Prošle srede, za vreme živog dnevnog obraćanja vlade povodom koronavirusa, prvi čovek britanske vojske, general ser Nik Karter, hvalio se: „Povezali smo Jedinicu za brza reagovanja iz kabineta sa našom 77. brigadom koja pomaže da se umanje glasine od dezinformacija, ali i da se suprotstavimo dezinformacijama. Tri-četiri hiljade naših ljudi direktno učestvuje dok je oko dvadeset hiljada u visokoj pripravnosti čitavo vreme.“
Da bismo razumeli smisao ove izjave, moramo se vratiti u 2018. godinu, kada je Karter održao govor u Rojal junajted servis institutu. „U našoj 77. brigadi, rekao je tada, razvili smo izuzetne talente kada su u pitanju socijalni mediji, dizajn produkcija, čak i arapska poezija. Takve veštine ne možemo sebi priuštiti u regularnom delu, ali one su sredstvo kojim razvijamo sposobnosti na mnogo maštovitiji način nego što smo to mogli da činimo u prošlosti».
77. BRIGADA
Ranije poznata kao Grupa za bezbednosnu pomoć, 77. brigada je 2015. ustrojena kao deo Armije 2020. Grupa za bezbednosnu pomoć osnovana je fuzijom grupe za medijske operacije, 15 grupa za psihološke operacije, gruppe za izgradnju bezbednosnih kapaciteta i grupe za vojnu stabilizaciju i podršku. Na veb-stranici 77. brigade piše da se njeno delovanje odnosi na „informacije i pomoć“. Ali, šta to znači?
Opet reč generalu Karteru: „Mi takođe moramo da poboljšavamo sposobnost da se borimo na ovom novom bojnom polju, a mislim da je važno da to gradimo na odličnom temelju koji smo stvorili za informaciono ratovanje aktivnostima naše 77. brigade a koja nam sada daje sposobnost da se takmičimo u ratu narativa na taktičkom nivou.“ U tom kontekstu sada treba sagledavati Karterove reči iz prošlonedeljnog obraćanja uživo. Karter je priznao da britanska vojska vodi rat sa sopstvenim stanovništvom. Karter je spomenuo i rad s Jedinicom za brza reagovanja ‘iz kabineta’.
Osnovana u aprilu 2018. godine i poznata kao ‘jedinica za lažne vesti’, Jedinica za brza reagovanja dobila je početnih šest meseci finansiranja. Okupila je „tim analitičara, naučnika za podatke i medijske i digitalne stručnjake“, naoružana najsavremenijim softverom, „kako bi non–stop radila na praćenju onlajn vesti i diskusija na društvenim medijima“. Prema vođi Jednice, Aleku Ajkenu, to izgleda ovako:
„Jedinstvena služba za praćenje tokom 24 sata otkrila je nekoliko zabrinjavajućih priča, u rasponu od napada hemijskim oružjem u Siriji do domaćih priča koje se odnose na zločine. Na primer, nakon vazdušnih napada na Siriju, jedinica je identifikovala da je broj lažnih `priča` iz alternativnih vizvora stekao privlačnost na mreži. Ovi izvori „alt-njuza“ pristrasni su a da bi izazvali interes čitalaca oslanjaju se na senzacionalizam, a ne na činjenice.
– Zbog načina na koji algoritmi pretraživača rade, kada ljudi traže informacije o lomovima, ovi nepouzdani izvori pojavljivali su se iznad zvaničnih informacija vlade Velike Britanije. U stvari, na prvih 15 stranica Gugla nije bilo informacija o vladi. Znamo da je potraga odličan pokazatelj namere. Može da odražava pristransost u informacijama koje su primljene odnekud.
– Jedinica je zato osigurala da oni koji koriste pojmove za pretragu koji su naznačili pristrasnost – poput „lažne zastave“ – dobiju činjenične informacije i odgovor Velike Britanije. RRU je u roku od nekoliko sati poboljšao rangiranje sa ispod 200 na broj 1.“
Jedinica za brzo reagovanje dobila je stalno finansiranje u februaru 2019. godine. Tri meseca posle osnivanja Jedinice za brza reagovanja, Tereza Mej je bila na samitu G7 u Kvebeku u Kanadi. Tamo je na sastanku ministra inostranih poslova G7 prethodnog meseca najavljeno uspostavljanje „novog mehanizma za brza reagovanja“, koji prati predlog Britanije o „novom, formalizovanijem pristupu u borbi protiv stranog uplitanja širom G7“. Sporazum šalje „snažnu poruku da se mešanje Rusije i drugih stranih država neće tolerisati“, rekla je ona.
„Mehanizam za brzo reagovanje“, nastavila je, „podržaće preventivnu i zaštitničku saradnju između zemalja G7, kao i reagovanja nakon incidenta“, uključujući:
– koordinisano pripisivanje neprijateljske aktivnosti
– zajednički rad na pronalaženju zajedničke naracije i odgovora.
Brzi odgovor britanske vlade je, dakle, da se stvori međunarodni sporazum o zajedničkoj naraciji (preko ‘mehanizma’), a zatim vodi informativni rat sa sopstvenim narodom kako bi osigurao da narativ bude zaštićen u medijima (preko ‘Jedinice’ ).
POLITIČKO RATOVANjE
U svom govoru na Rojal junajted servis institutu 2018. godine, Karter je objasnio ulogu mejnstrim štampe u „uspostavljanju dobro informisane javne debate“. Rekao je da je „političko ratovanje“ rat drugim sredstvima, i dodao je da će za pobedu u tom ratu biti potrebna „fuzija“ (stapanje). Ove njegove reči se odnose na Doktrinu fuzije, koju je lansirano režim Tereze Mej, u okviru Revizije sposobnosti nacionalne bezbednosti za 2015. godinu.
„Mnoge mogućnosti“, rečeno je, „koje mogu doprineti nacionalnoj bezbednosti nalaze se van tradicionalnih odeljenja za nacionalnu bezbednost, pa su nam potrebna jača partnerstva između vlade i privatnog i trećeg sektora.“ Stoga se ne treba iznenađivati što Jedinica za brza reagovanja kabineta ne radi samo sa vojnom 77. brigadom, već „radi na pobijanju lažnih narativa“ kao dela jedinice … [koja takođe] uključuje Home Office, DCMS, Number 10 i druge agencije. “
KORONA NARATIV
General Karter je rekao da njegova 77. brigada „pomaže u smanjenju glasina niklih iz dezinformacija, ali i da se suprotstavlja dezinformacijama“. Koje dezinformacije 77. brigada guši? Koliko „dezinformacija“ potiče, pre svega, od same 77. brigade? Uloga 77. brigade je: praćenje i evaluacija informacionog okruženja unutar granica ili operativnog područja.
Oni ne samo da se „suprotstavljaju“ dezinformacijama, već i posmatraju društvene medije, analizirajući kako se dezinformacije, uključujući i njihove, šire; mapiraju internet i mreže preko ljudi koji međusobno dele sadržaj. A za to su imali na hiljade raspoređenih i desetine hiljada u rezervi, ne samo u 77. brigadi direktno, već upravo kroz vladu i treći sektor.
Autor Majk Robinson
Naslovna fotografija: ANDY RAIN
