D. Jovović: Da li uzeti sto evra

Nema ekonomskog opravdanja za ovu meru, država nema raspoloživih sredstava da finansira ovu skupu isplatu građanima, jer ovo trošenje nema pokriće u budžetu

U okviru ekonomskog programa srpske vlade za suzbijanje posledica globalne krize izazvane pandemijom virusa korona posebnu pažnju javnosti izazvala je mera za povećanje agregatne tražnje, potrošnje i privredne aktivnosti. Ona se odnosi na uplatu direktne jednokratne državne pomoći u iznosu od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije (uključujući i KiM) s aktivnim prebivalištem u zemlji i važećom ličnom kartom. Po biračkim spiskovima ima 6,7 miliona građana (uzimajući i one koji žive u inostranstvu, a imaju prebivalište u Srbiji). Međutim, Ministarstvo finansija navodi cifru od oko 5,5 miliona, pa postoji nesrazmera između podataka o broju punoletnih građana koji imaju pravo glasa i pravo na 100 evra od države.

Prvobitno je bilo obećano da će se svakom punoletnom građaninu automatski uplatiti po 100 evra pomoći, da bi onda vlada izmenila odluku, odnosno isplate se prvo obavljaju svim penzionerima (1,78 miliona) i primaocima novčane socijalne pomoći (260.000), od sredine maja, dok ostali građani moraju da se prijave ako hoće ovaj novac, pošto su se neki već izjasnili protiv.

S vrha vlasti stizale su kontradiktorne izjave koje zbunjuju građane u vezi s tim da li da uzmu ovaj novac ili ne, pogotovo jer se neki odriču iz ,,patriotskih razloga”, što može da smanji odziv, mada se građani pozivaju da se prijave u što većem broju. Biće i onih koji će uzeti novac i onda ga, u svoje ime, dati u humanitarne svrhe.

Teško može da se opravda ovakav neracionalni postupak vlade – davanje 100 evra u trenutku kada će državne finansije Srbije posle donošenja antikriznih mera i budžetskog rebalansa biti u minusu od oko sedam odsto BDP-a (umesto prvobitno planiranih 0,5 odsto BDP-a), jer ova mera ne može da utiče na znatnije ubrzanje domaće privrede, pa će biti skupo plaćena u budućnosti, a suštinski nikome neće popraviti život. Nema ekonomskog opravdanja za ovu meru, država nema raspoloživih sredstava da finansira ovu skupu isplatu građanima, jer ovo trošenje nema pokriće u budžetu, pa će morati da se dodatno zadužuje, a poreski obveznici da vraćaju dug s kamatom.

Fiskalni savet Srbije s pravom je ocenio da je ova isplata građanima „višestruko loša” i da je „najveća i nepovratna greška” u rebalansu budžeta, odnosno da je „ekonomski neefikasna”, da je „socijalno nefokusirana” i „fiskalno neodgovorna”. Trebalo je napraviti selekciju, pa pomoć preusmeriti u većem iznosu onima kojima je najpotrebnija.

Vlast se brani time da to nije socijalna mera i da postoje drugi instrumenti socijalne zaštite. Vlast smatra da će ova mera pomoći građanima doneti povećanje domaće tražnje i potrošnje i da će pokrenuti proizvodnju, jer će se „novac vratiti u privredu Srbije”. Treba imati u vidu da bi očekivani efekat mogao da se izgubi, pošto bi neki građani mogli da taj dodatni novac uštede, umesto da ga ulože u potrošnju i na taj način podstaknu ekonomiju. Takođe, linearna pomoć, odnosno „poklon” svakom punoletnom građaninu Srbije je populistička i predizborna mera.

Pored Srbije, slične mere o davanju novca stanovništvu u cilju povećanja potrošnje i privredne aktivnosti doneli su, do sada, još samo SAD (1.200 dolara), Japan (930 dolara), Singapur (420 dolara), Hongkong (1.200 dolara) i Makao (375 dolara). Ipak, uporedna analiza pokazuje, na osnovu zvaničnih izvora ovih zemalja, da se ovaj sistem dodele pomoći znatno razlikuje u svakoj od njih. Sve su one ekonomski daleko razvijenije od Srbije, dok nijedna evropska zemlja još nije donela ovakvu meru novčane pomoći stanovništvu.

Iako su SAD i Singapur usvojili mere jednokratne novčane pomoći za svoje državljane, sistem raspodele ovog novca nije istovetno uređen kao u Srbiji. U SAD novčanu pomoć ne dobijaju građani koji godišnje zarađuju više od 99.000 dolara, dok u Singapuru oni s najmanjim primanjima dobijaju najveći novčani iznos. Takođe, u ove dve zemlje novčanu nadoknadu dobijaju i deca, što nije slučaj u Srbiji. U Hongkongu i Japanu ova mera uređena je na sličan način kao u Srbiji, pa tako svi punoletni građani dobijaju jednokratnu novčanu pomoć u istoj vrednosti, ali je ona 11 puta veća u Hongkongu, odnosno 8,5 puta veća u Japanu nego u Srbiji. U Makau svi stanovnici, pored novčane pomoći, dobijaju i dodatni medicinski kupon. Najzad, jedino u Srbiji manji deo stanovnika prima novčanu pomoć po automatizmu, a drugi samo ako to žele.

 

Autor Dejan Jovović

 

Naslovna fotografija: European Central Bank

 

Izvor Politika, 19. maj 2020.

Pratite nas na YouTube-u