Sigurno postoje bolji načini za rešavanje problema, a neizbežna eksplozija kritika nakon karantina biće usmerena na način na koji su se vlade nosile sa krizom, sa zahtevima da se kardinalno poboljša javni zdravstveni sistem. Argument „pa, dobro, više ljudi umire od običnog gripa ili raka ili nečeg drugog“ nije validan jer ova bolest dolazi pored svih ostalih koje se očekuju: ona gura već uveliko pretrpane zdravstvene ustanove u kolaps.
U Italiji je COVID-19 ubio stotinu medicinskih radnika za nešto više od mesec dana. Bez epidemije ne bi ni u kom slučaju „umrli od nečeg drugog“. U Francuskoj, u uobičajeno vreme, nazovite službu za hitne slučajeve SAMU 15 i obično je tim tamo za samo nekoliko minuta. Tokom krize COVID-19 , mogli ste nazvati 15 puta i čekati sat ili više vremena na odgovor, i bez obzira na zdravstveni problem pomoć možda nikada neće doći.
Glavna svrha karantina je da smanji pritisak na preopterećene sisteme. Bez karantina, preopterećenje bi bilo još veće. Ova kriza otkriva neadekvatnost postojećih ustanova i presudnu potrebu za velikim programima za jačanje sistema javnog zdravstva.
IRACIONALNI STRAH OD VAKCINACIJE
Masovna vakcinacija je oduvek bila najsigurniji način za uklanjanje smrtonosnih bolesti. To je takođe slučaj kad se pojedine slobode žrtvovuju za opšte dobro. Duboko je zabrinjavajuće što se mnogi inteligentni ljudi više plaše vakcine koja bi mogla biti razvijena u borbi protiv virusa, nego samog virusa. Jedan od prigovora je da farmaceutska industrija, koja je orijentisana na profit, koristi svaku bolest da bi zaradila novac. Ali, odgovor je – ne odbacujte lekove.
Glavni problem sa farmaceutskom industrijom je oslobođeni neoliberalni kapitalizam u Sjedinjenim Američkim Državama, u kombinaciji sa nepostojanjem državnog zdravstvenog osiguranja, što omogućava farmaceutskim kompanijama da naplaćuju neverovatne cene za proizvode, kao i da se fokusiraju na proizvodnju najisplativijih, a najčešće ne korisnih lekova.
Odgovor na to nije odustajanje od lekova već zahtevanje većeg javnog nadzora i kontrole cena. Konačno, farmaceutsku industriju treba smatrati javno korisnom, a ne biznisom, i nacionalizovati je tako da se prihodi mogu koristiti za finansiranje istraživanja, a ne za isplatu dividendi. Izgledi se razlikuju od zemlje do zemlje. Postizanje društvene kontrole u Sjedinjenim Državama izgleda praktično nemoguće zbog neodoljivog uverenja da je „slobodni biznis“ jedini način da se to postigne.
U Francuskoj, koja ima pozitivno iskustvo mešovite ekonomije, mogle bi se politički nacionalizovati farmaceutske kompanije – ako Francuska ne bude pod dominacijom Evropske unije i Sjedinjenih Država, koje su uvek spremne da učine ono što blokira socijalističke mere bilo gde u svetu.
NIJE VIŠE CENTAR TAMO
Ali, Zapad više nije centar sveta. Kriza COVID-19 pokazala je rastuće sposobnosti i više ljudskih stavova u istočnoj Aziji. Vakcine će biti razvijene u Kini, u Rusiji, u drugim zemljama van sfere NATO. Njihova dostignuća razbiće monopol zapadne farmaceutske industrije. U Evropi, a posebno u Francuskoj, Italiji i Španiji, totalni nesklad sa Evropskom unijom jača trend ka povratku nacionalnog suvereniteta. A suverene nacije, sposobne da odgovore na zahteve svojih ljudi, mogu se odvojiti od diktata velikih finansija kako bi obnovile demokratiju u pogodnijim oblicima.
U Francuskoj, sindikati i naprednjaci zahtevaju bolju zaštitu stanovništva, počev od svih onih servisnih radnika, u bolnicama i prodavnicama prehrambenih proizvoda, vozača autobusa, dobavljača, svih onih koji treba da iskoriste prednosti njihove javne usluge. Možda zbog duge tradicije socijalne borbe u Francuskoj, uključujući pokret Žuti prsluci koji nije mrtav, već samo na čekanju, može biti da će nakon karantina sigurno doći do eksplozije zahteva da se odustane od fantazija o neoliberalnom globalizmu i da se izgradi sistem u kojem na prvo mesto dolazi blagostanje ljudi.
Suprotno tome, u kontekstu krize koronavirusa u Nemačkoj, neko navodno „na levici“ pokrenuo je peticiju pozivajući osobe starije od 75 godina da se izjasne da će se, ako su bolesne, odreći lečenja, kako bi dali prednost mlađima. Ovo je novi zaokret politike identiteta, razvrstavanje ljudi po grupama i korak ka oživljavanju najgorih eugenika nacizma. Šta je civilizovano, a što varvarsko: insistiranje na sistemu koji pruža jednaku brigu svima ili odlučivanje da se stariji žrtvuju za ostale? Šta je ovo osim predloga da se pribegne ljudskoj žrtvi da bi se udovoljilo Mamonu?
ZA CIVILIZACIJU
Alarmiranje koliko je užasna vladajuća klasa ne vodi nas nigde ako nemamo ideju o stvarnoj alternativi – ne samo „odupiranje“ već predlaganje i borba za nešto drugačije i bolje. Započnimo s konkretnim praktičnim pitanjem: vakcinacija. Kao i drugi aspekti javnog zdravlja, i ovo je pitanje kolektivne dobrobiti, a ne individualnih prava. To je element ne „otpora protiv ugnjetavanja“, već izgradnje civilizacije. Koronavirus nije ilustrovao potrebu da se vakcine oslobode – na osnovu toga što „oni“ žele da ih koriste protiv nas – već naprotiv, potrebu da se obezbedi da se vakcine razvijaju pod pravilnim nadzorom u funkciji javnog dobra, a ne kao sredstvo da farmaceutska industrija ostvari veće dividende za Blek rok.
Dakle, problem sa vakcinama nije vakcinacija već američki kapitalizam koji nam je potpuno izmakao. Nekada je Uprava za hranu i lekove bila pouzdan monitor farmaceutskih inovacija. U poslednjim decenijama takve kontrolne agencije sve više preuzimaju kompanije koje bi trebalo da budu kontrolisane i transformišu ih u svoje podržavaoce.
Upaljeni su i alarmi o navodnoj ulozi milijardera poput Bila Gejtsa za čije se filantropske institucije sumnja da manipulišu vakcinama u prikrivene štetne svrhe. Lek nije beg od lekova i vakcinacije, već uklanjanje tih diktatorskih ovlasti i stvaranje društva koje se može pravilno nazvati civilizovanim, jer je uravnoteženo između kolektivnog i individualnog blagostanja. Naravno, reći šta treba učiniti je daleko od toga da se zna kako to učiniti. Ali, bez ideje šta treba učiniti, neće biti ni napora da se smisli kako da se radi.
Bilo bi potrebno da u Sjedinjenim Državama prihvate mešovitu ekonomiju i da se neke osnovne aktivnosti moraju smatrati javnim uslugama. Ovo zahteva talas reformi ekvivalentnih revoluciji, ali ne onako kako su marksistički revolucionari propisali u situacijama koje više ne postoje.
Farmaceutski proizvodi i bolnice su javna usluga i moraju se socijalno kontrolisati. Internet je postao javni servis. Kako bi to trebalo tretirati? Inovatore koji su koristili mehanizme slobodnog tržišta za sticanje virtuelne monopolske kontrole nad svojim sektorom trebalo bi pozvati da odaberu koji će dom zadržati kao prebivalište, budući da su penzionisani u ulozi savetnika, dok bi njihova nesrazmerna nagomilana zarada trebalo da postane deo javne blagajne.
Ono što zagovaram nije „komunistička revolucija“, sigurno ne za Sjedinjene Države. Zalažem se za mešovitu ekonomiju, koja može poprimiti različite oblike, od Francuske iz 1960-ih do Kine. Glavne ekonomske oragnizacije trebale bi biti pod socijalnom kontrolom, kako bi se osiguralo da velike investicije imaju društvenu svrhu. Oblici ove kontrole mogu varirati.
U Sjedinjenim Državama prvi zadatak za zapovedne visine trebalo bi da bude preusmeravanje ulaganja sa ludo rasipne vojne proizvodnje na domaću infrastrukturu i mere za integrisanje svih građana u istinski civilizovano društvo. Takva mešovita ekonomija stvara pogodno okruženje za širenje malih nezavisnih preduzeća koja mogu da se inoviraju. Oslobođena od straha od bolesti i beskućništva mešovita ekonomija bi omogućavala stvarniju slobodu od lutrije na koju je sveden kapitalizam u Sjedinjenim Državama. Takav civilizacijski projekat trebalo bi da dobije podršku pristojnih i lucidnih ljudi u svim slojevima društva.
Potpuno sam svesna da su Sjedinjene Države danas ideološki svetlosnu godinu daleko od tako razumnog projekta. Ali, razvoj događaja u drugim zemljama potkopavaće pretnje Big Farme i mešanje američkih milijardera. Reč koja sumira ove događaje je „multipolarizacija“. To je slogan koji je Vladimir Putin pokrenuo 2007. godine. Naterao je zapadne šampione unipolarne globalizacije u bes od kojeg se još nisu oporavili – gledajte kako je suluda provokativna vojna igra „Defender Europe 20“ koja praktikuje nuklearni rat sve do ruske granice, ali je, eto, privremeno zaustavljena od COVID-19 .
Sjedinjene Države i njihovi evropski sateliti u stvari vode rat protiv Slobodnog sveta – to jest zemalja oslobođenih američke dominacije, kako bi se uvećao zamišljeni globalni režim uz linije neoliberalizma: vladavina finansija odobrena izmanipulisanim izborima. Ipak, unipolarna globalizacija je u procesu raspada. Sve klevete protiv Kine ne mogu promeniti činjenice. Dok američki propagandisti blate svog rastućeg rivala, veći deo sveta vidi da je Kina savladala epidemiju s više profesionalnog znanja od Zapada. Kontrolu međunarodnih agencija Sjedinjenih Država ugrožava rastući kineski uticaj – naročito na Svetsku zdravstvenu organizaciju.
Multipolarni svet je najveća pretnja farmaceutskoj industriji. Bil Gejts i američke farmaceutske kompanije neće imati monopol nad razvojem vakcina protiv COVID-19 . Dramatičan pomak od neoliberalne globalizacije do multipolarnog nacionalnog suvereniteta vratiće istinsku konkurenciju – ne samo u proizvodnji vakcina, već i u društvenoj organizaciji.
Neka zapadne zemlje pogledaju svoje probleme i pronađu rešenja. Neka se druge zemlje razvijaju prema modelima koji odgovaraju njihovoj istoriji, filozofiji i narodnim zahtevima. Očigledno je da hvaljena američka „demokratija slobodnog tržišta“ nije model koji bi trebalo da se nametne svakoj zemlji na planeti, pa ni samim Sjedinjenim Državama. Mešovite ekonomije mogu imati različite oblike. Neki bi mogli evoluirati prema nečemu što bi se moglo nazvati socijalizmom, drugi ne. Neka svaka mala zemlja bude nezavisna koliko Island. Dopustite da svet istražuje različite puteve. Neka cveta stotinu cvetova!
(KRAJ)
Prvi deo ovog teksta možete pročitati ovde.
Autor Dajana Džonston
Naslovna fotografija: REUTERS/Brendan McDermid
Izvor Consortium News, 10. april 2020./Fakti, 14. april 2020.
