Burne reakcije na vest o izbacivanju poezije Desanke Maksimović iz nastavnog programa za više razrede gimnazije, sustižu jedna drugu. Studenti, univerzitetski profesori, književni kritičari, pisci vode rasprave i pokreću peticije, dok čitaoci preplavljuju društvene mreže ogorčenim reakcijama i izražavanjem podrške Desanki, kačeći njene slike i stihove. Odlučno je reagovala i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je sa svog Tviter naloga juče poručila: „Nikada se Desanka Maksimović neće izbacivati iz obrazovnog sistema Srbije. Nikada. Tačka“.
Svi odreda svrstali su se na stranu zadužbine koja nosi ime velike pesnikinje, a koja se najoštrije suprotstavila „novitetima“ u nastavi, prispelim iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Studenti IV godine Srpske književnosti i jezika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pokrenuli su peticiju naslovljenu prema tekstu u jučerašnjem broju Večernjih novosti – „Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović“, koju je za vrlo kratko vreme potpisalo više od 5.000 ljudi.
– Nakon što je Zadužbina reagovala na ovakvu izmenu, komisija je predložila da se zbirka „Tražim pomilovanje“ obrađuje u okviru nastave za prvi razred gimnazije, gde bi se to delo predstavilo kao „odjek književne epohe srednjeg veka“ – kaže se u peticiji: – Ovakvi argumenti su ponižavajući. Upravo vanvremenost jeste kvalitet zbirke Tražim pomilovanje. Njena književna vrednost je ogromna i kao takva ona se ne sme isključiti iz programa, ali se ne sme ni svrstati u poetiku srednjeg veka. Ideja da učenici mogu pogrešiti u vrednovanju a priori je ponižavajuća i za učenike i za nastavnike.
Potpisnici peticije traže i mole komisiju Zavoda da promeni svoju odluku i vrati pomenute nastavne jedinice, kao i da se pri svim narednim izmenama konsultuje sa univerzitetskim stručnjacima. Povodom teksta u našem listu, juče smo iz Zavoda dobili saopštenje koje je potpisala koordinator komisije Dejana Milijić Subić, profesor književnosti.
– Ne želeći da marginalizujemo delo voljene srpske pesnikinje, morali smo da uzmemo u obzir određeni broj časova koji je namenjen obradi književnog dela, kao i savremeni koncept nastave – navodi se u pismu.
– Takođe, u dosadašnjem programu nije bilo mesta za pesnika Ivana V. Lalića, kao ni za značajan ciklus Stevana Raičkovića Zapisi o crnom Vladimiru. Nije bilo mesta ni za velikog Borislava Pekića, a ta „nepravda“ ispravljena je predlogom novog programa. S obzirom na to da se u četvrtom razredu gimnazije obrađuju kanonska dela srpske i svetske književnosti, bili smo prinuđeni da ponešto iz programa odstranimo. Uzeli smo u obzir činjenicu da je Desanka Maksimović veoma prisutna u osnovnoj školi. Predložili smo takođe da se Tražim pomilovanje obradi u prvom razredu gimnazije u okviru teme „Dijalog književnih epoha“, kako bi učenici mogli da shvate kako to književna dela iz dalekih epoha mogu uticati na savremene tokove.
U komisiji koja je, vođena ovakvim argumentima, donela odluku koja je u javnosti dočekana kao skandalozna, jesu prof. dr Zona Mrkalj (Filološki fakultet), dr Slađana Jaćimović (Učiteljski fakultet), dr Dragan Đorđević (13. beogradska gimnazija) i troje uposlenika Zavoda: Kata Mišić, dr Nataša Anđelković i Dejana Milijić Subić.
Dobitnik Desankine nagrade, akademik Milovan Danojlić, za Novosti kaže da ga više ništa ne čudi, i objašnjava:
– Živimo u takvom vremenu, i takav je pravac obrazovanja. U TV kvizovima mladi ljudi ne znaju kako se prezivao Hajduk Veljko, ali zato mogu pobrojati nazive svih američkih bejzbol klubova. Epidemija anglicizama je nadmašila nasrtljivost COVID-19. Treba videti ko te programe sastavlja, a pre svega ko sastavljače plaća. Dobro je da nisu uneli Šarlotu Bronte, ili Žorž Sand. Desanka je naša, rodom iz Rabrovice, ona može da čeka. A i mi sa njom, da se opametimo, da dođemo sebi.
Univerzitetski profesor, član UO Zadužbine „Desanka Maksimović“ dr Boško Suvajdžić ističe da je Desanka neizostavni deo kanona srpske književnosti, i za Novosti kaže:
– Upravo zbirka Tražim pomilovanje pokazuje do koje je mere Desanka Maksimović moderan pesnik, i koliko je značajna za srpsku kulturu, ne samo 20. veka. Katedra za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu snažno je podržala inicijativu da se ova zbirka najveće srpske pesnikinje 20. veka vrati u nastavni plan i program za IV razred gimnazija, tamo gde joj je i mesto.
Profesor Filološkog fakulteta u Novom Sadu, pesnikinja i kritičar dr Bojana Stojanović Pantović, kaže za naš list da sa svojim kolegama piscima i stručnjacima deli ogorčenje zbog isključivanja poezije Desanke Maksimović iz gimnazijskih programa, ali da je još više brine nemušto i neprofesionalno obrazloženje komisije Zavoda:
– Tražim pomilovanje je strukturno složena, politički provokativna, ženskim glasom ispevana i etički beskompromisna zbirka zbog koje je, davne 1964, i sama Desanka bila u nemilosti u ondašnjim Titovim krugovima političara. Pobuna protiv svake autoritarnosti upravo je ona dimenzija koja ovu suptilnu i učenu liriku moćno umešta u savremenost. Takođe, brine me nepoštovanje struke i kompetencije nas koji se profesionalno bavimo srpskom književnošću, kao i samih pesnika.
ŠARČEVIĆ: NEĆEMO DOZVOLITI
Odluka Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nije konačna, kazao je za Tanjug ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da Ministarstvo neće dozvoliti da se ni na koji način smanji učešće Desankine poezije u okviru programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost. Kako je objasnio, procedura je da predlog Zavoda ide Nacionalnom prosvetnom savetu na dalju procenu.
– Zavod je stručno telo, njihove komisije kada donesu odluku dalje predlog šalju savetodavnom telu, koje mora da donese odluku o prihvatanju ili neprihvatanju. U Nacionalnom prosvetnom savetu sede struka i stručna društva koja kada daju na usvajanje predlog, ja mogu da reagujem – objasnio je Šarčević.
Autori D. Bogutović i M. Mirković
Naslovna fotografija: Tanjug/Dimitrije Goll
Izvor Večernje novosti, 07. jun 2020.
