Protekle nedelje Istok i Zapad su se suočavali sa svojom prošlošću na vrlo očigledan način. Dok se u Moskvi tradicionalno orilo „ura” na Crvenom trgu u znak pobede nad nacizmom, u SAD i evropskim gradovima su rušili spomenike istorijskim ličnostima koje se povezuju sa rasizmom i kolonijalizmom. Na meti demonstranata su se našli belgijski kraljevi, italijanski pisci, trgovci robovima u Ujedinjenom Kraljevstvu, a u SAD spasu od „vešanja” i odsecanja „glava” nisu pomogle ni obloge kojima su vlasti htele da zaštite spomenike. Zapadna politika je počela da se rukovodi manirom blogerki koje se nameću kao gurui ljudima koji žele da budu u trendu, bez obzira na obrazovanje, versko, rasno ili seksualno opredeljenje, i saopštavaju im kako da budu prihvaćeni. Jedino je Emanuel Makron rekao da Republika neće uklanjati ni jedan trag niti ijedno ime iz svoje istorije. Umesto toga pozvao je da zajedno preispitaju čitavu istoriju.
KARANTIN ZA POBEDNIKE
U kojoj meri se Zapad može suočiti sa svojom prošlošću? Odličan pokazatelj je sveprisutni trend sasvim novog pogleda na ulogu u Drugom svetskom ratu. Na 75. godišnjicu obeležavanja pobede nad nacizmom u Moskvu nisu otišli zapadni saveznici. I dok se takvo postupanje moglo i očekivati od onih čije je savezništvo i onako upitno, razočaravajuće je da sebe na obeležavanju jubilarne godišnjice nisu videli ni oni koji su zaista bili deo antihitlerovske koalicije. Neki su se pravdali đačkim razlozima da im se pokvario avion ili da bi po povratku sa Crvenog trga morali da budu u karantinu. Otprilike tako i izgleda današnja podela: oni koji nisu s nama moraju da budu u karantinu.
U pisanju nove istorije zapadna civilizacija je potpuno dezorijentisana. Ako bi s lakoćom i oduševljenjem i mogli da prihvate da su nacizam pobedile isključivo SAD sa svojim zapadnoevropskim saveznicima, problem nastaje kod pitanja kako se obračunati sa kolonijalizmom i robovlasništvom. Redefinisanje civilizacijskog konteksta neće se zaustaviti eliminisanjem materijalnih dokaza, kao što su spomenici. Ako oni ostanu oboreni, doći će na red naplata materijalne odštete onima kojima su naneli zlo.
SUOČAVANjE S PROŠLOŠĆU
Pokret „Crni životi su važni”, klečanje policije pred masama, zapaljene i opljačkane prodavnice, prvi su potezi te naplate i redefinisanja poretka kakav je do sada vladao zapadnim svetom. Dok su prošle nedelje pred početak utakmice u Mančesteru fudbaleri Barnlija i Sitija klečali na terenu pružajući podršku protestima u Americi, „veliki problem svom klubu” napravili su navijači Barnlija: stadion je preleteo avion koji je za sobom vukao transparent „Beli životi su važni”. Ovaj potez je proglašen „uvredljivim i rasističkim” za razliku od opšteg slogana protesta „Crni životi su važni”. Na taj način se, umesto postavke da su svi životi važni upalo u zamku izbora koji su važniji.
Mnoštvo je bizarnih primera kako se proizvođači različitih proizvoda ponašaju u najnovijem civilizacijskom rascepu: obustavlja se proizvodnja crnih kolačića, kreme se više neće reklamirati kao čudesni proizvodi koji „posvetljuju kožu”… Pod sadašnjim diktatom da je crno opasno reči „svetlo” i „belo” postaju zabranjene. Ideal lepote više ne sija sa Zapada.
MANIJACI I BUDALE
Sa svojom neverovatnom sposobnošću da prebrodi i najteže udare „duboke države”, Donald Tramp, koji verovatno politički nije dorastao svojim svetskim suparnicima – ipak bolje oseća srčani ritam Amerikanaca. On prevazilazi nametnutu podelu na belce i crnce, pomalo i pristajući na svoju nekompetentnost u sudaru sa Kim Džong Unom, Sijem i Putinom – priznajući da je mnogo teže imati posla sa demokratama u SAD. Koliko god je knjiga Džona Boltona pokušala da razgoliti i ponizi Trampa, toliko će njegova rečenica da je „Bolton manijak koji samo želi da bombarduje ljude” duže odzvanjati u kampanji za predsedničke izbore. Jer presudne glasove za Trampa neće dati ljudi koji na osnovu političkog i vojno uticaja SAD dobijaju unosne poslove, nego obični Afroamerikanci i belci koji žele da nastave da žive svoj američki san i ne idu u zemlje teškopamtljivih imena i zavode red.
Kada je na „Vest pointu” rekao da Ameriku hoće da izvuče iz besmislenih ratova, Tramp je zapravo podržao antikolonijalistički i antirasistički novi koncept. Jer u periodu posle Drugog svetskog rata nijedan narod protiv koga su SAD ratovale – izuzev agresije protiv Srba u Hrvatskoj, BiH i Srbiji, koji su prethodno dehumanizovani kao nacija – ne pripada beloj rasi.
Zato se Trampov način vođenja spoljne politike može tumačiti kao meko prizemljenje odlazeće sile sa pozicije „broj jedan” u ravnopravan status sa drugim nadolazećim silama. S druge strane, globalističko-liberalni koncept vodi ka verovatnom uvođenju čitavog sveta u kataklizmu globalnih razmera, sa mnogo težim posledicama i po SAD. Iako demokrate čine sve da američkog predsednika predstave kao budalu, Tramp mnogo bolje razume svetske procese.
Autor Biljana Mitrinović
Naslovna fotografija: AP Photo/Steve Helber
Izvor Politika, 28. jun 2020.
