Projekat Harari i opasnosti „dataizma“

„Projekat Harari“ već godinama obara rekorde po broju prodatih knjiga, oduševljava intelektualce širom sveta i fascinira ljude. Šta on podrazumeva?

Svakoj ozbiljno pripremljenoj promeni u društvu, često i putem revolucije, prethodila je teorijska, filosofska priprema, prvo intelektualne elite, a potom i narodnih masa koje su sledile autoritete. Najpoznatiji primeri su Volter i Marks, koji se imenuju kao „ideolozi“, odnosno oni koji su postavili ideale, ciljeve nekog pokreta.

Istorija nam deluje prilično jasno kada se sve posmatra sa distance, ali ključno pitanje za nas danas je: „Da li u sadašnjosti prepoznajemo savremene ideologe nekog novog društvenog sistema koji dolazi?“ Slobodno mogu reći – „projekat Harari“ već godinama obara rekorde po broju prodatih knjiga, oduševljava intelektualce širom sveta i zavodljivom retorikom fascinira slušaoce predavanja po najprestižnijim univerzitetima.

Ukratko:
Ko? – Džuval Noa Harari (Juval Noah Harari), istoričar, filosof, Jevrejin, deklarisani homoseksualac.
Ko ga promoviše? – Između ostalih, Barak Obama, Angela Merkel, Bil Gejts, Mark Cukerberg…
Šta propoveda? – Tehnokratiju.

Osnovna Hararijeve ideja jeste smena autoriteta. Istorijski, autoritet crkve ili neke religiozne organizacije, postepeno je zamenjen čovekovim razumom i osećanjima, a baš sada, u našem vremenu, smo svedoci procesa u kojem glavni autoritet u našim životima, bili mi svesni toga ili ne, postaju upravo tehnički proizvodi. Većinu stvari koje čovek želi da sazna, prvo pita Gugl (Google). Bilo da traži lek za neku bolest, recept za slavski kolač ili neke istorijske podatke, trenutni autoritet masama, rezervoar svekolikog znanja jeste internet, odnosno Gugl. Prilikom nekog daljeg putovanja niko više ne nosi mapu sa sobom, svi se oslanjaju da će ih GPS navigacija uputiti na optimalan način.

Milijarde dolara zavise od toga da li će potencijalnom kupcu, na marginama internet stranica koje posećuje, biti predočena prava reklama upravo odabrana da odgovara njegovim afinitetima. Taj izbor radi softver, koji obrađuje sve informacije koje su o čoveku prikupljene u nekoj bazi podataka. Svaki pojam koji je uneo u internet pretraživač, stranice koje posećuje, muzika koju sluša, proizvodi ili hrana koju naručuje, lokacije koje je posetio, knjige koje je „onlajn“ čitao, zajedno sa fotografijama koje se analiziraju, daju jedan profil izuzetno važan za kompanije koje žele da plasiraju svoje proizvode. Takvom komercijalizacijom je počeo nagli razvoj nauke o velikim količinama podataka (big data) i tako je otvoren put za razvoj algoritama veštačke inteligencije (AI).

Možda zvuči zastrašujuće, ali Gugl utiče i na nečiji religiozni život. Na primer, mladi nove generacije jednostavno nemaju dovoljno predznanja da razumeju alegorijske i metaforične slike iz jevanđelja koje čine osnovu Hristovog učenja. Oni (ako nemaju nikog starijeg u blizini) moraju da pitaju Gugl kako se živelo u tim vremenima i koji su običaji bili, kako se to orezuje loza, kako se seje seme, kako vukovi grabe ovce i slično. Sve to je mladima, odraslim u velikim gradovima prilično nepoznato. Prvi put u istoriji, ljudima treba „prevodilac“ za metafore kojima je Sin Božiji zapravo uprostio svoje učenje da bi svima bilo razumljivo.

Mnogi će odmahnuti rukom, i reći: „Ma, to o tehnokratiji smo već slušali“, međutim upravo danas, ono što je bilo samo priča pre nekoliko godina, počinje da direktno utiče na živote svih nas, ne samo na mlade. Zamislimo neko udaljeno planinsko selo u Srbiji u kojem, udaljeni od grada žive uglavnom stariji ljudi. Na dan Vaskrsa oni bi kao i svake godine pošli u seosku crkvu na liturgiju, ali ovoga puta, naša, srpska policija im to ne dozvoljava. Kako je moguće da smo dospeli u takvu situaciju da naša policija, našim ljudima, u našoj zemlji ne dozvoljava nešto najosnovnije?

Zvuči neverovatno, ali odgovor je sledeći – neko je, na globalnom nivou, kroz kontrolisane masovne medije, u fokus stavio informacije o brojkama preminulih od neke nove bolesti i o opasnosti koju ta bolest potencijalno može doneti. Ljudi su se uneli u praćenje tih vesti iz nekih mesta na drugom kraju Zemlje, za koje većina nikad nije ni čula, ne razumevajući njihovo pravo značenje. Svaki TV kanal, svake novine, svaki medij govori jednu istu stvar – koliko ljudi je usmrtila nova bolest. Kao posledica, ne te bolesti, nego „serviranja“ informacija o njoj, u svim zemljama na svetu, ispred svih hramova na svetu, stoji policija.

Apokaliptična scena režirana, očigledno u jednom centru. Posle pravog „bombardovanja“ informacijama koliko je nova bolest opasna, posle tog emotivnog šoka koji zamagljuje svako racionalno razmišljanje, sledilo je objašnjenje koliko je odlazak u hramove isto tako opasan. Rezultat – svi hramovi na svetu su zatvoreni.

Pitamo se da li je moguće, da svi – i muslimani, i Jevreji, i budisti, i katolici, i protestanti pristanu na zatvaranje svojih hramova? Da, očigledno je moguće. Moguće je zato što je, kako je to sam Harari slavodobitno saopštio, „religijski establišment, kada je došlo do opasnosti, verovao u nauku više nego u bilo šta drugo“. To „bilo šta drugo“ se odnosilo na svoje iskustvo, svoje religijsko učenje, svoje običaje, pa i sam kontakt sa Bogom. Harari, dalje ovo naziva „trenutkom istine“ koji ljudi širom sveta treba da zapamte. Da zapamte i da se zapitaju čemu služi religija koja priznaje autoritet iznad sebe – nauku? Takva religija postaje prevaziđena i nepotrebna, a to i jeste njegov glavni cilj, da nas ubedi da u svim, manje ili više važnim, situacijama, ne slušamo ništa drugo do sveznajući algoritam nekog super računara.

Doktrina ili učenje da onaj ko ovlada podacima (data), odnosno ko uspe da sakupi, obradi i plasira što veći broj informacija može da vlada svetom, se naziva dataizam. Prvi put u istoriji čovečanstvo je došlo do potrebnog nivoa tehničkog razvoja za globalnu dominaciju jednog jedinog centra koji poseduje: već razvijene računare (hardware + software) koji mogu da rade sa toliko velikim količinama podataka, biometrijske senzore koji mogu da neprimetno iz ljudskog tela prikupljaju raznorazne informacije (čak i da prepoznata osećanja pretvaraju u digitalnu informaciju) i satelite koji bi omogućili višestruko brži prenos podataka na celoj Zemlji (SpaceXStarlink). Uz kontrolu medija i finansijskih tokova, ovo je sasvim dovoljno da neko postane potpuni vladar sveta. Naravno, slobodni ljudi moraju prvo da pristanu na takav scenario. Narodnim masama je lako manipulisati, ali kako intelektualce ubediti da kao autoritet odbace svoj razum i prihvate nešto drugo?

Tu je Harari da priču o stvaranju totalitarnog sveta, upakuje u ukrasni papir bajke o razvoju nauke koji će doneti dobrobit ljudima. Ako je već ljudima nametnuto posmatranje sveta samo kroz zakone fizike, a čoveka samo kroz učenje biologije i bio-hemije, zaista ih je lako navesti i na zaključak da „mašina“ koja može da sačuva i obradi višestruko više podataka nego njihov mozak, treba da postane i vrhovni autoritet. Ne samo da treba da se „posluša“ ta mašina, nego ljudi dobrovoljno treba da prihvate da joj daju što više podataka o sebi za svoje dobro, uz izgovor kako bi npr. medicinska dijagnoza bila potpunija ili nešto slično.

Svet je došao do tačke u kojoj samo na osnovu računarske simulacije jedne pandemije i kriva dobijenih iz nje, zaustavljamo celu svetsku ekonomiju. Na osnovu saveta naučnika (upitnih biografija) menjamo socijalne navike čovečanstva stare hiljadama godina. Na osnovu straha raširenog sa orkestriranih medija, u ruke jednog čoveka (kojeg niko nikada nije birao niti ga iko kontroliše) predaje se moć da u naša tela ubrizga ono što je u njegovom finansijskom interesu. To je praktičan primer kako dataizam funkcioniše i kuda on vodi.

Neke stvari možemo promeniti, a neke su pak neminovne. Ono sa čime ja lično ne mogu da se pomirim, jeste da sve nas nadmudri jedan plitki materijalista koji ne poznaje ni samo postojanje ljudske duše. Da niko ne pokuša da javno opovrgne njegovo demonsko učenje, makar da ostane svedočanstvo da smo u „trenutku istine“ – realne pretnje nestajanja religije sa društvene, pa i istorijske scene, imali i dali pravi, makar i teorijski odgovor. Sa duhovne tačke gledišta Hararijevo učenje je infantilno, ali sa vetrom u leđa od propagatora Novog svetskog poretka ono postaje opasno, posebno zato što su pojave poput njega potpuno potcenjene među našim pravoslavnim intelektualcima.

 

Autor: M.K.

 

Naslovna fotografija: Facebook

 

Izvor Vidovdan, 25. april 2020.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u