Donald Tramp može primeniti zakon o gušenju pobune vojnim snagama ustanka. Učiniće to ako bude neophodno – izjavila je portparolka Bele kuće Kajli Makineni.
„To je, naravno, jedno od sredstava koje predsednik ima na raspolaganju. On se zasad oslanja na Nacionalnu gardu“.
Prethodno se američki ministar odbrane Mark Esper usprotivio primeni zakona koji omogućava angažovanje vojske. Naglasio je da je to „krajnja mera samo za najnužnije i najteže situacije“. Dodao je da SAD sada „nisu u takvoj situaciji“. Pentagon je – uprkos tome – u blizinu Vašingtona prebacio 1.600 vojnika koji su u u „povišenoj pripravnosti“.
Zakon o gušenju pobuna Sjedinjene Države su donele još 1807. godine, a omogućava upotrebu oružanih snaga unutar zemlje. U prošlom veku je nekoliko puta je korišćen za suzbijanje nereda: 1967. u Detroitu, 1968. u Čikagu i Baltimoru, a 1992. godine za vreme pogroma u Los Anđelesu.
Nekoliko vojnih helikoptera je drugog juna letelo nisko iznac centra Vašingtona. Neki su povremeno i „visili“ nad glavama demonstranata koji su blokirali Belu kuću. Istog dana je na periferiju glavnog grada stiglo oko 700 pripadnika 82. vazduhoplovne divizije. Još 1.400 je spremno za intervenciju u roku od sat vremena. Svi su naoružani i sa opremom za „razbijanje demonstracija“. Ovo „pomeranje trupa“ američki mediji su već nazvali „Operacija Temis“.
Tramp već nekoliko dana preti da će na demonstrante poslati vojsku, a guvernere saveznih država koji se libe da primene silu javno naziva „slabićima“. Formalno, predsednik SAD nema zakonsko pravo da pošalje vojsku protiv Amerikanaca, ali postoji više načina da tu zabranu „zaobiđe“. Prema odluci Kongresa SAD iz 2006. godine, šef države je obavezan da se pre primene zakona iz 1807. obrati demonstrantima (pobunjenicima) sa predlogom da se mirno raziđu, odredivši im za to „određeni vremenski rok“.
Najpoznatiji slučaj upotrebe vojske za gušenje unutrašnjih buntova je ustanak u Los Anđelesu 1992. Razlog je bio otprilike isti kao i sada: policija je pendrecima ubila Afroamerikanca Rodnija Kinga, koji je bio pritvoren zbog prekoračenja brzine. Grad je bio svojevrsna buktinja celu nedelju dana. Oko pet hiljada zgrada je izgorelo. Aerodrom u Los Anđelesu prestao je da radi zbog dima. Potom je oko 400 ljudi upalo u sedište policije. U nemirima koji su usledili ubijeno je 55 ljudi (neki tvrde 63), dve hiljade su povređene, a 12 hiljada uhapšeno. Džordž Buš-Stariji poslao je u Los Anđeles Nacionalnu gardu, padobrance i marince. Pucali su da bi ubili.
Tramp je u problemima jer policija najčešće samo gleda šta se događa, a policijski čas se uglavnom ne poštuje. Ponegde policija brani samo svoje stanice. Centralni Menhetn i Rodeo Drajv u Los Anđelesu gotovo potpuno su opljačkani.
Zato je još 30. maja naredio da sevojna policija iz Fort Braga (Severna Karolina) i Fort Dramea (država Njujork) pripreme za razmeštanje i preseljenje u Mineapolis. Vojnici iz Fort Karsona (Kolorado) i Fort Rilija (Kanzas) već imaju naređenje da budu spremni da u roku od 48 sati „krenu u akciju“.
Poseban problem za američkog lidera je to što je izvesno da će se guverneri američkih „demokratskih država“ odupreti upotrebi Oružanih snaga SAD na njihovoj teritoriji.
Naslovna fotografija: Win Mcnamee/Getty Images
Izvor Fakti, 03. jun 2020.
