Politika i ljudi koji aktivno participiraju u njoj prečesto su skloni dramatizaciji i predimenzioniranju procesa ili događaja kojima idu u susret. Najčešće se to radi kako bi se pojačao značaj odluka koje moraju da se donesu i mobilisale pristalice, kao podrška za takav čin. Ipak, nekada okolnosti učine, da se i pored svih naslaga medijskih spinova, svakojakih preterivanja i dezinformacija, neminovno oseti značaj koji će naše opredeljenje imati na sudbinu i budućnost nas i naših najbližih.
Nije pretenciozno reći da su predstojeći vanredni parlamentarni izbori upravo jedan takav trenutak, i to ne samo za pripadnike srpskog naroda nego i za sve građane Makedonije. Argumenata kojima se može braniti, ali i ojačati jedan ovakav stav ima napretek.
STANjE STVARI DANAS
Da krenemo ispočetka. Srpski narod, i ovaj koji živi ovde i vaskoliki, je iskreni prijatelj Makedonaca i to smo mnogo puta dokazali tokom proteklih trideset godina. Srbija je, naime, jedini sused Republike Makedonije koji u tom razdoblju prema njoj nije nikada isticao političke aspiracije, a kamoli pomagao nekakve unutrašnje sukobe, ili „podsticao krize“ u njoj. Na to sam ponosan – i kao Srbin, i kao patriotski nastrojen makedonski građanin, pripadnik svoje nacije na jednoj, i svoje države Makedonije na drugoj strani.
Ta „dvostrukost“ mi nikada nije smetala, naprotiv. Učio sam se jedinstvu u razlikama, onom što se može iskusiti u prevazilaženju ovakve, tragično nasleđene raspetosti. Lako je pokvariti, a teško izgraditi i održati skladne odnose na ovom mestu i u ovakvim vremenima, posebno tokom prethodnih, više nego burnih decenija doslovno usijanih balkanskih problema koji, nažalost, još uvek sa sobom nose tu podmuklu podrivačku moć i mržnju.
A predstojeći parlamentarni izbori upravo su jedan takav trenutak mogućnosti premošćavanja svih tih naših razlika u zajedničku korist. Jednako za sve građane i nacionalne zajednice koji žive u našoj državi. Sada se nalazimo u novoj tački posmatranja, na aktuelnom vidikovcu jedne, u svakom smislu, otvorene i sasvim neizvesne situacije. Na prelazu iz druge u treću deceniju 21. veka, naša država Makedonija se nalazi u nimalo zavidnom položaju po svim parametrima kojima se uobičajeno meri kvalitet života u savremenom svetu.
Imamo, nažalost, najveći postotak stanovništva koji živi u siromaštvu u čitavoj jugoistočnoj Evropi, više od jedne trećine ukupne populacije. A najveći strukturni problem naše ekonomije je dugoročna nezaposlenost, pre svega kod mladih, koja u Makedoniji prelazi preko 50 odsto, i kod žena preko 40 odsto. To sve ima za posledicu da preko 25 odsto makedonskog stanovništva (od poslednjeg popisa iz 2002. godine), a prema podacima Svetske Banke i MMF-a, odlazi odavde u inostranstvo, najčešće trajno.
Spoljni dug zemlje iznosi gotovo 70 odsto BDP-a, dok većina građana, ne bez razloga, smatra da su korupcija i „klijentelizam“ (netransparentna političko-medijska „razmena“ između nevidljivih patrona i njihovih štićenika u javnosti) najveći socijalni problemi ovog društva. Uz to, treba konstatovati i dramatičan proces depopulacije, a samim tim i ozbiljan pad privrednih aktivnosti u pojedinim regionima zemlje i njihovu koncentraciju na svega par velikih gradova.
Polako postajemo poluprazna i ekonomski besperspektivna zemlja iz koje odlazi svako ko ima priliku za tako nešto. I to je stanje stvari danas – dužni smo svi, pogotovo političari i sve stručne asocijacije da se aktivno i efikasno pozabavimo ovim problemima. Destruktivnost virusa COVID-19 nije uzeta u razmatranje, pre svega zbog kataklizmičnosti predviđanja, ali je ona definitivno pokazala da je gotovo sa svetom kakav smo znali i poznavali.
Sa druge strane, za protekle dve decenije smo nekoliko puta bili na ivici velikih međuetničkih sukoba (u kojima Srbi nikada nisu bili akteri), a usred smo permanentnih političkih tenzija. To je postala neizbežna karakteristika društvenog ambijenta u kome svakodnevno živimo. Postali smo, umnogome, društvo međunacionalnog nepoverenja i stalne podozrivosti. I to mora da se pod hitno menja.
SRBI NISU „MAKEDONSKI PROBLEM“
Došlo je vreme da se svi zajedno zapitamo da li je put kojim idemo dobar i svrsishodan, uz osećaj da svi zajedno imamo ogromnu odgovornost da nešto menjamo nabolje – ako ne zbog nas, onda zbog našeg potomstva. A oni sigurno ne zaslužuju da im ostavimo nestabilno i skoro pa vanredno stanje u kakvom mi danas pristajemo da živimo. Njima je potrebno nešto mnogo bolje, lepše i stabilnije… Zato treba reći i milion puta ponoviti, ako je potrebno, da Srbi nisu nikakav „makedonski problem“. To se pokazalo i dokazalo mnogo puta u proteklih trideset godina.
Makedonija treba i mora da postane zemlja spajanja, saradnje i razumevanja između Grčke, Bugarske, Srbije i Albanije, a ne njihova vododelnica, poprište ili žrtva. Ne mogu se sreća i perspektiva bilo kog naroda ili države na ovim prostorima graditi na projektima i planovima koji podrazumevaju nečiju dezintegraciju, negaciju ili asimilaciju. To je najvažnija premisa bilo čijeg stabilnog opstanka na balkanskim međama. Valjda nas je sve zajedno istorija nečemu naučila, kao i uzajamni suživot. Makar to da međusobnim sukobima i antagonizmima nećemo ostvariti nikakav dugoročni interes, već da to možemo postići isključivo kroz saradnju, uzajamno uvažavanje i međusobno poštovanje.
Mi Srbi, kao autohtona zajednica na ovim prostorima, zainteresovani smo za svaku formu regionalnih integracija i saradnje, kako na ekonomskom, tako i političkom planu. Zato, ko god bude želeo da razume širinu i značaj ovakve strateške pozicije (od interesa za sve stanovnike Makedonije bez razlike) imaće u nama iskrene i lojalne saveznike. U jednom budućem, modernom i privredno povezanom „balkanskom Beneluksu“ – koji bi možda nastao po uzoru na iskustva iz prošlosti – centralne države mogle bi da budu upravo Makedonija i Srbija.
Zato izbori koji su pred nama zahtevaju naše konkretno i pojedinačno izjašnjavanje po svim fundamentalnim strateškim pitanjima. Oni sasvim sigurno neće biti samo puka preraspodela političke moći i uticaja. Iskreno se nadam da ćemo zaslužiti onaj dugo iščekivani novi početak, za opšte dobro svih učesnika u istorijskim događajima naše generacije.
*Autor je predsednik Demokratske partije Srba Makedonije i poslanik u Sobranju Severne Makedonije
Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub
Izvor srbi.mk
