M. Vukmirović: Potrebna nam je sloga u vremenu beznađa

Srbiji su potrebne iskrene patriote i dobri domaćini, koji imaju jedan zajednički imenitelj oko koga moramo da se saberemo a to je – istinski suverena Srbija

 „Bog nam ne šalje ovaj očaj da bi nas onespokojio, već da bi u nama novi život probudio i stvorio  odlučnost da taj očaj pobedimo“
Vladika Nikolaj Velimirović

Često se u prošlosti Srbija nalazila pred istorijskom raskrsnicom – opstati ili propasti.

Kao po nekom nepisanom pravilu, nikada u tim teškim vremenima Srbija nije oskudevala u ljudima, koji su svojim delanjem opominjali narod na opasnost koja im preti i na preku potrebu da se na vreme „probude“. Na našu sreću, imala je tada i mnogo ljudi koji su bili visoko moralni i pošteni prema sebi i drugima, čestitih ljudi koji su bili na strani pravde – svoje Srbije.

Tako je bilo tokom istorije, na koju smo i danas veoma ponosni, iako neki žele (ili ih neko primorava) da je što više zaborave!

Mi već godinama živimo u nekom „drugom“ vremenu, vremenu sve većeg beznađa, u kome se razvilo crno seme nacionalnog propadanja, u kome je opasno nabujao svakojaki razvrat, šljam i poroci, u kome su moral,odgovornost i solidarnost sve više zaboravljene kategorije, u kome su mane postale vrline, a ono što se oduvek smatralo ljudskim vrlinama postaju najveće mane.

Nema nikakve sumnje da nas je do takvog stanja dovelo preko 30 godina intenzivnog raspadanja državnih i društvenih institucija:

–  izgradili su nam personalnu umesto institucionalne države;

– imamo potpuno promašene ekonomske politike jer su nam uspostavili tzv. „bećar ekonomiju“ po principima prodaj, potroši, pozajmi, uz potpuno gubljenje državnog finansijskog suvereniteta;

– ’usrećili’ su nas prihvatanjem tihe kolonizacije države nametnute od stranih imperijalističkih sila, koje se danas popularno nazivaju globalističke države – doneli su nam „eksperiment“ državu sa svim svojim pogubnim karakteristikama;

–  dobili smo vladavinu neviđeno nesposobnih, neodgovornih i iskvarenih domaćih političkih elita (šta god pod tim pojmom podrazumevali)

– ukorenili su nam u Srbiji strahovitu negativnu selekciju na svim nivoima upravljanja i uvukli politikanstvo u svaku poru naših života.

Tako smo dolazili u sve težu situaciju, kada se na svim nivoima vlasti i odlučivanja menjalo previše nestručnih lica, opasnih neznalica, diletanata, manipulatora, kupaca diploma i trgovaca državom i njenim resursima, u kojoj se namnožilo nikad više lopova, kriminalaca i ljudi od kojih bi se postideo svaki ozbiljan čovek, u kojoj je ukinuta svaka mogućnost razgovora, dogovora, uvažavanja i tolerancije, u kojoj su se uzdigli brojni lideri i  liderčići okruženi uglavnom poltronima, poslušnicima, tajkunima i mafijašima.

I sve to je trebalo da prihvatamo kao nešto normalno i uspešno, pa da se tome još i radujemo i slavimo takav sistem, ili da barem o tome „glasno ćutimo“. Takvi su nam uspostavili sistem u kome:

– nikad nije bilo više podela i sukoba među građanima, a nikad manje jedinstva među njima,

– nikad više gađenja, blaćenja i etiketiranja onih koji misle drugačije, a nikad manje stida i srama,

– nikad više afera i prljavih igara, a nikad manje odgovornosti,

– nikad više straha i nepoverenja, a manje poštovanja i solidarnosti,

– nikad više apatije, depresije i ćutanja, a manje dobrih odgovora i reakcija,

– nikad više lopovluka, kriminala i korupcije, a manje poštovanja zakona,

– nikad veće „blagostanje“, a nikad manje srećnih i zadovoljnih ljudi,

– nikad više novca u budžetu, a nikad teža situacija u obrazovanju, zdravstvu i kulturi,

– nikad više promena na mestu ministra poljoprivrede, a nikad lošije stanje u poljoprivredi i na selu,

– nikad više prirodnih lepota naše zemlje na turističkim prospektima, a nikad zagađenija priroda,

– nikad više stranih investicija, a nikad teži položaj radnika i seljaka,

– nikad više rasprava o nacionalnim interesima, a nikad manje nacionalnog identiteta,

– nikad veća tišina o položaju Srba u regionu, a nikad manje prava i slobode za njih,

– nikad više iskušenja i problema u Srbiji, a manje duhovne snage i sabornosti,

– nikad više priča o građanskim pravima, a nikad se manje građani nisu pitali za ono što im život znači,

– nikad više partija i stranaka, a manje demokratije,

– nikad više državnih i službenih tajni, a manje javnosti u radu onih koji bi morali da građanima polažu račune o svom radu i postupcima,

– nikad više laži i obmana, a nikad manje istine i pravde,

– nikad više starijih građana, a nikad manje mladih ljudi u Srbiji,

– nikad punija groblja, a praznije njive i livade…

Uz sve ovo, surova je istina da ako građanin nema dobre veze sa vodećom strankom na vlasti, ili njenim koalicionim partnerima, on će vrlo teško ostvarivati čak i svoja elementarna građanska prava.

Sve navedeno nas je danas dovelo u stanje, koje se metaforički može nazvati „prenapregnutost pred pucanjem“, u kome je vrlo teško prognozirati na koji će se način ono rešavati, a još teže kakvo će biti rešenje i njegove posledice.

Na žalost građana Srbije, to je upravo ono što u Srbiji hoće i čemu se iskreno raduju strani gospodari, oni koji nam falsifikuju istoriju, koji naš narod planski i sistematski izrabljuju, dele, svađaju i sukobljavaju, oni koji našu zemlju prekrajaju i rasturaju.

Vladika Njegoš je u Gorskom vijencu zapisao: „Ne bojim se ja od vražjeg kota, neka ga je ko na grani lista, no se bojim od zla domaćega“.

Tragično je što već godinama u našoj zemlji postoji jedan, ne mali, broj ljudi na visokim funkcijama (i u poziciji i u opoziciji) koji sve to ne vidi, ili ne želi da vidi i koji svojim činjenjem, ili ne činjenjem, doprinose realizaciji tih zlokobnih namera.

Skoro svaki državni problem se može rešiti ako se to iskreno hoće i ako se svojoj zemlji želi dobro.

Ništa više, ali ni manje od toga!

Zato je Srbiji, više nego ikada, sada potrebna sabornost svih ljudi koji više od svega žele njen opstanak i razvoj, koji ne žele puku vlast, odnosno, ne žele promenu vlasti bez temeljne, suštinske i radikalne promene davno uspostavljenog sistema vrednosti.

Problem nisu samo neki ljudi, problem je postojeći sistem koji je i uspostavljen da bi obezbeđivao realizaciju strategije „lošeg upravljanja“.

Srbiji su potrebne iskrene patriote i dobri domaćini, koji imaju jedan zajednički imenitelj oko koga moramo da se saberemo a to je – istinski suverena Srbija, koji su spremni da svoje znanje, ugled i autoritet stave na raspolaganje svom narodu i svojoj državi, u situaciji kada je opstanak i naroda i države u značajnoj meri ugrožen.

Pred nama je veliki zadatak resuverenizacije Srbije i rada na srpskosti vlasti i državnog kursa, a Srbija, na sreću, ni danas ne oskudeva u ljudima koji su spremni da se uključe u ostvarivanje tog velikog nacionalnog cilja.

Velikog zato što je resuverenizacija Srbije preduslov za mnoge druge preko potrebne promene.

Zašto najveći broj takvih ljudi već nije sa ovima koji su na vlasti, ili sa onima koji su u opoziciji?

Zato što smatraju da su i vlast i opozicija već dugi niz godina skrojeni od istog materijala, ne veruju im jer su ih do sada bezbroj puta slagali, obmanuli, prevarili i izdali i da je potpuno besmisleno smenjivati jedne da bi došli drugi – isti.

Građani Srbije još uvek, ali sa sve manje strpljenja, čekaju da se na javnoj sceni Srbije pojavi neka nova iskonska snaga, spremna za temeljne, suštinske i radikalne promene, koje bi obezbedile uslove za toliko očekivani sveopšti boljitak Srbije.

Može li Narodna sloga značajno doprineti potrebnim promenama i stvaranju uslova za njih? Nas dvanaestorica osnivača Narodne sloge smo na sastanku o Đurđevdanu 2020. god. zaključili da su izbori 2022. godine prava prilika da to pokažemo.

Tada smo još jednom potvrdili odluku, donetu na osnivačkoj skupštini Narodne sloge 26. Februara 2019. da na izborima 2020. godine nećemo učestvovati da bismo prvu godinu svog postojanja iskoristili za unutrašnju konsolidaciju, kadrovsko jačanje i omasovljenje, da se čistog obraza i punog srca možemo staviti na raspolaganje svojoj Srbiji.

U programskim dokumentima Narodne sloge dali smo naše viđenje najvažnijih spoljnih i unutrašnjih pitanja i ponudili rešenja (možete ih naći na www.narodnasloga.rs).

Moramo zaustaviti opasnu tendenciju da naši građani postanu manjina u svojoj matičnoj državi, da budu gastarbajteri u svojoj rođenoj zemlji, nadničari na svojoj njivi, gosti u svojoj kući, tuđini na svojoj slavi, zdravičari nad praznom trpezom… Jer, očigledno je da nam se to odavno sprema!

Sve je manje vremena da se okupimo, upoznamo, udružimo, organizujemo i uključimo u borbu za suverenu, bogatiju, zdraviju, srpskiju i bolju Srbiju.

Jedan naš veliki naučnik je rekao: „Naša zemlja je opasno mesto za život, ne zbog loših ljudi, već zbog dobrih ljudi koji ništa ne preduzimaju“.

Priključujte se Narodnoj slozi da sa većim izgledima preduzimamo sve što se mora, što će uzdizati Srbiju i naše porodice.

Što nas bude više – bićemo jači i moći ćemo više!

Kako radili, tako nam Bog pomogao!      .

 

 O Spasovdanu 2020.

 

Predsednik Upravnog odbora Narodne sloge

Miodrag Vukmirović

 

Naslovna fotografija: fakti.org

 

Izvor Fakti, 28. maj 2020.

Pratite nas na YouTube-u