos neisplaćenog duga. A rezultat može biti raspad Evropske unije što nije u interesu nijednog od moćnih Mamona.
JAVNO ZDRAVLjE NIJE IZBOR POJEDINACA
Na Zapadu su „ljudska prava“ zamišljena kao „prava“ pojedinca ili manjine da bi bila protiv onoga što nazivamo „režim“, a kad govorimo o zemljama koje nisu naše – SAD koriste apsolutnu vrednost „ljudskih prava“ kao izgovor da nameću svoju volju sankcijama i bombardovanjem nacija koje odbacuju njihovu globalnu dominaciju. Prkos autoritetu slavi se kao otpor, bez nužnog ispitivanja detalja.
Međutim, gotovo svi ključni aspekti bilo kog civilizovanog društva dolaze u suprotnost s apsolutizmom individualnih prava. Svako civilizovano društvo ima nekakav pravni sistem, neka osnovna pravila za koja se od svih očekuje da ih slede. Većina civilizovanih društava ima javno obrazovanje (osim Sjedinjenih Država) i sistem javnog zdravstvenog osiguranja koji je pravljen tako da koristi celokupnom stanovništvu. Ti civilizacijski elementi uključuju ograničenja slobode pojedinca.
Korist za svakog pojedinca koji živi u civilizovanom društvu čine ta ograničenja prihvatljivim za gotovo sve. Zdravlje pojedinca zavisi od zdravlja zajednice, zbog čega svi u većini zapadnih zemalja prihvataju jedinstveni sistem zdravstvenog osiguranja. Jedini izuzetak su Sjedinjene Države, gde se egocentričnost Ajn Rend u velikoj meri čita kao ozbiljna misao.
Iznenadni dolazak kuge ili epidemije zahtevaju potpuno nenormalna, krajnje neprijatna ograničenja, poput karantina. To su slučajevi kada se sloboda pojedinca žrtvuje za opšte dobro: pojedinac nije zatvoren u karantin samo zbog vlastitog dobra već i zbog dobra zajednice i zaista celog čovečanstva. Paradoks naših visokotehnoloških društava je u tome što se povećava nemogućnost šire javnosti (svih nas) da razume ključne funkcije i pitanja, što sve više zavisimo od stručnjaka i vlastima, i više neverujemo tim stručnjacima i vlasti pa sumnjamo u korišćenje njihovog položaja za unapređivanje tajnih agendi.
Zato postoji neka ugrađena paranoja u našim društvima u kojoj moć nevidljivih sila postaje neprekidna. Ovaj paradoks deluje snažno na pitanja medicine i javnog zdravlja, tim više što su vlasti često podeljene u svojim mišljenjima. Posebno u Nemačkoj, gde je kriza bila relativno blaga, može se čuti lekar koji tvrdi da je strah od COVID-19 veštački stvoren i da bi prirodi trebalo omogućiti da krene svojim putem, jer će zdravi ljudi biti pošteđeni, a malo onih koju umru ionako bi umrli.
OSTANITE KOD KUĆE I PIJTE PILULE
Ovo mišljenje s lakoćom prihvataju oni koji sumnjaju da je svaka vladina mera proizvoljni napad na lične slobode. Ali teško da je to većinsko mišljenje u svetskoj medicinskoj profesiji. Lično sam bila tamo. Videla sam ovaj virus u akciji. Ovo nije jednostavno prehlada ili sezonski grip. Da, postoje lakši slučajevi, ali postoje i oni smrtni. Ne ubija samo suvišne starije ljude, za koje bi neki komentatori bili zadovoljni kad bi ih se rešili.
Ipak, sasvim je razumno sumnjati u korisnost samog zatvora. Ovde u Francuskoj vlasti su se s odlaganjem okrenule kaznama samo zato što se bolest širila a oni nisu imali šta drugo da urade. Nije bilo maski; fabriku u Bretanji koja je domaćem tržištu isporučivala maske i drugu medicinsku opremu otkupio je Honeywell i zatvorio. Ovo je aspekt deindustrijalizacije Francuske, zasnovan na pretpostavci da mi na Zapadu možemo da živimo od svog mozga, svojih ideja, svojih start-apova, dok se stvari prave za niske plate u siromašnim zemljama.
Dakle, nije bilo maski i kapaciteta da ih naprave. Bilo je i nedostatka respiratora, čak i bolničkih kreveta – u stvari, nije bilo mogućnosti da se bave epidemijom osim da se ljudima kaže da ostanu kod kuće i prepisuju paracetamol.
Autor Dajana Džonston
Naslovna fotografija: REUTERS/Lucas Jackson
Izvor Consortium News, 10. april 2020./Fakti, 13. april 2020.
