Jedino legitimno polazište jeste da je Kosovo i Metohija deo Srbije, privremeno pod mandatom UN i da tako ostaje sve dok SB ne donese odluku o okončanju svog mandata. A mandat SB je – upravljanje Kosovom i Metohijom do postizanja rešenja koje obezbeđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i najširu autonomiju za Kosovo i Metohiju u okviru Srbije. Ovakav mandat ne mogu okončati ni EU, ni NATO, ni SAD, ni Nemačka, ni Francuska, a ni Srbija, ako bi takva ideja uopšte bila zamisliva.
Jedina osnova sa izgledom za uspeh pregovora su: Povelja UN, OEBS i Ustav Srbije, dakle, međunarodno javno pravo, nikako privredna, trgovinska, investiciona ili „klupska“ obećanja ili aranžmani. Suverenitet i teritorijalni integritet Srbije su državne i nacionalne vrednosti iznad svake druge.
Pošto je Rezolucija SB UN 1244 osnovni, okvirni kompromis i pošto još uvek nije u celini sprovedena, logično je da predmet pregovora bude celovita primena i konkretizacija tog pravno-opšteobavezujućeg sveobuhvatnog dokumenta, bez potcenjivanja, pogrešnog tumačenja, biranja, negiranja ili revidiranja.
Jedini garant eventualnog dogovora o budućem statusu može biti SB UN. To ne mogu biti pretendenti koji više decenija prema Srbiji primenjuju dvostruke standarde, koji su opterećeni ekspanzionističkim geopolitikama i svojim rastućim unutrašnjim podelama.
Briselski sporazum je protivustavan diktat i teško se može preobratiti u nešto drugo. Ako njime nije promenjen status Kosova i Metohije, bitno je promenjena stvarnost na severu Pokrajine, odakle je povučen ustavni i pravni poredak Srbije i potpisom u ime Srbije prihvaćen ilegalni separatističko-teroristički poredak. Greške, čije god bile, na štetu Srbije i srpskog naroda treba ispravljati ne čineći nove, niti se pravdati štetočinstvom prethodnika. Reciprocitet nije pojam za odnos celine Srbije i njenog dela Kosova i Metohije.
Borba za zaštitu ustavnog poretka i za poštovanje međunarodnog prava i odluka SB UN ne može se upariti sa težnjama za legalizaciju separatizma, terorizma i agresije. Prihvatanje uslova za susret u Vašingtonu je velika greška, još jedna jednostrana koncesija.
Srbija se bori za poštovanje osnovnih principa bezbednosti i saradnje u Evropi, za poštovanje samih osnova globalnih odnosa, kao što su suverenitet i teritorijalni integritet. Ona se time rukovodi i kada preduzima diplomatske napore za povlačenje odluka o priznanju donetih ishitreno, pod pritiscima i ucenama.
Jasno je da se ti napori ne mogu izjednačavati sa pokušajima legalizovanja ilegalnih, separatističko-terorističkih tvorevina, koje su direktna posledica zločina agresije NATO-a 1999. godine. To bi bilo ogrešenje ne samo prema principima međunarodnog prava već i prema principima morala, a posebno prema žrtvama terorizma i agresije. Napori Srbije da sačuva svoj suverenitet, teritorijalni integritet i svoje pravo mesto u Evropi i svetu ne mogu se vezivati ni za kakve veštačke rokove, mandate, izborne ili druge potrebe stranih faktora.
Rezolucija SB UN 1244 ima trajni, nezamenljivi značaj za Srbiju, sve dok se ne izvrše obaveze svih drugih faktora prema Srbiji. Takva je, na primer, obaveza garantovanja slobodnog, bezbednog i dostojanstvenog povratka 230.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca u njihove domove i na imanja na Kosovu i Metohiji. Njihova prava, u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, nisu prava pripadnika nacionalne manjine, već prava integralnog dela srpskog naroda. A postoji i niz drugih neizvršenih obaveza. Neprincipijelni stavovi Nemačke, Francuske i SAD izraz su politike sile i njihovih uskogrudih geopolitika i ne mogu obavezivati Srbiju, SB UN i svetsku zajednicu.
Jedino principijelnost u rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije može biti doprinos održivom miru i bezbednosti na Balkanu i u Evropi. Arbitrarnost, gaženje prava i Rezolucije SB 1244 bili bi korak ka opštoj konfrontaciji i novim sukobima. Koliki je značaj Rezolucije 1244 za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, na svoj način, govore napori Zapada i zahtevi iz Prištine da se taj dokument ukine.
Lideri agresorskih zemalja, nosioci politike dominacije i sukobljavanja, odlazeći lideri ne mogu biti garanti srpskih interesa. To jedino može biti Savet bezbednosti UN. Svoju opredeljenost za demokratiju, evropske i civilizacijske vrednosti Srbija ne može dokazivati odricanjem od svojih prava, legitimnih interesa i dostojanstva.
Autor Živadin Jovanović
Naslovna fotografija: Medija centar Beograd
Izvor Pečat, 26. jun 2020.
