Masovno ograničavanje kretanja u Evropi, koje je počelo sredinom marta, prouzrokovalo je ozbiljan pad privrede u prvom tromesečju godine. U 19 članica evrozone pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu iznosio je 3,2 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, potvrdio je Eurostat. Najteže su pogođene četiri najveće zemlje – Nemačka, Francuska, Italija i Španija – koje čine dve trećine trgovine EU. Pretpostavke su da će oporavak evrozone biti težak, jer se privreda zaustavila još u poslednjem tromesečju prošle godine, dok koronavirusa nije bilo. Osim toga, evrozona sada klizi već u treću krizu u poslednjih 12 godina.
Prva je izbila u jesen 2008. godine. Druga je bila dužnička kriza iz 2011. godine, koja je izbila kao posledica prve. Predstojeća kriza, kažu, biće veća od dosadašnjih, jer je i udarac pandemije na privredu strašan. Najlakše bi se mogla oporaviti Nemačka koja je u prvom tromesečju zabeležila pad privrede od 2,3 odsto na godišnjem nivou. Ta lokomotiva evropske ekonomije ima najveći udeo industrije i najmanje je zavisna od turizma i sektora usluga, koji su najviše pogođeni pandemijom. Proizvođači će se lakše oporaviti nego saobraćajne i turističke kompanije. To potvrđuje i iskustvo Kine, gde je u prvom kvartalu privreda pala za 6,8 posto. U aprilu je kineska industrija uglavnom proradila, dok oporavak javne potrošnje, prometa i turizma zaostaje.
Francuska, Italija i Španija, koje zavise od turizma i pružanja usluga, teže će se vratiti na staro. U prvom tromesečju one su od pandemije imale znatno veće štete nego Nemačka, koja je sprovodila i malo blaže mere protiv virusa. U Francuskoj je BDP pao 5,4 posto, u Italiji 4,8 a u Španiji 4,1 posto. Osim toga, mere za preživljavanje privrede u tim zemljama skromnije su nego u Nemačkoj, koja je za preživljavanje svoje privrede tokom zastoja osigurala 750 milijardi evra, ako se uračunaju i kreditne garancije preduzećima.
Dok nemačka privreda čini petinu evropske, ono je za preživljavanje primila više od 50 odsto ukupne finansijske pomoći dodeljene u članicama EU, sudeći prema vrednosti odobrenja koja je Evropska komisija nedavno dala vladama u EU. Usto, nemački ministar finansija Olaf Škloz najavio je za jun novi paket pomoći, koji će služiti izlasku ekonomije iz recesije. Ipak, i najveće privrede teže će se oporavljati budu li Italija, Francuska i Španija zaostajale.
Oporavak Nemačke biće spor zbog problema u celoj uniji, kaže Žak Alen‑Rejnolds, ekonomista iz londonskog Kapital Ekonomiksa, koji u drugom kvartalu u najjačoj evropskoj zemlji predviđa pad BDP-a znatno veći od službenih procena. Problem je u tome što su kompanije u Nemačkoj otvorile puno firmi u inostranstvu, pa se oko 20 odsto nove vrednosti privrede te zemlje stvara putem međunarodnih lanaca snabdevanja, podseća Katarina Utermol, ekonomistista iz Alianca.
– Nejednaki ekonomski oporavak u Evropi može stoga odložiti ponovno aktiviranje trgovinskih lanaca u zemljama poput Nemačke, koje su ranije pokrenule privredu, upozorava Utermol.
Od sredine maja najveći deo privrede u Evropi i svetu ponovo se otvara, ali oporavak će zavisiti od jačine pandemije. Ako se virus vrati na jesen ili zimi, preduzeća opet mogu da prestanu sa radom. Na to je upozorio Džerom Povel, predsednik najznačajnije banke u svetu, banke američkih Federalnih rezervi. SAD su već u prvom tromesečju zabeležile pad privrede od 4,8 posto.
– Ne bude li drugog talasa koronavirusa, mislim da ćemo stabilan oporavak privrede videti u drugoj polovini ove godine, rekao je Povel. Međutim, za puni oporavak trebaće neko vreme, možda do kraja iduće godine.Evropske zemlje belježe već 50 miliona zaposlenih na čekanju zbog zastoja privrede, tako barem kaže Fajnenšel tajms. Istovremeno, u SAD je u poslednja dva meseca na birou rada završilo čak 36,5 miliona radnika.
Dok se nezaposlenost u EU nije povećala, u SAD je do sredine maja skočila na 20 posto. Tu veliku razliku ekonomisti tumače činjenicom da vlade EU daju pomoć preduzećima kako ne bi otpuštala radnike, dok u SAD uglavnom nije tako, već vlasti daju pomoć radnicima kada dođu na biro. Većina nezaposlenih u SAD, prema anketama, očekuje povratak na posao.
Naslovna fotografija: REUTERS/Christian Mang
Izvor Politika, 22. maj 2020.
